Izbori u SAD: Tramp osvojio duplo više elektora u sigurnim državama, ali kolebljive odlučuju
U 4:30 časova po našem vremenu, prema projekciji CNN-a, Tramp je imao 195, a Kamala 81 elektora.
NBC je u tom momentu procijenjivao da je rezultat 207:91.
Fox News je tada naveo da je odnos osvojenih elektora 205:117.
Tramp je u toj fazi prebrojavanja imao preko pet miliona glasača više, jer ga je podržalo 47,9, a Kamalu 42,3 miliona birača.
Američke novine The New York Times ustvrdile su u 22:18 sati po istočnoameričkom vremenu (4:30 sati po našem) da kandidat Republikanske stranke na 60. izborima za predsjednika Sjedinjenih Američkih Država Donald Trump ima 83 posto šanse za pobjedu.
The New York Times predvidio je tada da će Trump osvojiti 297 glasova elektora, a da će kandidatkinja Demokratske stranke Kamala Harris osvojiti 241 glasova.
Za pobjedu je neophodno 270 elektora.
U skladu sa predviđanjima
Donald Trump uzima Louisianu koji nosi 8 elektora.
Kamala Harris osvaja New York koji nosi 28 elektora.
Bivši predsjednik Donald Trump ima osvojenih 177 izbornika, a potpredsjednica Kamala Harris 99 nakon što su zatvorena birališta u više od četrdeset američkih saveznih država, pokazuju projekcije američkih medija.
Trump je dosad osvojio Kentucky, Indianu, Južnoj Karolinu, Zapadnu Virginiju, Floridu, Oklahomu, Alabamu, Missouri, Ohio, Mississippi, Tennessee, Arkansas, Teksas, Sjevernu i Južnu Dakotu i Wyoming, što mu daje 177 od potrebnih 270 izbornika, po kombiniranim projekcijama CNN-a i New York Timesa.
Kamali Harris projicirane su pobjede u Vermontu, Marylandu, Connecticutu, Massachusettsu. glavnom gradu Washingtonu, Delawareu, Rhode Islandu, New Yorku, New Jerseyju i Illinoisu, odnosno 99 izbornika.
Svi dosadašnji rezultati u skladu su s predviđanjima i jasno je da će pobjednik izbora ovisiti o rezultatima u ‘swing‘ državama – Georgiji, Sjevernoj Karolini, Arizoni, Nevadi, Wisconsinu, Michiganu i Pennsylvaniji.
Birališta su još otvorena u devet saveznih država na zapadu, a zadnja će se zatvoriti na Aljasci u pet sati po srednjoeuropskom vremenu.
Tri miliona glasova više
Trenutni rezultati (270 elektora neophodno za pobjedu):
Donald Trump – Kentucky (8 elektora), Indiana (11 elektora), Zapadna Virginija (4 elektora), Florida (30 elektora), Tennessee (11 elektora), Alabama (9 elektora), Oklahoma (7 elektora), Missouri (10 elektora), Južna Karolina (9 elektora), Arkansas (6 elektora), Južna Dakota (3 elektora), Sjeverna Dakota (3 elektora), Wyoming (3 elektora) i Teksas (40 elektora).
Kamala Harris – Massachusetts (11 elektora), Maryland (10 elektora), Washington D.C. (3 elektora), Vermont (3 elektora) i Delaware (3 elektora).
Prema projekciji CNN-a u 3:10 časova po našem vremenu, Tramp ima 154, a Kamala 30 elektora.
Kamalin rezultat je kasnije porastao za još 23 elektora, tako da ima 53.
Prema broju glasova, koji nije presudan u američkom izbornom sistemu, za Trampa je za sada glasalo 25,4, a za Kamalu 22,1 miliona ljudi.
Blizu “stotke”
Prema najnovijim rezultatima Kamala Haris dobila je:
Masačusets (11 elektora)
Merilend (10 elektora)
Vašington (3 elektora)
Donald Tramp osvojio je:
Tenesi (11 elektora)
Misuri (10 elektora)
Oklahomu (7 elektora)
Floridu (30 elektora)
Alabama
Prednost raste
Associated Press proglasio je pobjedu Trumpa u Zapadnoj Virginiji
Iako su birališta tek zatvorena, ugledni Associated Press sa sigurnošću tvrdi da pobjeda u Zapadnoj Virginiji odlazi Trumpu. Radi se o četiri elektora čime prednost Donalda Trumpa u odnosu na Kamalu Harris raste na 23:3.
Prve tri države
Prvi rezultati stižu iz dve države, Kentaki i Indijana. Reč je o državama koje su sigurne za Republikance.
