Godine koje su pojele čavke
Javnost još nije obradila informaciju da je Dragana Čavka izabrana u Upravni odbor RTRS-a, a stigla je vijest da je Kostadin Vasić izabran za direktora Turističke organizacije Republike Srpska.
Piše: Aleksandar STOJANOVIĆ
Vasić je svoju funkciju zaslužio (još jednim) preletom iz stranke u stranku, dok je Čavka promijenila pripadnost narodu. Nema veze što je doskora srbovala na društvenim mrežama, ističući da nismo genocidan narod. Isto tako nema veze što je Vasić doskora bio kvalifikovan da vodi jednu od vodećih zdravstvenih ustanova, a sada je postao stručnjak za turizam.
Uzimajući u obzir kakvo je stanje u javnom servisu već godinama, a i koliko je bitna uloga TORS, možda su ova imenovanja sasvim i prirodna, pravi odraz stanja, slika i prilika. Međutim, konkretne ličnosti i institucije nisu problem.
Trgovali su oboje. Neko je, kao što je rečeno, mijenjao stranke, neko nacionalnost. Ali, suština je ista – oboje su stranačka kvota. A ona mora biti ispunjena. Makar za nju žrtvovali i sopstvenu narodnost.
Principi i karakter jesu važni u životu svakog čovjeka. Identitet još važniji. Ali funkcija je najvažnija. U odnosu na nju sve je nužno zlo, pred njom ništa nije sveto. Zbog funkcije i stranke ne postoji strah od veličine sile koja nam prijeti. Jer, šta je patriotizam bez fotelje? Odakle da srbujemo, su čim da izađemo pred silu i nevolju?
Onog trenutka kad je Republika Srpska izjednačena s funkcijom i strankom, tad su osokoljene mnoge čavke. Sve ove godine malo-pomalo zobale su razne čavke. Leteći sa funkcije na funkciju, iz jata u jato. Između funkcija gubili su stid, između stranaka obraz. Kad više nisu imali šta, prodali su sopstveni identitet. Niko im ne bi zamjerio da su prodavali sebe da nisu arčili zemlju.
I najveći problem je što više niko nije iznenađen i što se niko ne stidi. Toliko je čavki pozobalo funkcija da je ranije stanje ogorčenosti preraslo u potpunu ravnodušnost. Ranije se neki glas i podigao. Danas samo pokoji uzdah i odmahivanje rukom.
Svako ko bi rekao da se Republika Srpska ne nalazi pred velikim izazovima i jakim pritiscima, bio bi neozbiljan. Ali samo dva imenovanja dovoljna su da sruše sav entuzijazam i otežaju borbu onih koji se možda istinski bore.
Nije da sličnih imenovanja, po istoj matrici, nije bilo i ranije. Ali upravo zato što mnogi vide ozbiljnost izazova pred nama, boli što ništa nije naučeno na tim prethodnim primjerima. Što je trgovina strankama do te mjere legitimizovana da niko nije shvatio da će se ona pretvoriti u trgovinu nacionalnom pripadnošću.
Kako, čime sada da nekog uvjerite da isti ti koji su za neku sitnu funkciju pogazili principe, prodali vjeru za večeru, već sutra za nešto veći plijen neće izdati državu? Zapadne zemlje su bogate pa im milion, čak i 10 miliona, po poslaniku Narodne skupštine ne bi bilo puno da ih kupe. A ako su trgovali za mnogo manje, čime da nas uvjere da ne bi uzeli milion ili 10 da glasaju za prenos nadležnosti ili ukidanje Republike Srpske?
Mi Srbi za takve što radi ličnog komoditeta pređu na drugu stranu još od Kosovskog boja imamo izreku. A ako od tada nismo ništa naučili, i godine pred nama poješće čavke.
Oznake: Čavke, Dragana Čavka, komentar, Kostadin Vasić
CIK podsjetio na pravila: Ko ne može na kandidatske liste za izbore 2026. godine?
