Marijan Beneš: No­ka­uter me­kog srca

Ma­ri­jan Be­neš, je­dan od naj­ve­ćih ve­li­ka­na rin­ga Evro­pe, vi­šes­tru­ki prvak Ju­go­sla­vi­je, ama­ter­ski i pro­fe­si­onal­ni šam­pi­on sta­rog kon­ti­nen­ta, da­nas živi sam u po­ro­di­čnoj ku­ći u Vrba­nji kod Ba­nja­lu­ke, uživa­ju­ći na­ci­onal­nu pen­zi­ju RS.

Te­ško pri­ča, ko­mu­ni­ci­ra uglavnom pre­ko olov­ke i pa­pi­ra, a naj­vi­še se obra­du­je ka­da se za­po­de­ne raz­go­vor o pru­ha­ja­lom vre­me­nu, o uspo­nu na krov Evro­pe, ali te­ško Ma­ri­ja­nu pa­da sve ovo.

Sva­ko ju­tro ka­da se pro­bu­di, za­hva­lan je Bo­gu, ka­ko sam kaže, što je živ. Ne ku­ka, ne traži po­moć.

Za­ha­va­lan je ru­ko­vod­stvu Re­pu­bli­ke Srpske, naj­vi­še pred­sje­dni­ku Mi­lo­ra­du Do­di­ku, jer zna da je nje­go­va bi­la pre­su­dna da ne­ka­daš­nji is­ta­knu­ti spor­tis­ti Jo­si­po­vić, Be­neš, Ar­sla­na­gić, Ka­ra­lić i dru­gi, osva­ja­či evrop­skih i olim­pij­skih me­da­lja, do­bi­ju na­ci­onal­nu pen­zi­ju.

Do pro­šle go­di­ne, Ma­ri­jan je bio akti­vni­ji. Kad god bi mu se proh­tje­lo, svo­jim autom bi se do­ve­zao do gra­da, sjeo u ne­ki od ka­fi­ća i tu pro­vo­dio vri­je­me pre­pri­ča­va­ju­ći, zna­nim i ne­zna­nim, do­ga­đa­je iz bo­ga­te ka­ri­je­re.

A, na­ša pri­ča kre­nu­la je od go­lo­bra­dog 16-go­diš­njeg dje­ča­ka ko­ji je iz Tu­zle kre­nuo u ne­po­zna­to pre­ma Ba­nja­lu­ci. Ma­ri­jan je, ina­če, to ma­lo ko zna, ro­đen u Beo­gra­du, a dje­tinj­stvo je pro­veo sa bra­ćom Jo­si­pom, An­tu­nom i Ivi­com. Na ju­ni­or­skom prven­stvu biv­še države, za­pa­zio ga je Sre­do­je Ze­ka­no­vić, čo­vjek ko­ji je stvo­rio Sla­vi­ju.

– Ovo­ga tre­ba “te­sa­ti”. Bi­će bo­kser­či­na i po –  go­vo­rio je ta­da Ze­ka­no­vić.

Sla­vi­ja je bi­la brža od još ne­kih klu­bo­va i do­ve­la ga u svo­je re­do­ve. Be­neš je brzo na­pre­do­vao. U rin­gu je sve za­vrša­vao, naj­češ­će pri­je is­te­ka tre­će run­de, no­ka­utom. U BiH mu ni­je bi­lo ra­vnog. Čak de­set pu­ta je bio šam­pi­on BiH, če­ti­ri pu­ta prvak Ju­go­sla­vi­je, a osva­jao je tro­fe­je na “Če­li­čnoj pe­sni­ci” u Ze­ni­ci, “Zla­tnom gon­gu” u Sko­plju, “Me­ču šam­pi­ona”

u Beo­gra­du, da bi vrhu­nac bi­la ti­tu­la ama­ter­skog prva­ka Evro­pe, 1973. go­di­ne u Beo­gra­du, ka­da je u ne­za­bo­ra­vnom me­ču tu­kao Ru­sa Ka­mnje­va.

