15 pravila za efikasnije učenje

Ko ne bi volio da uči brzo i efikasno, a da mu ostane vremena i za druge stvari? Ali, nažalost, učenje zahtjeva puno energije, ličnog angažovanja i vremena.

Dobro je držati se određenih pravila koja u većini slučajeva pomažu:

1. Pripremite se za učenje. Da bi ste optimalno i efikasno učili, prvo treba da se pripremite. Kako ćete to uraditi? Odredite period dana koji ćete posvetiti učenju. Na primer: “Učiću sutra od 07 do 13h.” Određivanje vremena za učenje je važna odluka. Ako znate da ćete u određeno vrijeme početi da učite, to će prije vaš mozak početi pripremu za određenu temu u smislu sortiranja i slaganja informacija. Takođe, postaćete odgovorniji jer ćete gledati da do tog vremena ispunite sve preduslove za uspješno učenje: prikupićete literaturu, napraviti plan, odrediti broj stranica ili lekcija koje ćete preći, napraviti odgovarajuću atmosferu za rad.

Pored toga:

• Napravite raspored dnevnih aktivnosti, isplanirajte vrijeme za učenje, odmor i razonodu.
• Učite svakog dana u planiranom terminu koji vam najviše odgovara.
• Napravite plan učenja: gdje ćete da učite, šta ćete da učite i kojim redoslijedom.
• Najbolje je da učite za stolom jer održava budnost.
• Pored sebe imajte samo predmete neophodne za učenje.
• Imajte stalni radni prostor ili kutak, dobro osvijetljen i provjetren.
• Obezbedite što “mirnije” uslove za učenje, bez buke, galame i telefonskih poziva.

2. Slušajte dobro šta se priča na času, bilo da profesor predaje ili ispituje. Ako mnogo vremena provodite u školi ili na fakultetu, iskoristite ga korisno i tu saznajte što više pa će vam kod kuće biti potrebno manje vremena za učenje.

3. Hvatajte bilješke na predavanjima na svoj način, razmišljajući o onome o čemu profesor govori. Vodite bilješke i kod kuće. Proces vođenja bilješki počnite poslije prvog čitanja. Kada budete pravili bilješke, koristite boje, slike, asocijacije, prostor, maštu. Dobro organizovane i odlično sređene bilješke će vam olakšati učenje, ponavljanje, pomoći da organizujete misli i prezentujete sadržaj koji učite.

4. Kod kuće pročitajte novu lekciju iz knjige istog dana kada je predavana, bez opterećenja da je naučite, uporedite je sa vašim bilješkama sa časa i, po potrebi, dopunite.

5. Kada odlučite da učite, ne krećite odmah na čitanje i ponavljanje. Sagledajte, prvo, lekciju u cjelini, pročitajte naslove, podnaslove i ono što je pisac udžbenika već sam podvukao (masnim slovima), pregledajte slike, grafikone, uočite bitne elemente u lekciji. Pitajte se šta treba da naučite, šta od postojećeg znanja možete da iskoristite (bilo da ste o tome čitali, pisali, slušali, gledali na televiziji) i čemu to znanje služi.

6. Dok ste odmorni, prvo treba da učite gradivo koje je teže. Ne učite slične nastavne predmete jedan za drugim kako ne bi došlo do miješanja informacija i činjenica.

7. Rasporedite učenje. Ako gradivo sadrži veliki broj podataka koje treba da memorišete, ne pokušavajte da naučite sve odjednom, već rasporedite učenje na više dana. Učite dio po dio. Ukoliko je lekcija dugačka i teška, dobro je da je podijelite u smisaone cjeline i učite segment po segment.

8. Podvlačenjem ključnih riječi ili rečenica istaknite bitne informacije. Tekst podvlačite na svoj način, može u raznim bojama, a pored teksta bilježite svoje komentare i pitanja.

9. Obavezno razjasnite sve termine i činjenice, nemojte da učite napamet ono što ne razumijete.

10. Preslišavajte se ponavljajući suštinu lekcije, teze ili tako što ćete postavljati sebi pitanja onako kako to profesor čini.

11. Ukoliko imate mogućnosti, pročitajte i iz nekog drugog izvora o istoj stvari (enciklopedije mogu biti vrlo korisne i naravno Internet).

12. Koristite tehnike pamćenja. Da biste zapamtili što više informacija, možete koristiti razne tehnike pamćenja: asocijacije, vizualizacije, akronime, crtanje mentalnih mapa. Na taj način ćete se, kada budete ponavljali gradivo, samo letimičnim pogledom preko njih, sjetiti svih stvari koje ste učili.

13. Naučeno gradivo redovno obnavljajte. Vrlo važna stvar u procesu učenja jeste ponavljanje pređenog gradiva. Većina ljudi zaboravi 70-80% informacija već poslije jednog dana. Da biste to spriječili, treba da organizujete pravovremeno ponavljanje materije. Najbolje je da prvo ponavljanje bude 24 sata poslije učenja i da traje do 10 minuta.

Drugo ponavljanje se preporučuje poslije tri do četiri dana nakon učenja, sljedeće nakon nedjelju dana. Zatim slijedi ponavljanje poslije 30 dana. Za veće i obimnije predmete, čija priprema traje duže, dobro je izvršiti još jedno ponavljanje nakon 5,6 mjeseci. Poslije ovoga ćete memorisati vaše znanje za stalno.

14. Učite u intervalima. Mnogobrojna istraživanja procesa učenja su utvrdila da je bolje učiti u intervalima, nego odjednom, bez prestanka. Naučno je dokazano da se najbolje uči u intervalima od 45 do 60 minuta. Nakon tog vremena, najpametnije je da napravite kratku pauzu od 10 do 15 minuta i promijenite aktivnost: protegnete noge, uradite neku vježbu, skuvate čaj, popijete sok… Pauze su veoma važne za efikasno učenje jer daju vremena vašem mozgu da integriše i složi stečeno znanje i poveže ga sa prethodno naučenim.

15. Nemojte učiti noću. Čovjek ima svoj biološki sat prema kome je noć predviđena za spavanje, a ne za učenje. Noću će vam biti mnogo teže da zapamtite gradivo.

(najstudent.com)