U Indijani, koja ima 11 elektora, prebrojano je 1% glasova.
Donald Tramp trenutno ima 70,7 odsto glasova, a Kamala Haris 27,6 odsto.
U Kentakiju, koji ima osam elektora, prebrojano je 1,9 odsto glasova.
Tramp trenutno ima 65,1 odsto glasova, a Haris 33,7 odsto.
Kamala Haris vodi u Vermontu koji daje tri elektora.
Izlazne ankete u “kolebljivim državama”
Edison Research objavio je prve preliminarne izlazne ankete na dan izbora. Izlazne ankete, kao niti druge ankete, ne pokazuju konačne rezultate. Iako mogu ponuditi uvid u raspoloženje birača, podložne su promenama kako se sve više birača ispituje.
Anketa Edison Researcha pokazuje opšti pad podrške kandidatima obe stranke u “swing” državama, ključnim za ishod izbora. Prevremene ankete podložne su promenama.
Ali, evo što pokazuju:
Severna Karolina – naklonost Trampu 43 posto, u poređenju sa 47 posto 2020. Haris ima 48 posto podrške, u poređenju sa Bajdenovih 50 posto 2020.
Džordžija – naklonost Trampu 46 posto, isto kao i 2020. Naklonost Harris 49 posto, što je pad s Bajdenovih 50 posto 2020.
Pensilvanija – naklonost Trampu 47 posto, isto kao i 2020. Naklonost Harais 46 posto, u poređenju sa Bajdenovih 50 posto 2020.
Mičigen – naklonost Trampu 45 posto, isto kao i 2020. Naklonost Harais 48 posto, manje od Bajenovih 51 posto.
Vinskonsin – naklonost Trampu 44 posto, više od 43 posto 2020. Naklonost Haris 47 posto, u poređenju sa Bajdenovih 50 posto 2020.
Arizona – naklonost Trampu 46 posto, sa padom sa 48 posto 2020. Naklonost Haris 46 posto, u poređenju sa Bajdenovih 49 posto 2020.
Nevada – naklonost Trampu 47 posto, u poređenju sa 48 posto 2020. Naklonost Haris 44 posto, u poređenju sa Bajdenovih 52 posto 2020.
Najveća izlaznost u Teksasu, Kaliforniji i Floridi
Amerikanci danas izlaze na birališta kako bi izabrali novog, 47. predsednika SAD, ali će glasati i za članove Kongresa, koji igraju ključnu ulogu u donošenju zakona.
Ovo su 60. predsednički izbori po redu, a održavaju se zajedno sa izborima za sva mesta Predstavničkog doma, i 33 mesta Senata.
Ove godine, građani SAD biraće između demokratskog kandidata Kamale Haris i kandidata republikanaca Donalda Trampa, a pobednik će četiri godine služiti u Beloj kući, počev od 20. januara 2025. godine.
Gotovo 83 miliona Amerikanaca iskoristilo je mogućnost ranijeg glasanja pred današnje predsedničke izbore u SAD, navodi se u izveštaju koji je objavio Državni univerzitet Floride.
U izveštaju se navodi da je do danas glasalo 82.713.594 ljudi, od kojih je oko 45 miliona glasalo na biračkim mestima, a oko 37,7 miliona je poslalo glasove poštom.
Podaci u izveštaju pokazuju da se 37,8 odsto onih koji su ranije glasali izjašnjavaju kao demokrate, a 35,8 kao republikanci, dok 26,6 odsto njih nije otkrilo kojoj strani su naklonjeni.
Najveća izlaznost do danas zabeležena je u Teksasu, Floridi i Kaliforniji.
Ukupan broj registrovanih birača u SAD je oko 168 miliona.
Problemi u Pensilvaniji
Vreme za glasanje produženo je u okrugu Kambrija, u Pensilvaniji, nakon što je “kvar softvera” poremetio mogućnost glasača da skeniraju svoje glasačke listiće, saopštila je u Kancelarija okružnih komesara.
Izborni zvaničnici u okrugu insistiraju da “kvar ne bi trebalo da obeshrabri birače da glasaju na svojim biračkim mestima“.
Mrtva trka
Tradicionalni prvi izborni rezultat na američkim predsedničkim izborima 2024. stigli su iz malog sela Diksvil Noč, na severnom delu Nju Hempšira, prenosi Danas.
Rezultat je mrtva trka: tri glasa za Kamala Haris i tri za Donalda Trampa, piše Gardijan.
Bilo je potrebno otprilike 12 minuta da se prebroje i overe glasovi šestoro stanovnika ove male zajednice u blizini kanadske granice, koja je decenijama glasala u ponoć na dan izbora, prenosi Danas.rs.
