Kecmanović: Dodik je jedini kandidat i kada to nije
Ako pitate ljude u Srpskoj ko će pobediti u nedelju na izborima u Srpskoj, svi će vam reći: „Opet Dodik!” Doduše, velika većina trijumfalistički, a mala manjina dešperatno. Ali kada ih podsetite da se ne radi o predsedničkim izborima i da on ne učestvuje na lokalnim u Laktašima, opet odgovaraju: „Nema veze!” I odmahnu rukom, jedni unapred pobednički na gore, drugi unapred poraženo nadole.
PIŠE: Nenad Kecmanović
Uvek se ime lidera stranke spominjalo i pri izborima na lokalu, ali danas se uz ime stranke redovno i ravnopravno ističe i ime lidera, i na plakatama i bilbordima zajedno se smeše opštinski ili gradski kandidati i lideri stranke. U Dodikovom slučaju identifikacija lokalnih kandidata sa liderom je daleko iznad prosečne, a to važi i za njegovu stranku i za Srpsku, odnosno za većinu naroda u njoj. Znalo je to da postane i problem, jer su se oni svojevremeno bili toliko oslonili na njegovu harizmu i ulenjili da su pali na lokalnim ispitima, što je loš predznak za diplomski koji se polaže dve godine kasnije na opštim i predsedničkim. No, nije se dešavalo da su lokalci u proseku bolje prošli od predsednika.
Nisam naišao na ozbiljnu procenu da će opozicija, neka stranka pojedinačno ili koalicija na ovim izborima da pobedi SNSD i postojanu koaliciju manjih stranaka. Licitira se jedino o procentima, odnosno o broju dobijenih većih ili manjih opština. Zašto? Zato što se opozicija, kao i unazad u više izbornih ciklusa, više bavi kritikom vlasti, pre svega Dodika, a nije uspela da ponudi ubedljiv alternativni program. Nije uspela ni da se ujedini, ali jeste da se međusobno posvađa, tako da objektivno radi u korist Dodikovih lokalnih kandidata.
Tu je, naravno, i stabilna spoljna prijateljska podrška suverenista i patriota Putina (Lavrova, Zaharove), koji Dodika prima češće nego ijednog inostranog političara, zatim Orbana (Sijarta), sa kojim se on i privatno druži, te Vučića sa kojim bar nedeljno zasedne u Beogradu na marginama bezmalo dnevnih obeležavanja važnih datuma u srpskoj istoriji, kako je i dogovoreno Deklaracijom Svesrpskog sabora, ali i u Dodikovom voćnjaku uz „dedovaču”. Lični i porodični odnosi državnika imali su u političkoj istoriji uvek izuzetan značaj. Sovjetski genseci su pozivali na letovanja na Krim, Tito i Jovanka su svoje ne samo nesvrstane prijatelje privatno ugošćavali po desetak dana na Vangi. U zlatno doba EU porodice Žiskara D’Estena i kancelara Šmita letovali su zajedno i to je na subpolitičkom nivou mirilo dva tradicionalno neprijateljska naroda. Naprotiv, Erdoganu je crnim zapisano da je izneverio prijatelja Asada. Dodik ima osnova, a i ume da uspostavlja pouzdana prijateljstva sa velikim kolegama istomišljenicima iz suverenističkog i patriotskog sveta.
Mnoge zbunjuje što Vučić u podršci Dodiku i Dodikovim obično eksponira dopremijera Vulina, a o izborima u Srpskoj ne izjašnjava se eksplicitno ni za koju stranku i kandidata, te prima i predstavnike opozicije poput Stanivukovića, Jelene Trivić i druge te mu verovatno nije smetalo što Dodik nije odbio posetu „Mi iz naroda”. Dodik je u sličnim prilikama u Srbiji naprotiv, napadno podržavao Vučića, dok Vučić biće smatra da se njegova podrška naprosto podrazumeva na bazi „nikad bolja saradnja Srbije i Srpske”, da je kao prvi u matici, odnosno pijemontu lider čitavog srpskog sveta, ili da neće da mu se sa Zapada prigovara da se maligno meša u izbore u Srpskoj.
Podršku Dodiku pa indirektno i njegovom SNSD-u i koalicionim partijama, pruža i SPC, za koju ni formalno ni stvarno ne postoji granica na Drini. Patrijarh Porfirije obilazi crkve i manastire u Srpskoj i osveštava nove, gotovo uvek u pratnji Dodika. A sa vladikom Jefremom Dodik gradi srpsko-rusku crkvu i duhovni centar u centru Banjaluke, koju će kao poklon oslikati čuveni ruski majstori, a iz Rusije će stići i pozlaćeno crkveno zvono. Važi kao pravilo da u Srpskoj izbore dobija onaj ko ima podršku matice Srbije, majke Rusije i srpsko-pravoslavne patrijaršije svih verujućih i neverujućih Srba.
