Radojičić: Banjaluka može i hoće postati bolji grad

Svi znamo da su nam potrebni hrana i voda, ali malo nas zna da nam je neophodna kultura. I zbog toga su procesi poput kandidovanja grada za evropsku prijestonicu kulture dobri, jer pokazuju da nam je potrebna kultura, kazao je Vladimir Rukavina, direktor Narodnog doma iz Maribora.

On je bio jedan od učesnika prvog javnog dijaloga organizovanog povodom kandidovanja Banjaluke za evropsku prijestonicu kulture (EPK) 2024. godine u Domu omladine u Banjaluci.

Šta zapravo podrazumijeva Projekat evropske prijestonice kulture, zašto je Banjaluci to potrebno i kako doći do kvalitetnog dokumenta strategije razvoja kulture Banjaluke, samo su neka od pitanja koja su otvorena.

EPK je najdugovječniji i najpoznatiji program kulture Evropske unije, koji sprovodi Evropska komisija za podršku i sufinansiranje projekata iz oblasti kulture i audio-vizuelnog sektora. Program je pokrenut 1985. godine, a prema zamisli grčke ministarke kulture Meline Merkuri, koja je smatrala da kulturi treba dati jednaku težinu i važnost kao trgovini i ekonomiji, koje su do tada bile glavni prioriteti Evropske zajednice.

Igor Radojičić, gradonačelnik Banjaluke, smatra da ovaj grad može i treba da učestvuje u ovom projektu.

“Može, jer ako iko ima potencijal i kapacitet, ima ga Banjaluka. Ima institucije, pojedince, kulturnu scenu, kulturnu publiku. Hoće, jer uz svu sumnjičavost koja postoji u gradu za neke projekte, mislim da je kulturna javnost stala iza ovoga jer dosad nismo čuli da ne treba da učestvujemo. Mislim da trebamo jer je kultrunoj sceni u Banjaluci potreban još jedan pozitivan impuls da ide naprijed”, rekao je Radojičić.

Dodao je da će, kakav god bio ishod kandidature, Banjaluka dobiti putanju kulture u gradu, koja treba da podigne i kvalitet i kvantitet kulturnih događaja.

Izuzetno korisne savjete banjalučkom timu dao je i Nemanja Milenković, direktor Fondacije “Novi Sad 2021”, koji je naglasio da ovaj projekat kulturu stavlja na prvo mjesto i povećava sposobnost i kapacitete jednog grada ne samo u oblasti političke transformacije već i u domenu privrede, ekonomije i sociološke sposobnosti.

“Ne vredi da stojite i tapkate u mestu, to je jedna sanjalačka deviza koja vas vodi ka idealima. Među ljudima ima onih koji veruju da ćete postati EPK 2014. i onih koji veruju da nećete postati. I jedni i drugi su u pravu, samo je bitno ko će doneti tu prevagu. Ulazeći u ovaj proces počećete da uviđate i ono što ste smatrali da se podrazumeva. Otkrivate neotkriveno, nemojte da sumnjate u svoj grad, jer je ova titula suštinski važna za promenu jednog grada koji želi da postane bolji”, istakao je on.

Grad Maribor bio je EPK 2012. godine, s iskustvima koje su prošli od kandidature do danas u Banjaluku je stigao Vladimir Rukavina, direktor Narodnog doma Maribor, koji je istakao da su u cijeli proces uložili oko 30 miliona evra, a da im se vratilo četiri do pet puta više.

“To je velika prilika, koja se odražava u svim oblastima i na svim razinama. To je proces koji je kod vas počeo blagovremeno, jer smo mi počeli malo kasnije s pripremama. Mislim da će sam proces dati vašoj kulturi puno novih stvari o kojima danas ne možete ni sanjati”, rekao je Rukavina.

Prošlogodišnja prijestonica kulture bio je poljski grad Vroclav, a Berenika Nikodemska, koordinator “Artist-in-Residence” programa “A-i-R”, koji se odvija u okviru projekta “EPK Vroclav 2016”, kazala je da je između ostalog njihov grad postao bogatiji za četiri nova muzeja, jedan bioskop, muzičko pozorište i različite projekte koji su prezentovani prošle godine, ali i one koji će tek biti prezentovani. Naglasila je da se prvenstveno treba raditi na infrastrukturi.

Pričajući o finansiranju ovog projekta Monika Ponjević, iz tima “Banjaluka 2024: Evropska prijestonica kulture”, navela je da budžet za kulturu treba konstantno da se povećava, a ono što potencijalna kandidatura sigurno donosi jeste otvaranje prostora za brojna partnerstva i saradnju na evropskom nivou, uključujući i lakši pristup EU fondovima, s akcentom na program “Kreativna Evropa”.

U cijeli projekat već sada treba uključiti sve stanovnike, smatra Milena Dragićević-Šešić, šef UNESCO katedre za kulturnu politiku i menadžment na Univerzitetu umjetnosti u Beogradu i profesor na Fakultetu dramskih umjetnosti Univerziteta u Beogradu.

“Uključite već sada srednjoškolce, studente, pričajte im o tome šta bi za Banjaluku značilo kada bi postala EPK. Angažujte ih da budu volonteri te godine, da se nađu na raspolaganju svom gradu. Motivišite pozorišta da izađu iz rutine, da prave repertoar koji je evropski. Potreban je takav muzej u kojem će, ako ja odlučim da ga posetim sa detetom od četiri i detetom od 12 godina ili s odraslom osobom, za svakog da bude sadržaja”, dodala je ona.

Gradovi koji su uspješno realizovali program EPK imaju trajnu korist od nasljeđa ove titule. Učesnici dijaloga u Banjaluci uglavnom su navodili da je ovaj projekat djelovao kao katalizator za postepene promjene u gradu, zabilježeno je veće samopoštovanje građana i osjećanje ponosa prema svom gradu, a zabilježena je i međunarodna prepoznatljivost, što ima za posljedicu veći turistički priliv i ugled.

(Bez)vrijedan čep

Pokušavajući da na jednostavnom primjeru objasni vrijednost nematerijalnog kulturnog nasljeđa, Nemanja Milenković, direktor Fondacije “Novi Sad 2021”, pitao je publiku da li neko želi običan čep od flaše na poklon.

Nakon što je ponovio pitanje, javila se samo jedna djevojka, a onda je naglasio da čep koji nema nikakvu vrijednost ne treba nikome.

Međutim, nastavio je on, taj čep mogao je da bude poklon njegovog djeda i onda bi imao vrijednost samo za njega.

Da je čep njegov djed donio 1968. iz Pariza, onda bi isti imao i neku pozadinsku priču, a da je, uzmimo, čep njegov djed dobio od Nila Armstronga kada je ovaj pio vodu prije odlaska na Mjesec onda bi se radilo o vrijednom čepu.

Slična je stvar i s nematerijalnim nasljeđem, bio je zaključak priče.

Nakon desetominutnog izlaganja, vraćajući se na ovu priču, Milenković je rekao da se u čepu koji je poklonio nalaze karte za “Exit” i “Jazz festival” u Novom Sadu.

(Nezavisne)