Pitanje Đukanovićeve vladavine razriješiće se na sudovima
PIŠE: Aleksandar Raković
Crna Gora je istorija Srpstva.
Ona je država srpskog naroda i isto je toliko srpska kao što je i Srbija. Reč je o dve srpske državnosti: Crne Gore i Srbije. S tim da je Đukanović od 2006. održavao antidržavnost državnosti Kraljevine Crne Gore.
To je nova tvorevina koja se zove kao i Crna Gora, ali sa njom nema nikakve veze. S tim u vezi, ovo u nedelju je povratak Crne Gore sebi. A sebi znači – povratak Srpstvu i slobodarskoj tradiciji Crne Gore. Jer, Đukanovićev režim je ugušio svaku slobodarsku tradiciju.
To je represivni, diktatorski i proustaški režim koji je Crnu Goru zarobio svojom nakaradnom i nazadnom ideologijom.
U Đukanovićevom crnogorstvu nema ničega časnog, pa ni kod njegovih sledbenika. Ono što je časno se nalazi kod Srba, a nečasno kod njegovih “Crnogoraca”: pljačka kao privredna grana, podvorički mentalitet, konvertitstvo i druge negativne pojave.
Njegovi glasači su ljudi veoma nesolidnog moralnog karaktera i oni koji su dozvolili da budu ucenjeni (zašto su to dozvolili je drugo pitanje).
S tim u vezi, Đukanović ne može ni da se obraća dostojanstvenom stanovništvu.
Dostojanstveni ljudi ne glasaju za njega, oni pate i trpe njegovu diktaturu.
On se obraća onima koji su prečicom dolazili do svih ciljeva u životu, kao i on sam – loši đaci, primitivci, kulturološki inferiorni, intelektualno vrlo slabi itd.
Otac Gojko Perović je rekao da mu se obraćaju ljudi koji su glasali za vlast, ali sada ne žele.
U samom DPS postoji struktura ljudi koja smatra da su Srbi. Njih 30 odsto. To su oni ljudi koji su u većoj meri zadržali moralne osobine koje drugi DPS-ovci nemaju.
Sigurno je da će 6-10 odsto DPS-ovaca ili apstinirati ili glasati za druge stranke, a to će biti veliki gubitak za DPS.
Đukanović se toga plaši i zato će izvršiti puzeći državni udar.
On neće dozvoliti da opozicija formira Vladu kada pobedi na izborima. On to može tako što neće poveriti mandat pobedničkoj opoziciji.
Čak i ako prizna izborne rezultate – može da ne poveri mandat sadašnjoj opoziciji. To ustav ne dozvoljava, ali on je diktator i uzurpator.
On će pribeći birokratskim mehanizmima da što više odugovlači tu situaciju i da na kraju, eventualno, ponovi izbore. Ali, postoje demokratski mehanizmi koji ga u tome mogu sputati, a to su oni koje je Zapad već prihvatio na nekim teritorijama gde se događa da predsednik pokušava da osujeti volju naroda – onda se pribegava drugim parlamentarnim metodama za formiranje vlasti koji su vrlo demokratskog tipa.
Takvi primeri postoje i Zapad ih je podržao i očekujem da se to dogodi u Crnoj Gori.
Litije su stvorile pobunu narodnog karaktera koji je i srpski i pravoslavni, ali je i – građanski.
U litijama ne učestvuju samo Srbi i pravoslavci već i ljudi druge veroispovesti koji se ne slažu sa diktaturom Mila Đukanovića.
Postoje bar dva ako ne 3-4 nivoa uspeha litija kao narodnog protesta protiv Đukanovićevog režima.
To je: 1) hrišćanska pobuna, i to je veoma važno jer je u savremenom svetu nezabeleženo da se dešava hrišćanska pobuna 2) srpska integracija i stvaranje svesti kod mladih u Crnoj Gori koju oni neguju više od deceniju – da su oni samo Srbi.
Stvorili su neverovatnu urbanu i kontrakulturu režimu, koju ova druga strana ne poseduje zbog svojih slabih intelektualnih dometa. Ta omladina nema nikakvu dilemu šta je. Njoj nije jasan pojam SR Jugoslavije, oni ne znaju šta je biti istovremeno i Srbin i “Crnogorac”, već su po nacionalnosti samo Srbi.
Nemaju dvostruke identitete. Pevaju „Bože pravde” i “Onamo, namo”, a isključivo mašu srpskim trobojkama. Više nisu istovremeno i Srbi i “Crnogorci”, s tim da ovo “Crnogorci” ide pod navodnike jer to nije nacija.
Ti mladi ljudi su odrasli kao samo Srbi i to pod vladavinom Mila Đukanovića.
Dakle, čitav koncept i sistem koji je smislio da rasrbi Crnu Goru se pokazao kao potpuno neuspešan. Omladina glasa za Srbe a penzioneri za Đukanovićev režim.
Na ovim izborima bi bilo najbolje da penzioneri poslušaju svoje unuke. Ili da glasaju kao unuci ili da ostanu kod kuće i gledaju neke serije.
Đukanoviću niko neće pomoći ako bude izgubio izbore i ako bude uzurpirao vlast. To je sigurno.
Režim je represivan i spreman na sve da bi sačuvao vlast, jer ona donosi i sigurnost da neće završiti iza rešetaka. Ne postoji opcija da se dogovori o mirnom odlasku sa vlasti u zamenu da ne završi iza rešetaka.
On ostaje predsednik još tri godine. Bilo bi moralno da podnese ostavku u slučaju da na parlamentarnim izborima njegova opcija izgubi, ali to ne možemo da očekujemo od takvog čoveka.
Njemu treba to mesto da bi imao imunitet. Treba mu i za dogovor da negde pobegne – a govori se o kriminalu na međunarodnim adresama – ne bi bilo dobro da umakne pravdi.
Ne znam šta može da uradi najviša globalna politika – jer je Pavelić izvlačen “pacovskim kanalima”, ali da on izmakne pravdi, to – ne! To je apsolutno neprihvatljivo.
Crna Gora, kad se promeni vlast, kao demokratska država mora da insistira na tome da se pitanje Mila Đukanovića i njegove vladavine i svih njenih spornih detalja razreši na sudu ili na sudovima.
(sveosrpskoj.com)