Pod­sje­ća­mo Be­ne­ša na taj meč, a on uzi­ma olov­ku i pi­še: “Po­bi­je­dio sam Ka­mnje­va, ali i da je on po­bi­je­dio, ne bi bi­lo ne­za­služeno”.

Ta­kav je Be­neš i da­nas. U rin­gu sa­mou­vje­ren, pro­ti­vni­ke je slao na pa­tos, ali je znao ci­je­ni­ti hra­bre i odvažne bor­ce, se­bi ra­vne.

Be­neš se po­sli­je te ti­tu­le ra­zbo­lio. Na­pa­la ga je opa­ka i po­dmu­kla žuti­ca. Lje­ka­ri su bi­li izri­či­ti: “Ma­ri­ja­ne, ako se­bi mi­sliš do­bro, u ring vi­še ne smi­ješ!”

Be­neš ne bi bio Be­neš, da ni­je mi­slio dru­ga­či­je. Ne sa­mo da ni­je želio okre­nu­ti le­đa bo­ksu, već je iz ama­ter­skih, pre­šao u pro­fe­si­onal­ne vo­de.

– Ma­ri­ja­ne, ako Bo­ga znaš, ba­ta­li boks – va­pi­la je mol­ba­ma nje­go­va ses­tra Lji­lja­na iz Štutgar­ta.

Go­vo­ri­la mu je da do­đe kod nje.

– Ži­vje­ćeš kao bu­breg u lo­ju. Otvo­ri­ću ti ško­lu bo­ksa, znam da to vo­liš, sa­mo ne­moj opet u ring – mo­li­la je.

Ni­je vri­je­di­lo. Be­neš je, kao pro­fe­si­ona­lac, nas­ta­vio po sta­rom, da ru­ši ri­va­le, pa je sa­mo za dvi­je go­di­ne do­bio pri­li­ku da se bo­ri za ti­tu­lu pro­fe­si­onal­nog prva­ka Evro­pe. Fran­cuz Žil­ber Ko­en, bio je to­li­ko sa­mou­vje­ren da je glat­ko pri­hva­tio da se meč or­ga­ni­zu­je u dvo­ra­ni “Bo­rik” u Ba­nja­lu­ci, vje­ru­ju­ći da je la­ko sa po­če­tni­kom, jer Be­neš je je­dva imao pe­tna­es­tak me­če­va u pro­fi ka­ri­je­ri.

Lju­bi­te­lji bo­ksa pam­te i da­nas 17. maj 1979. go­di­ne. “Bo­rik” je bio krcat.

U čet­vrtoj run­di, Be­neš je otvo­re­nog gar­da kre­nuo na Ko­ena. No­ka­utom je do­šao do bri­li­jan­tne po­bje­de i ti­tu­le evrop­skog prva­ka.

Ma­ri­jan uzi­ma olov­ku i pi­še o je­dnom de­ta­lju o ko­jem ja­vnost ma­lo šta zna.

– Po­bje­da pro­tiv Obe­da mi je naj­draža. Naj­vi­še me obra­do­va­la, ali i ražalos­ti­la, jer Obed je 11 go­di­na bio ne­po­raženi svjet­ski šam­pi­on. Meč je bio u Ber­li­nu. Do­bio sam ga ubje­dlji­vo.

Po­mi­slio sam u se­bi: “E, sad je, Ma­ri­ja­ne, zbi­lja dos­ta. Svjet­ska ti­tu­la je u ru­ka­ma, ne­maš vi­še šta osva­ja­ti.” Ja sre­ćan do be­svi­jes­ti, a moj tre­ner i me­nadžer pla­če, ur­li­če u rin­gu.

