ODLAZAK PRIJATELJA RS: Preminuo Pirs Mekorli
PIŠE: Miloš Šolaja
Teško je i pomisliti, a kamoli u potpunosti i zamisliti, da Dablin u Republici Irskoj i Banjaluka u Republici Srpskoj mogu da budu tako blizu, iako se geografska udaljenost meri hiljadama kilometara! Nije samo globalizacija i informacija učinila svoje, u ovom slučaju poveznica su bili ljudi. Ovde i tamo.
U prošlu nedelju u Dablinu se upokojio Pirs Mekorli (Pearse McCorley), dugogodišnji portparol Regionalnog centra Banjaluka Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS). Došao je u vreme kad su se međunarodna zajednica i Republika Srpska tek međusobno „upoznavali i okrivali“ i kada je to upoznavanje bilo opterećeno brojnim predrasudama. „Stranci“ su se ponašali prema Srbima u skladu sa stereotipom o agresorima, Srbi su se prema strancima odnosili kao da su protiv njih od kada su se rodili. U najvećem broju slučajeva ti stereotipi su se i održavali u vremenu, pa čak i pojačavali. Mnogima je tako bilo lakše da odrede svoje pozicije.
Pirs se našao među malobrojnima koji nisu samo „tehnicirali“ svoj posao i svoj odnos sa sredinom, već je nastojao i da razumije procese i shvati suštinu vremena i sredine u kojima se našao. Tako je nekako, korak po korak, dana po dan, počelo i trajalo međusobno upoznavanje i usklađivanje Pirsa Mekorlija i nevelike „kolonije“ Iraca u međunarodnim organizacijama i domaćih ljudi, što će vrlo brzo prerasti u druženja i prijateljstva. Jedan Irac u Banjaluci je bez napora i posebnog truda postao Banjalučanin. Tako su se Dablin kao središte zelene boje, kao simbola Irske i zelenog Vrbasa, kao simbola Banjaluke, spojili. Bez konferencija, svečanih ručkova i velikih govora – jednostavno, upoznali su se ljudi. Ljudi žive svoje živote i u Dablinu i u Banjaluci i to je ono što ih spaja.
Upravo zato, tražiti u tom činu političku osnovu ili pozadinu može samo da bude zaludan posao. Pirs Mekorli nije pripadao onima koji su ispod svakog kamena tražili Veliku Srbiju ili ratne zločince, kao što nije dozolio ni da ga smatraju za nekoga ko će igrati po taktu lokalnih zahteva. Jednostavno, razumijevao je i ljude i sredinu i veoma dobro znao gdje se nalazi. Iz njega su tekla iskustva iz kojih je i te kako mnogo moglo da se nauči. Diskutovalo se o nekoliko stotina godina britanske okupacije Irske, slične otomanskoj okupaciji Balkana, govorio je o Irskoj iz vremena siromašva i investiranja u obrazovanje, što ju je dovelo u krug najnaprednijih zemalja sveta. Bio je zaljubljen u Irsku.
Nikada se nije, po nekoj nepisanoj inerciji brojnih međunarodnih službenika, bacao ružnim riječima na Banjaluku i Republici Srpsku, kao što nije ni dozolio da bude manipulisan. To ga je činilo različitim. Po profesiji oficir, potpukovnik oklopnih jedinica vojske Republike Irske, jako dobro znajući gdje je došao, sublimirao je iskustvo iz svojih brojnih mirovnih misija u koje je išao kao vojnik, ali i kao civil. Iz netipičnog realaksiranog ponašanja, blagog i večno nasmejanog lica, nemoguće je bilo prepoznati vojnika, oficira.
Banja Luka je grad u kojem je živeo posle penzionisanja u vojsci, u vreme službe u OEBS-u, ali i grad u koji će se i nakon „drugog“ penzionisanja neprekidno vraćati. I poslije prvog, i drugog srčanog udara i drugih problema dolazio je i uvijek se družio s prijateljima. Šaja, Vedrana, Alun, Mišo, Grba, Igor… Da se niko nespomenut ne uvredi, bili su tokom njegovih tumaranja po svetu cilj stalnih skretanja prema Banjaluci. Dok ga je zdravlje služilo, najmanje jednom je svake godine dolazio da popije “hekvap”, kako je glasila njegova verzija imena piva “Nektar”, a koje je rado menjao za legendarni irski “Ginis”.
Srce prijatelja Pirsa nije izdržalo. Iako je više puta uspio da „prevari“ podmuklog napadača, očekivali smo da će i poslednji napad ostati samo epizoda u seriji njegovih pobeda. Na žalost, banjalučki prijatelji ispunjavaju poslednju želju – da popiju pivo za pokoj njegove duše, ali i za pobedu topline i najvših vrednosti. S tom namerom organizovan je i pomen prijatelju Pirsu MekKorliju. „Slončer!“, kako bi se na irskom reklo „Živio!“ dragi Pirs za Tvoj večni život u srcima onih koji te vole, da znaš da će Te u rajskom naselju prepoznavati i pamtiti po iskrenosti, plemenitosti i toplini.
(vecernjenovosti.ba)
Oznake: Pirs Mekorli
