Šta donosi strateški energetski sporazum između Srbije i SAD?
Piše: Vuk Velebit
Trenutno jedini aktivni rudnik litijuma u SAD nalazi se u Nevadi i proizvodi oko 5.000 metričkih tona godišnje. S druge strane, procenjuje se da SAD zauzimaju treće mesto na svetu po količini litijumskih rezervi, s potencijalno najvećim nalazištem na svetu između Nevade i Oregona.
U istom danu kad je u Vašingtonu održan istorijski Pupin forum, koji je okupio najviše predstavnike srpske i američke administracije, potpisan je i sporazum o strateškoj saradnji u energetici između Srbije i SAD, koji simbolično, a u budućnosti i kroz konkretne projekte, treba da podigne saradnju Srbije i SAD na viši nivo. Ovaj sporazum će olakšati američke investicije u čistu energiju u Srbiji i pomoći da Srbija razvija sopstvene tehnologije u zelenoj tranziciji. Kad pogledamo Ameriku, čija prirodna bogatstva su naizgled beskrajna, videćemo da je energetska diversifikacija jedan od glavnih prioriteta na najvišim nivoima vlasti. Srbija u toj oblasti može da se ugleda na SAD i primeni sve što iz bogate američke prakse može da se prilagodi unikatnoj situaciji u kojoj se Srbija nalazi. Zbog toga je važno da prvo razmotrimo šta tačno Amerikanci rade u vezi s tim.
U srcu dugoročne energetske bezbednosti leže obnovljivi izvori energije i SAD su jedan od svetskih lidera kad su u pitanju njihov razvoj i primena. Prisustvo obnovljive energije u američkom energetskom miksu povećalo se za čak 90 odsto od početka ovog veka i danas je izvor za više od jedne četvrtine struje proizvedene u zemlji. Nosioci ovog rasta su vetroelektrane i solarna energija, a očekuje se da će i u narednim godinama dostići još veći rast. Glavni razlog za ovaj uspeh je regulativa na federalnom, ali i državnom nivou. Standardi obnovljivog portfelja su dokumenti koji na nivou država propisuju minimalan udeo obnovljivih izvora energije u proizvodnji struje, trenutno ih je usvojilo čak 38 država i prema procenama stručnjaka spadaju u ključne razloge za uspeh obnovljivih izvora energije.
Na federalnom nivou, poreske olakšice i subvencije spadaju u glavne nosioce rasta, a vredi izdvojiti i činjenicu da Departman za energiju vodi 17 laboratorija, čiji je cilj dalji razvoj obnovljivih izvora energije usmeren ka tržištu. Administracija Džozefa Bajdena u svoje najveće uspehe ubraja tri zakona ključna za budućnost zelene tranzicije u SAD. Dvostranački zakon o infrastrukturi podrazumeva rekordnu investiciju u javni prevoz od vrtoglavih 105 milijardi dolara, s ciljem smanjenja zavisnosti od automobila, koji i dalje spadaju u najveće zagađivače. U sklopu ovog akta, čak 80 milijardi je predviđeno za obnovu energetske infrastrukture, s fokusom na čistu energiju. Akt za smanjenje inflacije je najveći zakonodavni poduhvat u borbi protiv klimatskih promena, s predviđenim troškom od skoro 800 miliona dolara. Najveći deo ovog iznosa predstavljaju poreske olakšice čiji je cilj smanjenje cene energije za potrošače, dok je oko 125 milijardi predviđeno za obnovljive izvore energije i skladištenje energije.
Pored toga, ovaj akt sadrži i značajne investicije u nuklearnu energiju, električna vozila i povećanje energetske efikasnosti. Treći ključni dokument je Akt o čipovima, koji uključuje 280 milijardi za razvoj poluprovodnika. Poluprovodnici, poznati i kao mikročipovi, neophodni su za automatizaciju, energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije, električne automobile. Njihov značaj za energetsku bezbednost i bezbednost SAD generalno je kolosalan, i Akt o čipovima teži ka tome da poveća proizvodnju na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država i poveća konkurentnost u odnosu na Kinu, koja je najveća pretnja za SAD u ovom sektoru. Jedna od glavnih asocijacija na Ameriku su automobili – brojni auto-putevi, prostrani parkinzi i giganti automobilske industrije poput „Forda” neki su od simbola SAD. Ipak, zbog velike štetnosti fosilnih goriva, automobili su danas za Ameriku ogromna pretnja i zato su električna vozila i e-mobilnost krucijalni za borbu protiv klimatskih promena u SAD.