Kroz su­ze mi kaže: “Ma­ri­ja­ne, ni­sam vje­ro­vao u te­be, u tvo­ju po­bje­du, ne­po­sre­dno pred po­če­tak me­ča, po­vu­kao sam nov­ča­ni ulog”. Ni­je­mac je ta­ko sa­ču­vao pa­re, a ja os­tao bez ti­tu­le svjet­skog prva­ka. Šta ćeš, to je život bo­kse­ra. Sre­ća i tu­ga se sm­je­nju­ju kao na fil­mskoj tra­ci. Ja­ki iz­drže, sla­bi­ći odus­ta­nu na po­čet­ku ili na po­la pu­ta – pi­še Ma­ri­jan svo­jom drhta­vom ru­kom.

Be­neš ni­je odus­ta­jao. Na­dao se no­voj pri­li­ci. Do­šlo je, ta­ko, do me­ča sa San­di­jem To­re­som iz Por­to­ri­ka, u Ze­ni­ci. Be­neš je na­pus­tio meč po­ražen i po­vri­je­đen. Stra­da­lo je oko. Do­kto­ri su bi­li ka­te­go­ri­čni, još je­dan uda­rac u po­vri­je­đe­no oko i os­ta­će bez nje­ga. Ni­je po­mo­gla ni ses­tra Lji­lja­na, za ko­ju kaže da je nje­gov an­đeo ču­var, bez ko­je bi da­vno iz­gu­bio sva­ku živo­tnu bit­ku. U Spli­tu se re­van­ši­rao To­re­su po­bje­dom, da bi po­vre­du obno­vio 1983. go­di­ne u me­ču sa Lu­isom Min­či­lom. Os­tao je bez oka.

Pred sa­mi rat, ne slu­ša­ju­ći ni­ko­ga, odlu­čio je da se oku­ša u rin­gu, ubi­je­đen da će po­vra­ti­ti ti­tu­lu evrop­skog šam­pi­ona.

“Bo­rik” je bio krcat. Ori­lo se: “Ma­ri­ja­ne, Ma­ri­ja­ne…” Ita­li­jan Sal­va­do­re ni­je Be­ne­šu bio ni do ko­lje­na.

– Bez je­dnog oka se može nor­mal­no ži­vje­ti, a bez oba si te­ški in­va­lid. Na­pus­tio sam ring, a on­da do­đe ne­sre­ćni rat – pi­še Be­neš, dok mu su­za u onom zdra­vom oku po­drhta­va.

Ho­će ne­što da na­pi­še o tom pe­ri­odu, ali iz­da­je ga sna­ga. Či­ta­mo mu mi­sli, a on na­dljud­skim na­po­ri­ma na­pi­sa:

– Za ne­ke Srbe sam bio us­ta­ša, a u Za­gre­bu sam če­tnik. Na­je­bao i ta­mo i va­mo. Ma, ko po­mi­sli na rat, pro­klet bio. Ni­ka­da se ne­ću odre­ći ju­go­slo­ven­stva. Ja sam i Hrvat, i Srbin, i Boš­njak! Ovo vri­je­me i ono Ti­to­vo ni­je za po­re­đe­nje. Da­nas lo­po­vi i lu­đa­ci žive. U ono vri­je­me, nor­ma­lan čo­vjek je bio po­nos i ko­mši­lu­ka, i uli­ce, i gra­da, i države. Sve su nam uze­li, ali du­šu ne­će ni­ka­da.

 Sla­vi­ja

Ra­du­je Be­ne­ša ka­da ga na ne­ki meč po­zo­vu iz BK Sla­vi­ja. Žao mu je što je klub pao ta­ko nis­ko, da je do­ta­kao sa­mo dno, ali je ubi­je­đen da će se Sla­vi­ja opet po­di­gnu­ti. Re­gi­onal­na li­ga je pra­va pri­li­ka za to.

– Je­dan, dva, pa i tri po­ra­za ni­šta ne zna­če. I po­raz može bi­ti po­bje­da, ako se ne­što pou­čno izvu­če iz nje­ga – na­pi­sa Be­neš.

