Orban ponovo zabrinuo američkog ambasadora u Mađarskoj
Ambasador Sjedinjenih Država u Budimpešti Dejvid Presman ponovo je kritikovao vladu u Budimpešti, rekavši da „Orbanova identifikacija Sjedinjenih Država kao protivnika Mađarske izaziva zabrinutost” i da se i američki republikanci „takođe mršte” na Orbanovo prijateljstvo sa Moskvom. Kako je istakao, antiamerička retorika mađarskog premijera je „bez presedana” kad je reč o jednoj zemlji saveznici u NATO-u, prenosi liberalni dnevnik „Nepsava”.
Prilikom posete Segedinu, Presman je ovom listu izjavio kako veruje da se američko-mađarski odnosi mogu unaprediti. Istovremeno, nije ostavio nikakvu sumnju u vezi s tim koja strana treba da promeni svoje ponašanje da bi se to postiglo. Presman je kritikovao Orbanovu vladu što se nije distancirala od Rusije, uprkos ratu koji se vodi u Ukrajini. Prema njegovim rečima, postoji dvostranački dogovor i potpuni konsenzus u krugovima koji se bave američkom nacionalnom bezbednošću u vezi s ovim pitanjima i neki članovi opozicione Republikanske partije imaju još oštrije stavove kad je reč o mađarskom rukovodstvu. Fides se uzalud nada da će ishod američkih predsedničkih izbora sledeće godine doneti preokret u bilateralnim odnosima, primetio je Presman.
Ambasador kaže da ne shvata lično „kampanju klevetanja” protiv njega u „profidesovskoj mađarskoj štampi”. Umesto toga, on takve napise smatra „napadom odozgo nadole”, protiv njegove zemlje.
Tokom svog boravka u Segedinu, Presman je razgovarao s gradonačelnikom Laslom Botkom, a u jednom od gradskih kafića susreo se s predstavnikom neimenovane organizacije za prava LGBT populacije.
S druge strane, mađarska vlada, uprkos političkim nesuglasicama s najmoćnijom zemljom u NATO-u i različitosti svog stava kad je reč o ratu u Ukrajini, tvrdi da će ispuniti svoju obavezu prema alijansi tako što će godinu dana pre roka povećati potrošnju za odbranu na obaveznih dva odsto BDP-a. To je u Briselu potvrdio ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, posle sastanka ministara spoljnih poslova članica NATO-a, odbacujući „lažne optužbe i sumnje” u vezi s „posvećenošću, pouzdanošću i lojalnošću” Mađarske alijanse.
Od 2019. Mađarska je najmanje 20 odsto svog budžeta za odbranu potrošila na razvoj, rekao je on, dodajući da je 48 odsto potrošnje prošle godine bilo za izgradnju kapaciteta, čime je Mađarska u tom pogledu na prvom mestu među 31 državom članicom alijanse. Veliki deo potrošnje odnosi se na velike investicije domaće odbrambene industrije.
U vezi s pripremama za predstojeći letnji samit NATO-a, Sijarto je istakao da se tamo moraju rešavati izazovi s kojima se Evropa suočava sa juga, povezani s migracionim pritiskom, i ukazao na povećanu mogućnost ubacivanja terorista na Stari kontinent, što je omogućila masovna migracija. Osvrćući se na rat u Ukrajini, on je rekao da je rat pokazao kako se snabdevanje hranom lako može poremetiti širom sveta, a to bi dovelo do širenja nasilja i ekstremističkih ideologija. „Zajedno sa Turskom i nekoliko drugih država, uglavnom iz južne Evrope, složili smo se da NATO na sledećem samitu treba da se pozabavi rastućim terorističkim pretnjama i bezbednosnim izazovima koji potiču s juga”, rekao je Sijarto.
Ujedno je poručio da NATO nije strana u ratu u Ukrajini i da ovaj princip treba i dalje da se poštuje. „Treba učiniti sve da se spreči svaka moguća direktna konfrontacija NATO-a i Rusije”, dodao je. Preneo je zabrinutost mađarske vlade što se NATO sve više pretvara u „antikineski blok” i poručio da je obostrano korisna saradnja bolja od rivalstva.
„Nismo ušli, niti želimo da uđemo u konkurenciju između Kine i Evrope ili Kine i Mađarske. Uzajamno korisna saradnja treba da obuhvati tzv. automobilsku revoluciju. Evropski proizvođači su postali zavisni od južnokorejskih i kineskih baterija. U Briselu su donete političke odluke u vezi s automobilskom industrijom, vitalnom za ekonomsku budućnost Evrope, u pravcu radikalne obnove industrije. Ima previše interesa da ova tranzicija ne bi bila uspešna”, kaže Sijarto.
Prema njegovim rečima, dok je u Evropi napredovao razvoj proizvodnje električnih automobila, političari su zaboravili da stvore kapacitete za proizvodnju baterija, koji su u velikoj meri u vlasništvu kineskih kompanija.
„Dakle, svako ko se zalaže za razdvajanje kineske i evropske ekonomije rizikuje da nanese ogroman udarac evropskoj ekonomiji”, rekao je on.