Rezultat označava značajan pomak u odnosu pre četiri godine, kada je svih pet glasova otišlo Džou Bajdenu.
Diksvil Noč, u Belim planinama, započeo je svoje prevremeno glasanje 1960.
Tradicija je nastala u obližnjem gradu Hart’s Location, kako bi se izašlo u susret radnicima na železnici koji su morali da budu na poslu pre uobičajenog vremena za glasanje.
Iako gradski rezultat ne predviđa uvek konačnog pobednika – 2016. godine Hilari Klinton je pobedila Trampa sa četiri glasa prema dva – ovog puta rezultat odgovara onome što većina anketa kaže da su izuzetno tesni izbori i ravnomerno podeljeno biračko telo.
„Ovo je normalno“, rekao je Tom Tilotson (79) za Njujork tajms.
Njegov otac, Tilotson, započeo je tradiciju ranojutarnjeg glasanja u svom hotelu Balsams Grand Resort 1960. godine, stekavši besplatan publicitet jer je dozvoljavao novinarima da koriste hotelske telefone da prijave prebrojavanje glasova, mnogo pre nego što su bile dostupne izlazne ankete iz drugih oblasti.
Svih šestoro stanovnika koji su glasali na ovogodišnjim izborima žive u nekadašnjem hotelu.
Jedan od njih, Skot Maksvel, izrazio je iznenađenje zbog neočekivanog podeljenog rezultata.
„Nisam očekivao ovakav ishod, rekao je za Njujork tajms.
Les Oten, još jedan glasač, rekao je za CNN da je rano objavljivanje rezultata „lekcija iz građanskog prava za zemlju“, dodajući: „Ako možemo da pomognemo ljudima da izađu i shvate da je glasanje važan deo njihovog prava kao američkog građanina, to je možda ključ za ono što radimo“.
(Ne)pouzdani procenti
Van Džons, jedan od najvažnijih demokratskih stratega koji podržava predsedničku kandidatkinju te stranke Kamalu Haris, rekao je u intervju CNN-u koji je objavljen prije nekoliko sati da su simpatizeri Demokratske stranke, prema prvim podacima o izlaznosti, u zaostatku u Pensilvaniji, ključnoj američkoj saveznoj državi koja bi mogla odlučiti izbore, u odnosu na Donalda Trampa, republikanskog kandidata.
On je demokratske glasače pozvao da do kraja glasanja izađu u što većem broju da se taj zaostatak nadoknadi.
Do kraja glasanja ostalo je još svega nekoliko sati a prvi izborni rezultati mogli bi biti poznati vrlo brzo nakon toga.
Ipak, pouzdane rezultate ne treba očekivati prije jutra po evropskom vremenu.
Smatra se da će kandidat koji osvoji Pensilvaniju, zbog broja elektora i njene važnosti u ukupnom sistemu, najvjerovatnije osvojiti i američke izbore.
U odvojenom izvještaju CNN-a o zadnjim podacima uoči glasanja u ključnim državama Donald Tramp je preuzeo vodstvo u Pensilvaniji od jedan odsto.
Ipak smatra se da je margina greške tri odsto pa se ovaj podatak ne može uzeti sa sigurnošću.
U ostalim državama situacija prema ovom izvještaju CNN-a izgleda ovako.
U Arizoni, Trump vodi sa tri odsto, u Džordžiji vodi sa dva odsto, dok u Sjevernoj Karolini vodi sa jedan odsto.
U Nevadi trka je neriješena, dok u Viskonsinu i Mičigenu Harisova vodi sa jedan odsto.
Napominjemo ovo su ankete koje su obavljene prije glasanja i situacija se može promijeniti, a svi pokazatelji su unutar greške, tako da se i dalje očekuje vrlo tijesna trka.
Reorganizacija
Prvi rezultati američkih predsjedničkih izbora mogli bi biti poznati već u jedan sat ujutro po našem vremenu.
Američke mreže javljaju da su se izborni zvaničnici poučeni iskustvom od prije četiri godine kada je došlo do velikog osporavanja izbora i kašnjenja proglašavanja brojnih rezultata bolje pripremili i reorganizovali.
Neke države poput ključne države Pensilvanije su odlučile da će prvo brojati glasove pristigle poštom, pa tek onda glasove na izborni dan čime bi se trebalo ubrzati proglašavanje rezultata.
Brojni analitičari vjeruju da će pobjednik u Pensilvaniji ujedno najvjerovatnije biti i pobjednik američkih izbora zbog broja elektorskih glasova koje ova država donosi činjenice trka u njoj veoma tijesna. Ukoliko sve bude po planu u ranim jutarnjim časovima po našem vremenu moglo bi se već znati ko će pobijediti Donald Tramp ili Kamala Haris.