Toj trijadi, koja naravno ne odlučuje jer odlučuje narod u Srpskoj, ali snažno utiče na ishod svih izbora u Srpskoj, treba dodati i tzv. međunarodni faktor, odnosno kolektivni Zapad, koji se okomio na predsednika Republike Srpske i tako podiže rejting Dodiku, konsekventno i kandidatima njegove stranke i koalicije. Crne liste na koje ga stavljaju SAD i vazali, lične i porodične sankcije koje uvode njemu i njegovim najbližim saradnicima i, najzad, suđene zbog toga što brani republiku, imaju bumerang efekat. I, paradoksalno, postaju pogonsko gorivo Dodikovih izbornih uzleta, kao i odbornika, gradonačelnika iz redova SNSD-a. Na lokalnim izborima u nedelju upliv ovog faktora, srazmerno spoljnim pritiscima, biće veći no ikad.
Slanjem Kristijana Šmita, lažnog v. p. UN u BiH, koga niti su predložile zemlje garanti Dejtona, niti je potvrđen konsenzusom stalnih članica SB UN, koji je zakonom uzurpirao teritoriju republike i demokratski izabranog predsednika izveo pred sud zato što je odbio da to odobri, kolektivni Zapad je, ma koliko bilo apsurdno, postao glavni promoter Milorada Dodika. Šmitova opstrukcija možda čak ima veću težinu nego Putinova, Orbanova, Porfirijeva i Vučićeva podrška, zajedno. Glasanje za kandidate SNSD i koalicije na predstojećim izborima nije stvar opredeljenja između više stranaka, nego patriotizma. A na patriotizmu će se na istoj strani protiv protektorata naći i vlast i opozicija. I svaka pa i opravdana kritika Dodikovog režima, neopravdano će biti optužena za izdaju. Čak i oni kojima je njegova rekordno duga vladavina naprosto dosadila i žele promenu radi promene, biće krivo shvaćeni. A oni koji ga optužuju da je vlastodržac i nedemokrata, trebalo bi da zapamte staru pouku: „Demokratija više nego ijedan drugi režim zahteva snažno vođstvo!”
Elem, sve se vrti oko Dodika i svi rade za Dodika pa i za njegove saborce na lokalu. Jedni zato što hoće, drugi i ne htejući. Jedni zato što ga podržavaju, drugi zato što ga progone. Ali, on, kao i inače, radi sa entuzijazmom kao da su mu prvi, a ne dvadeset prvi izbori. I ulaže više energije nego svi lokalni kandidati koje promoviše s kraja na kraj republike, zajedno. Deluje kao da bi hteo baš svakog birača u Srpskoj da ubedi da glasa za lokalne kandidate SNSD-a.
To, međutim, nikad i nigde ne biva, pa čak nije bilo ni u socijalističkoj BiH. Po svemu sudeći, mada čar demokratskih izbora i jeste makar u zrnu neizvesnosti, SNSD će dobiti predstavnike na čelu većine gradova i opština. Zato je u fokusu interesovanja prestona Banjaluka gde se aktuelni gradonačelnik Draško Stanivuković ponovo kandidovao. Početkom minulog mandata bio je blokiran od strane odborničke većine SNSD-a u gradskoj skupštini, a onda je napravio kompromis, koji mu sada nabijaju na nos ostale opozicione stranke. U želji da ulepša grad i preporuči se biračima, počeo je u centralnoj zoni da pravi kružne tokove i u središtu spomenike srednjovekovnim bosanskim kraljevima.
Kulin ban i Tvrtko jesu bili pravoslavni hrišćani, ali su ih bošnjački istoričari prisvojili, a Srbi, kao i sve što je bosansko, potisnuli iz kolektivne memorije i vezali se za maticu. Spomenici su izazvali podele u banjalučkoj javnosti, a raskopani kružni tokovi revolt birača zbog kolapsa u saobraćaju. Dodik je za SNSD-ovog gradonačelnika kandidovao jedino novo lice dr Nikolu Šobota, vodećeg kardiohirurga, skromnog i nenametljivog čoveka, za koga ni politička konkurencija ni banjalučka čaršija nije još otkrila ni da je kao „klinac krao šljive preko tarabe u susednoj bašti”. Poslednji dani predizborne nedelje protiču u žestokoj razmeni vatre između PDP (Stanivuković) i SNSD (Šobot) o tome ko je zaslužan za razvoj Banjaluke tokom minule četiri godine. Projekti gradonačelnika ili Vlada Srpske koja je uložila pare? A Jelena Trivić, disident PDP-a, i opozicija SNSD-u udara po svima i oni po njoj. Šobot, nikom ni kriv ni dužan, pošteđen je učešća u prljavim aspektima finiša kampanje i zato, kažu sondaže, uživa najveće simpatije birača. A on je, malo li je, i Dodikov favorit!
Kada jednog dana hroničari budu pisali o lokalnim izborima 2024, biće zabeleženo da je lažni visoki predstavnik Kristijan Šmit doneo još jednu pobedu kandidatima SNSD-a. Kraće rečeno, Miloradu Dodiku, koji mu je zagorčao turistički boravak u Bosni.
Oznake: Kolumna, Milorad Dodik, Nenad Kecmanović
