Politika 26.12.2020.

Šta mi se promijenilo u prvoj suboti sa Njim?

ČITANJE: 6 minuta

Piše: Dragan JERINIĆ

Sinoć sam zaspao snom pravednika. Blažen i blagoslovljen što živim u gradu u kojem je sve nekako došlo na svoje.

Kao u nekakvoj Marvelovoj seriji Banja Luka je sad pod zaštitom Njega. “DS” na Njegovom Youtube kanalu sad mi nekao liči kao “S” na prsima tipa u plavim tajcama i sa crvenim plaštom.

Samo neko sa super moćima može za 24 sata uraditi za šta nama, običnim smrtnicima treba nekoliko mjeseci ili više. Osloboditi Gradsku upravu nakon 22 godine, napraviti reviziju diploma, oduzeti inspektorima i pokojem šefu odjeljenja stare škode tačno u 16, a već u 17 biti na prvoj liniji odbrane od snijega.

Ovaj put nas neće iznenaditi, rekao je prolazeći kraj grtalica postrojenih Njemu u čast.

Nakon toga otišao je na Petrićevac i riješio na licu mjesta regulacioni plan oko nove benzinske pumpe. Ucrtao crvenom olovkom trotoar do zapadnog tranzita, a svom timu dao sedam dana da to riješi.

Igore, Igore tebi su za to trebali mjeseci, a opet ti je Bobi nekako provukao pogrešnu liniju preko prilaznog puta. Sam si kriv šta si izgubio.

Ili je to sve bilo za 48 sati. Ne znam više. Izgubio sam malo pojam o vremenu čitajući komentare na portalima o tome je l’ On trebao i drugi dan doći autobusom sa Petrićevca na posao ili je pogriješio uzevši mamin džip jer je padala kiša.

Bože, pomislih, tek sad sa svojih pedeset pomalo shvatam šta znači razmišljati kao gradska gospoda naspram moje priproste, seljačke logike formirane na pašnjacima Vučje planine. Uljudna rasprava na Facebooku, tolerantna, bez ružnih riječi i sa puno razumijevanja za drugog i različita mišljenja kako samo naši ljudi znaju kreativno napisati, uvela me u miran san.

Zeleni čaj sa medom i limunom

Prva subota sa Njim. Rano jutro i snijeg je počeo padati, a nije nas iznenadio. Izmjerim temperaturu i sa 35,8 sretan već sam na kiosku kupio novine. Po navici stvaranoj decenijama (bez Jutarnjeg zbog Božića) pravo u Malu stanicu na zeleni čaj sa medom kojem prethodi topla voda sa limunom. Konobari sve znaju.

Nekako prvo prelistam Nezavisne. Slave 25 godina pa čestitam kolegama sa kojima sam radio više od 15 godina.  Nisam stigao ni do Kurira kad na viberu piše “drugar, doručak, eto me za minut”.

Kratku raspravu oko Goginog bureka po starom incelovom receptu sa malo više luka i bibera ili domaće kobasice u Konaku završimo bitnom odlukom za kobacice sa meko pečenim jajima.

Voli Ga narod, tek sad vidim, riješi sinoć Petrićevac za 15 minuta, kaže drug. I investitora zvao da se složi za trotoar oko pumpe, nastavim raspravu. Pokupio je ključeve i drugi dan, kaže drug i zaključi da je to onako jeftin trik, ali narod to voli i podržava.

Mile je bolje, biće sa njim sve dobro, kažem a drug se nadoveže da mora puno toga mijenjati kad se oporavi.

Mile je dobar čovjek i hoće uvijek pomoći.  Ali i kumovi i stranački vukovi i razni gulanferi okružili su Milu. Ali sad je najbitnije da ozdravi i oporavi se.

Zdravlje je najbitnije, zaključismo na kraju doručka. Drugara, kaže, čekaju unučići koji su već stigli, a mene nastavak čitanja novina. Mom sinu 18 pa mu se još i ne žuri sa ženidbom.

Potraga na mrežama uz drugi čaj

Onako usput, uz drugu šolju čaja u Maloj stanici, pomislih da pogledam Njegov tviter nalog. Ništa. Već 16 sati, a ništa na tviteru. je čudno.

Nakon Politike, zaključim da bih je možda i mogao prestati čitati. Kao da su Ribnikari još urednici. Od svih novina jedino je Vladu Lučića, novog direktora Telekoma Srbije, imalo smisla pročitati.

Pogledam na Instagram. I opet ništa. Još se vrti story sa Petrićevca oko regulacionog i pumpe. Već sam, onako, malo zamišljen.

Šta se dešava? Pogledam na Srpskainfo, a ni tamo ništa. Odem i na Facebook i tamo zadnji Petrićevac.

Razmišljam o čemu se jebeno sad radi? Već punih 17 sati, a ne znamo ni gdje je ni šta je?

Je l’ stigao na autobus ili mu je jutros tata Dragan posudio auto? Hiljadu pitanja, a odgovora nema.

Dođe mi da nazovem Tanju, šeficu za medije i pitam je l’ sve uredu? Da se Ivanu nije šta desilo, mlad je pa mu svakakve ludosti padaju na pamet. Dobri su drugovi pa se i On zabrinuo.

Razmišljam i da je možda još rano, ipak je subota, pa se Tanja nije čula sa Milkicom iz Blica. Pa nisu objavile šta mu je baka jutros za doručak spremala.

Odem opet na tviter, ali na Snježin profil. Možda su Ameri na N1 nešto ekskluzivno  saznali što mi priprosti ne znamo.

Nešto načuju i ako neko zna to su oni. Kod nje piše o Istočnom Sarajevu ko je gradonačelnik novi ili stari?  Koga to više zanima? Biće neko!

Ipak se nešto vrti

Nije lako biti novinar. Od tebe svi nešto očekuju kao da im kažeš, napišeš a u dubini duše te ne vole, tračaju okolo i kažu – ma pusti to piskaralo i zabadalo. Nikome nisi dobar, ni onima koji te čitaju, a još manje drugim novinarima. Rajko je jednom davno pametno napisao: Ništa nema tužnije nego novinara između dva izborna ciklusa.

Ne mogu ni novinare sad kriviti zašto Njega još nema ni na portalima ni na mrežama. Pogledam i ovaj Banjaluka.net pa nema ni tu ništa.

Nešto se desilo, neko je zaigrao nekakvu igru. Nema šta drugo biti. Ameri, Rusi, a možda je i Adam iz Beograda došao sa novim porukama od Ace.

U takvom razmišljnju prekinu me vijest na tviteru. Srpskainfo upravo objavi da je gradonačelnik Radojićić uputio čestitku Njemu i pozvao ga u posjetu. Dobro je, odahnuh duboko, do Beograda je. Naši su.

Prođe dan. Moram do Mirjane frizerke oprati kosu, pomislih. Ipak je ova subota kao i mnoge prethodne.

Kad nešto razmislim šta se to meni, u mom svakodnevnom životu, promjenilo? Baš ništa. Ali za Vas, dragi moji drugari, ne znam. Ne očekujte ništa od Njega ako niste u stanju sami sebi pomoći.

(Izneseni stavovi su isključivo autora teksta i ne predstavlju stav redakcije Banjaluka.net)