Poslodavci izbjegavaju visokoobrazovane ljude: U Banjaluci lakše do posla sa srednjom školom, nego sa fakultetom
Više od 4.000 ljudi sa diplomom srednje škole prošle godine pronašlo je posao, dok je visokoobrazovanih zaposleno oko 1.700.
Podaci su ovo banjalučkog biroa koji pokazuju da je sa srednjom stručnom spremom sa evidencije skinuto 2.397 osoba sa završenim četvrtim stepenom i 1.875 ljudi sa završenom trogodišnjom školom.
Ove brojke potkrijepljene su mnogim primjerima u kojima se poslodavci češće odlučuju da zaposle nekog sa srednjom stručnom spremom, te čak i u oglasima naglašavaju da fakultetska diploma nije potrebna.
Upravo takva iskustva imao je diplomirani ekonomista V. A. koji kaže da je na nekoliko konkursa za posao „izgubio“ od kandidata sa diplomom srednje škole.
– Bio sam na konkursu u banci, zatim u marketinškoj agenciji, te u auto servisu i tržnom centru koji su tražili radnike u računovodstvu. Na svim mjestima su izabrani ljudi koji imaju završenu srednju ekonomsku školu – rekao je naš sagovornik.
Kaže da su izgovori poslodavaca bili razni, neki opravdani, a neki i ne, te da se sa sličnim problemima susreću i njegovi poznanici.
– Neki poslodavci su odmah rekli da sam prekvalifikovan, a neki su mi rekli da se plaše da ću, s obzirom na to da imam diplomu, napustiti taj posao čim mi se ukaže bolja prilika, što je apsolutno glup razlog – priča ovaj nezaposleni ekonomista.
Poslodavci sa kojima smo razgovarali kažu da na to imaju potpuno pravo. Ljude sa visokom stručnom spremom zapošljavaju isključiva kada za to postoji potreba, te da im je za većinu poslova odgovaraju i oni sa diplomom srednje škole.
Neki od njih kažu da je visokoobrazovane ljude često teže „uvesti“ u posao, jer su se tokom godina studiranja odvikli od prakse i zatrpali teorijom, koja im na poslu nije toliko potrebna.
Upravo kvalitet diplome i jeste jedan od problema sa kojima se poslodavci susreću, tvrde upućeni u ovu problematiku.
– Jedan od glavnih razloga je da čovjeka koji ima diplomu morate da platite prema školskoj spremi. A sa druge strane, upitan je kvalitet tih diploma, posebno sa privatnih fakulteta. Ljudi koji su završili srednju školu i mogu da rade taj posao, po pravilu su mnogo više okrenuti praktičnim znanjima koja trebaju poslodavcima – kaže ekonomista Zoran Pavlović.
Dodaje da je iz ugla poslodavca sasvim logično da zaposli nekoga sa SSS ako zadovoljava taj posao.
– Kada vlasniku firme na konkurs dođe neko ko ima fakultet, a taj posao može da radi i neko sa srednjom školom, on će se svakako rađe odlučiti za onoga sa srednjom školom sa praktičnim znanjima i iskustvima, nego za fakultetski obrazovanog čovjeka – dodaje on.
Pavlović kaže da ima i toga da se poslodavci plaše da će visokoobrazovani naći bolju priliku i napustiti posao.
– Ako ne možete dovoljno da platite nekog ko ima diplomu onda će on svakako da tražiti bolji posao gdje može da dobije veću platu. Tako to ide – objašnjava Pavlović.
Napominje da je strah poslodavaca od gubitka radnika opravdan, te da je i poslodavcima i radnicima teško, jer je dobrog radnika teško naći isto koliko i dobar posao.
Na birou i doktori nauka
U moru visokoobrazovanih Banjalučana koji čekaju na posao, na evidenciji Zavoda za zapošljavanje nalazi se čak i šest doktora nauka koji ne mogu da nađu zaposlenje.
Tačnije dva muškarca i četiri žene, ali nam iz Zavoda nisu precizirali o kojim se zanimanjima radi.
(SrpskaInfo)
