ANALITIČARI O IZETBEGOVIĆEVOM POZIVU: NATO nije policajac iz kvarta

Politička kriza u BiH ne jenjava, a nedavno je ulje na vatru dodao lider SDA Bakir Izetbegović, koji je javno pozvao NATO i EUFOR da, kako je rekao, “pojačaju prisustvo u BiH, posebno u području Brčko Distrikta”.

Kakve posljedice mogu imati ovakve izjave i koje je procedure potrebno provesti da bi se zaista “pojačalo prisustvo” stranih snaga u BiH?

Ova pitanja podstakla su žestoku političku raspravu, ali što se eksperata tiče, oni su uglavnom saglasni. Stručnjaci poručuju da NATO savez ima svoja pravila i stroge procedure koje se moraju poštovati, a da u BiH nema “pozivanja u pomoć” bez konsenzusa.

– Nije NATO policajac u kvartu, pa da interveniše čim se političari posvađaju, a pogotovo se jedna takva mašinerija neće pokrenuti zbog izjava nekih političara na Balkanu – kaže za Srpskainfo Miloš Šolaja, profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci i ekspert za međunarodne odnosi bezbjednost.

Kako procjenjuje Šolaja, mada je politička retorika zapaljiva, Bosna i Hercegovina je daleko od og oružanog konflikta, pa za intervencijama kakve priziva Izetbegović nema ni potrebe.

– Nismo mi ni blizu takve krize, a čak i kada bi ona nastupila, treba imati na umu da NATO, u pravilu, interveniše samo kada je napadnuta neka od članica saveza – kaže Šolaja.

Ako bi BiH, zvanično, pozvala NATO u pomoć, dodaje Šolaja, onda treba imati na umu da se moraju ispoštovati procedure i unutar NATO lanca komandovanja i odlučivanja, ali i na nivou same BiH.

– Što se tiče BiH, nikakvav poziv u pomoć nije moguć bez konsenzusa sva tri člana Predsedništva. Zna to i Bakir Izetbegović, ali ipak izjavljuje to što izjavljuje. Kao i mnoge druge i ova njegova izjava može se dovesti u direktornu vezu sa izborima i kampanjom, iako do izbora ima još skoro godinu dana – kaže Šolaja.

Kad su u pitanju NATO procedure, prvo bi Savjet ministara NATO morao procijeniti, da li je zaista u BiH potrebno smirivanje ili razdvajanje snaga, ili neka intervencija, a prije toga bi Savez primijenio sva sredstva kriznog menadžmenta.

– Čak i da se donese odluka o intervenciji, a takva je odluka moguća samo na nivou šefova država članica NATO, dakle čak i da se to desi, valja imati na umu da NATO nema neku vojsku koja negde sjedi i čeka da je neko pozove, nego bi u takvom slučaju valjalo formirati snage za novu misiju – objašnjava Šolaja.

Dodaje da je pogotovo sada, u doba pandemije, kad se u najvećim gradovima svijeta zbog opasnosti od zaraze zatvaraju hotelii otkazuju novogodišnja slavlja, teško očekivati da bi NATO okupljao svoje vojnike i slao ih u BiH, “zato što se političari svađaju”.

Šolaja podsjeća da je mirovna misija u BiH, ustvari, formalno misija Ujedinjenih nacija, utemeljena na Rezoluciji 1031 UN, odnosno na Dejtonskom mirovnom sporazumu.

Podsjeća i na sporazum “Berlin plus” iz 2003. godine, kojim je regulisano da NATO može neke svoje misije da povjeri Evropskoj uniji, pa je tako nastala i misija EUFOR u BiH.

Miloš Šolaja, međutim, tvrdi da to ne znači da se preko noći i bez provođenja procedure u BiH mogu angažovati dodatne snage.

Lako je Bakiru galamiti

– Lako je Bakiru Izetbegoviću galamiti, on je šef partije koja ima dva predstavnika u Predsjedništvu BiH, on može mnogo toga da sebi dozvoli – kažer Miloš Šolaja.

Dodaje, međutim, da ni Željko Komšić ni Šefik Džaferović nemaju političku moć i uvjerljivost, kakvu ima šef SDA, najveće partije kod Bošnjaka.

– Izetbegović sada zaziva dodatne NATO snage, iako i sam zna da njihov angažman nije moguć, da bi isprovocirao međunarodnu zajednicu. SDA je navikao da sve što radi, radi uz pomoć međunarodne zajednice – kaže Šolaja.

(SB)

Koja je tvoja reakcija?

0% Srećno

0% Ravnodušno

0% Zabavno

0% Smiješno

0% Bijesno

0% Tužno