Brisel je ipak na Marsu
Kada je svojevremeno američki biznismen Ilon Mask predstavio svoj program putovanja na Mars i njegovog naseljavanja do 2030. godine, ubrzo se pojavio i poziv zainteresovanim dobrovoljcima za taj put.
Naravno da sam se odmah prijavio, jer takva prilika se ne propušta u životu, biti među onima koji su prvi naselili Mars. Zvuči ludo, uzbudljivo i obećavajuće, ali samo dok na mail ne dobijete uslove koje treba da ispunite.
U mom slučaju postojala je samo želja, jer sam odmah u rubrikama za godine i težinu vidio da sam čist promašaj. Tako je, izgleda, i s našim putem u Evropsku uniju.
Kada su prije dvadesetak godina objavili političku deklaraciju u Briselu da nam se otvaraju evropske perspektive, pa nam i ukinuli vize, sve je bilo tako ludo, uzbudljivo i obećavajuće. Ali do prvog pisma s uslovima koje treba ispuniti. I od tada traje ova politička agonija. Svi smo postali umorni od tog procesa, deklaracija, samita i čvrstih obećanja kako smo geografski dio velike evropske porodice, ali… Iza tog “ali” krije se sav taj političko-besmisleni put koji u stvari ne vodi nigdje.
Svijet se okrenuo naopačke, ali bukvalno naopačke, od one prve evropske pozivnice od koje su nam zatitrali leptirići u stomaku. Umjesto toga dobili smo maratonski proces koji je i od evrooptimista, kakav sam i sam, uspio da napravi prilične budale.
Posljednji primjer je deklaracija koja se sprema za nedjeljni ručak ili večeru u Briselu na koji putuju lideri političkih stranaka. Navodno bi tamo trebalo da se obavežu da osuđuju agresiju Rusije na Ukrajinu, da će sprovoditi odluke Ustavnog suda i uraditi sve da izbori u oktobru budu fer i korektni kako bi se time, vjerovatno već pogađate, jasno definisao naš put prema Evropskoj uniji.
U ovoj i ovakvoj zemlji, kad već trideset godina ne postoji ni naznaka da se može usaglasiti u vezi s karakterom “našeg rata”, neko se u Briselu, eto, dosjetio da bi bilo evrougodno ugurati na ovdašnji papir i rusku agresiju. To što je naše mišljenje o ratu u Ukrajini zasnovano samo na navijačkim pozicijama, jer ni na koji način ne možemo uticati na taj sukob, u stvari najbolje pokazuje do koje granice ide sadašnja politička arogancija Evrope prema BiH.
Nema tu ni poštovanja niti neke želje da se ovaj prostor uistinu evropeizira. Ali, ko zna zašto je to dobro. Dok se mi usaglasimo sa Briselom, možda i Mask promijeni one uslove za put na Mars. Nada umire posljednja.
(D.J.)