Nekoliko analitičara upozorava da bi se u slučaju veoma tijesne trke u nekim od ključnih država rezultate moglo čekati do kasnih popodnevnih časova po našem vremenu pa čak i nekoliko dana.
Gdje će kandidati čekati rezultate?
Bivši američki predsjednik Donald Tramp pratiće rezultate izbora u užem krugu porodice i prijatelja u svom odmaralištu Mar-a-Lago na Floridi, javio je CNN, pozivajući se na izjave više izvora.
Članovi njegovog golf kluba pozvani su na večeru u odmaralištu, a Tramp će najvjerovatnije svratiti i družiti se sa gostima tokom cijele večeri.
Kako je ranije prenio Njujork tajms, američki biznismen Ilon Mask biće pored Trampa u njegovoj rezidenciji na Floridi u izbornoj noći.
Tramp je domaćin nekoliko zabava sa različitim nivoima ekskluzivnosti, uključujući večeru za mali broj donatora u Mar-a-Lagu i još manje okupljanje za one koji će se družiti sa njim tokom večeri. Republikanski kandidat za predsjednika SAD će se zatim obratiti većoj grupi, uključujući druge donatore, u kongresnom centru Palm Bič kasnije uveče po lokalnom vremenu, prenosi Tanjug.
Kamala Haris je zahvalila radnicima u sjedištu Demokratskog nacionalnog odbora u Vašington DC prilikom neplanirane posjete na dan izbora.
“Odlučila sam navratiti!”, rekla je ona.
Kratko razgovarajući s tamošnjim radnicima, Harisova je preuzela mobilni telefon od jednog volontera koji je u posljednjem trenutku telefonirao s biračima.
“Alexandria, ovo je Kamala Haris”, rekla je uz klicanje.
“Jeste li već glasali? Jeste, hvala vam!”
Takođe su naveli kako je Haris danas kontaktirala lokalne stanice u Pensilvaniji, Džordžiji i Sjevernoj Karolini, prenosi Aljazeera.
Oboreni svi rekordi
Kandidati na predsedničkim izborima u SAD gde je danas u toku glasanje, oborili su rekord u prikupljanju sredstava, prikupivši ukupno 15,9 milijardi dolara, saopštila je organizacija Open Sikrets (OpenSecrets) koja je sakupila podatke.
To se odnosi na predsedničke kandidate, demokratu Kamalu Haris i republikanca Donalda Trampa, kao i na one koji se kandiduju za mesto u Kongresu. Premašen je prethodni rekord postavljen 2020. godine, koji je iznosio 15,1 milijardu dolara.
To je više nego dvostruko više od izbornog ciklusa 2016, kada je potrošeno 6,5 milijardi dolara.
Što se tiče trke za Belu kuću, potpredsednica Kamala Haris je ta koja je privukla najviše sredstava, sa prikupljenih više od milijardu dolara, a mali donatori imali su doprinos do 40 odsto. Tome je dodato 586 miliona od političkih komiteta koji je podržavaju.
Njen rival Tramp je prikupio 382 miliona dolara, od kojih 28 odsto dolazi od malih donatora. Odbori za podršku prikupili su 694 miliona dolara. Najveći donator je Timoti Melon, 81-godišnji bankar koji je dao 197 miliona dolara republikanskim kandidatima i Trampu.
Nekoliko ličnosti, Ričard i Elizabet Juhlejn, Mirijam Adelson, Ilon Mask i Kenet Grifin takođe su dali više od 100 miliona dolara republikancima.
Sa demokratske strane, Majkl Blumberg je glavni donator sa 93 miliona dolara. Džordž Soroš je dao 56 miliona dolara preko svog odbora za podršku.
Najveći deo iznosa, 10,5 milijardi dolara, potrošeno je na reklamne kampanje.
Kampanje Trampa i Kamale Haris potrošile su ukupno 2,6 milijardi dolara na oglašavanje od marta do 1. novembra. Ukupno 1,6 milijardi dolara je potrošeno za Kamalu Haris i 993 miliona dolara za Trampa.
Poruke koje je prenela Kamala Haris uglavnom se tiču poreza, prava na abortus, zdravlja i ekonomije. Tramp se fokusirao na imigraciju, inflaciju, kriminal, poreze i ekonomiju.
Iako Amerikanci sve više vremena provode na internetu, društvene mreže su činile samo 17 odsto reklamne potrošnje dva predsednička kandidata.