Već smo se dotakli uloge mikročipova u proizvodnji električnih automobila, ali je važno osvrnuti se i na sirovine poput bakra, kobalta i litijuma, od kojih polazi čitav lanac vrednosti i američki pristup njima. Najveći deo uvoza sirovog litijuma u SAD stiže iz Čilea i Argentine, dok rafinisani litijum uglavnom dolazi iz Kanade. Potrebe za katodama, anodama i baterijama skoro u potpunosti se zadovoljavaju iz Kine. Zavisnost od Kine u tako značajnoj oblasti predstavlja veliku opasnost za SAD i odgovor na tu situaciju imaće dve dimenzije. Prva dimenzija jeste ulaganje u eksploataciju litijuma u SAD, a druga dimenzija je globalna. Zakon o sigurnosti kritičnih sirovina ušao je ove godine u legislativni proces, predložen od dvostranačke grupe senatora, a teži da Americi obezbedi pristup globalnim lancima snabdevanja kritičnih sirovina i smanji dominaciju Kine. Ukoliko bude usvojen, zakon će nalagati Departmanu za unutrašnje poslove da proceni globalno snabdevanje i vlasništvo nad kritičnim mineralima i uspostavi metodu za deljenje intelektualne svojine za čiste tehnologije rudarstva i prerade s američkim saveznicima i partnerima.
Pored toga, bitna komponenta ovog predloga zakona jeste pomoć američkim državama koje žele da prodaju deonice u rudnicima u inostranstvu da nađu kupca koji nije pod kontrolom određenih država. Na unutrašnjem planu postoji veliki raskorak između realnosti i potencijala. Trenutno, jedini aktivni rudnik litijuma u SAD nalazi se u Nevadi i proizvodi oko 5.000 metričkih tona godišnje. S druge strane, procenjuje se da SAD zauzimaju treće mesto na svetu po količini litijumskih rezervi, s potencijalno najvećim nalazištem na svetu između Nevade i Oregona. Trenutno samo na zapadnoj obali postoji oko 125 litijumskih projekata, a pretežno se nalaze u Nevadi. Ranije pomenuti Zakon o smanjenju inflacije (Inflation Reduction Act) obuhvata i podršku novim litijumskim projektima u SAD i zemljama s kojima postoje ugovori o slobodnoj trgovini. Drugi aktivni rudnik litijuma u SAD, Taker Pas, biće otvoren u Nevadi – prvobitno zeleno svetlo je došlo od Donalda Trampa, a Bajdenova administracija je obezbedila pozajmicu od preko dve milijarde po povoljnoj uslovima i očekuje se da će ovaj rudnik početi s radom kad i potencijalno projekat „Jadar” – 2028. godine.
Srbija ne treba da na iskopavanje litijuma gleda kao na kolonijalizam, već kao na priliku, jer je apsurdno govoriti o tzv. autsorsingu zagađenja kad iste države koje žele da sarađuju sa Srbijom u ovoj oblasti uveliko rade na realizaciji projekata na svojoj teritoriji. SAD, kao i zemlje EU, u oblasti kritičnih sirovina Srbiji mogu da ponude ne samo investicije i pristup jednom od najunosnijih globalnih lanaca vrednosti, već i značajno znanje o tome kako ispuniti potrebe za sirovinama uz poštovanje najviših standarda održivosti i razviti čiste izvore energije. Zbog toga su svi koraci da se poveća saradnja Srbije i SAD u energetici dobra stvar sa stanovišta srpskih interesa, dok sporazum o strateškoj saradnji u energetici može biti samo početak sveobuhvatnije saradnje Srbije i Amerike.