 De­lić pra­vi mo­mak

Sil­no se Be­neš obra­do­vao vi­jes­ti da je nje­gov su­gra­đa­nin Go­ran De­lić osvo­jio ti­tu­lu pro­fe­si­onal­nog prva­ka Evro­pe.

– Šte­ta što je na za­las­ku ka­ri­je­re, ali… Čes­ti­tam mu na ti­tu­li i na tvrdo­gla­voj upor­nos­ti i vje­ri u sa­mog se­be. Ta­kav sam i sam bio.

Po­no­san na dje­cu i unu­čad

Ma­ri­jan Be­neš je po­no­san na svo­ju dje­cu. Si­na Go­ra­na je ste­kao u van­bra­čnoj ve­zi sa je­dnom gro­fi­com. Živi u Lon­do­nu i do­ktor je po­li­ti­čkih na­uka. U lju­ba­vnoj ve­zi sa Beo­gra­đan­kom Mi­le­nom, do­bio je kćer­ku Ma­ri­ju ko­ja je pro­fe­sor vi­oli­ne i živi u Be­ču, dok je sa su­pru­gom Sta­nom ste­kao dvi­je kćer­ke, Ma­ri­ja­nu i Žanet. Ma­ri­ja­na živi u Be­ču i za­vrši­la je pra­vne na­uke, dok je Žanet sto­ma­to­log i živi u Ba­nja­lu­ci. Naj­sre­ćni­ji je ka­da mu u gos­te do­đu unu­čad He­le­na i An­drej.

Hu­ma­no srce

Ma­ri­jan Be­neš je od bo­ksa za­ra­dio oko se­dam mi­li­ona do­la­ra. Za ono vri­je­me, ba­sno­slo­van no­vac. Imao je u Ba­nja­lu­ci dva lo­ka­la, dvi­je ku­će i stan. Po­sli­je ra­ta po­vra­tio je ku­ću u na­se­lju Vrba­nja i stan u na­se­lju No­va Va­roš. Mno­go je nov­ca pro­ćer­dao. Vo­lio je žene, a i one su vo­lje­le nje­ga. Bar pe­ti­nu svog imet­ka je po­di­je­lio si­ro­ma­šni­ma. Još se pre­pri­ča­va ka­ko je Ma­ri­jan tek na­mje­šten stan is­pra­znio. Po­ku­pio je te­pih, sto, ka­uč, sve što je u nje­mu bi­lo i odnio je­dnoj si­ro­ma­šnoj po­ro­di­ci.

Po­eta u du­ši

Be­neš je za­vršio nižu mu­zi­čku ško­lu. Svi­rao je vi­oli­nu i fla­utu. Otac Jo­sip je bio nas­ta­vnik mu­zi­čkog va­spi­ta­nja, pa otu­da i lju­bav pre­ma mu­zi­ci i po­ezi­ji. Objav­lje­na mu je zbir­ka pje­sa­ma za dje­cu “Od to­čka do re­ke­ta”, ali ipak, kao okor­je­li Ju­go­slo­ven, on iz­dva­ja je­dnu pje­smu, ko­ju je po­sve­tio Jo­sipu Bro­zu Ti­tu.

Ne psuj mi Ti­ta

Ne psuj mi Ti­ta i nje­go­vo vri­je­me.
Ne kri­vi nje­ga za svo­je pro­ble­me.
Za težak život da­nas, naj­ma­nje je kriv.
Dru­ga­či­je bi bi­lo, da je Sta­ri živ.
Ne psuj mi Ti­ta i nje­go­vo vri­je­me.
Ne kri­vi nje­ga što je pro­kli­ja­lo sje­me,
Skri­ve­no u srci­ma fa­šis­ta,
Ali i pod mas­ka­ma ne­kih ko­mu­nis­ta.
Ne psuj mi Ti­ta i nje­go­vo vri­je­me.
Ne kri­vi nje­ga što ni­si iz­držao bre­me
Što je sve na­ro­de spa­ja­lo u srod­stvo.
I sam si ga zvao brat­stvo i je­din­stvo.
Ne psuj mi Ti­ta i nje­go­vo vri­je­me.
Osmi­je­hom je mo­gao pla­ni­nu da po­kre­ne.
Ni­ka­da se druže ne­će ži­vje­ti bo­lje.
Kad Ti­ta spo­me­neš, ski­ni ka­pu do­lje.

 

(narodne.net)

Plivački miting u Banjaluci okupio više od 300 takmičara

Gradonačelnik Banjaluke Igor Radojičić otvorio je danas u Banjaluci Međunarodni plivački miting “Banjaluka open 2017”, koji je okupio više od 300 takmičara iz osam zemalja svijeta. Radojičić je istakao da ova manifestacija već ima tradiciju, sa veoma značajnim ostvarenim rezultatima. “Grad Banjaluka podržava ovakva takmičenja, koja doprinose razvijanju i promociji sporta. Mladi se u sve

Kraj školske godine 23. juna

Nastava u drugom polugodištu u školskoj 2016/17. godini za 10.438 maturanata osnovnih škola u Republici Srpskoj završava se 9. juna. Potvrdili su to u Ministarstvu prosvjete i kulture Republike Srpske i dodali da se 10.301 maturant srednjih škola 18. maja oprostio od školskih klupa. – Nastava za sve ostale osnovce i srednjoškolce trajaće do 23.

Izložba „Eho“ u Kamenoj kući na tvrđavi Kastel: Tri cjeline koje spaja jedan vijek

U Kamenoj zgradi na tvrđavi Kastel otvorena je izložba „Eho“, umetničke grupe „DIM Tim“ iz Beograda, koju čine Milenko Vasić i Danijela Mršulja. Postavka obuhvata oko tridesetak radova. „Eho“, prema Vasićevim riječima, predstavlja priču koja nema koegzistentnu liniju, nego ima tri cjeline, koje spaja jubilej – sto godina od Oktobarske revolucije. – Poslije jednog vijeka

Goran Galešić ponovo u banjalučkom Borcu?

Goran Galešić (28) bi mogao da se vrati u banjalučki Borac. On je nedavno raskinuo saradnju sa slovenačkim Celjem i slobodan je igrač, a čelnici kluba iz Platonove su ga već kontaktirali. Galešić može da igra na krilnim pozicijama i u sredini, a ima ogromno iskustvo. Od odlaska iz Borca nastupao je za Goricu, Beršot,

Konkurs za posao: Šnajder u salonu vjenčanica

Studiju Hera Banjaluka, odnosno salonu vjenčanica potreban je pomoćni šnajder na radno vrijeme od četiri časa, uz mogućnost ostanka na osmočasovno radno vrijeme ili u stalni radni osnos. Navedene kvalifikacije su: -Znanje i volja za rad; -Pouzdanost, pristojnost, prijatni i nasmijani za rad sa klijentima; -Starosna dob nije presudna; -Privatni segment nije važan (da li

U Mahovljanima obilježeno 25 godina od formiranja RV i PVO

Na aerodromu u Mahovljanima danas je obilježeno 25 godina od formiranja Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane /RV i PVO/ Vojske Republike Srpske, iz čijih je jedinica 61 borac dao život za stvaranje i odbranu Srpske. Parastos kod spomen-obilježja služio je vojni sveštenik, a potom je više delegacija položilo vijence. Nekadašnji komandant Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne

Trgovački lanac mojMarket podržao projekat „Zdravosfera”

U banjalučkom parku Petar Kočić danas je po drugi put realizovan projekat „Zdravosfera”, u organizaciji Komiteta za međunarodnu razmjenu studenata medicine (SaMSIC). Pod sloganom „Živi zdravo i uživaj pravo” studenti medicine promovisali su među svojim sugrađanima zdrave životne navike, pravilnu ishranu, fizičku aktivnost i mentalno zdravlje. Domaći trgovački lanac mojMarket pružio je podršku ovom projektu