Pravoslavlje i evolucionizam
Piše: Rustem Vahitov
Pravoslavlje, pogotvo rusko, je bilo mnogo tolerantnije prema idejama evolucije od zapadnog hrišćanstva 19. i prve polovine 20. veka. Stoga je inicijativa da se teorija evolucije izbaci iz školskih programa duboko pogrešna
Pre izvesnog vremena u ruskoj javnosti se proširila još jedna skandalozna vest: bivši šef čečenske vlade, a sada pomoćnik premijera Mihaila Mišustina, Muslim Hučijev, zatražio je zabranu predavanja Darvinove teorije u školama, optužujući ovu teoriju da „kvari decu .”
Na sastanku Sveruskog roditeljskog komiteta, Hučijev se obratio ministru Sergeju Kravcovu sledećim rečima: „Svi znaju da je to pogrešna teorija, da se kosi sa religijom. To je, verujem, prvi korak u duhovnom propadanju dece. Mi to možemo prosto da uklonimo. To je neistina, to je u suprotnosti sa veronaukom, sve religije su to priznale. Ko bi još trebalo da prizna da bi se to izbacilo iz udžbenika, a ne ubacivalo u svest naše dece?“
U početku je javnost ovo shvatila kao incident. Bez obzira na to kako se predstavnici jedne ili druge konfesije odnosili prema darvinizmu (uzgred, što se tiče činjenice da su to „sve religije priznale“, Hučijev je baš preterao, tačno je suprotno: Papa Pije XII je priznao kompatibilnost evolucionizma sa hrišćanskom verom još 1950. godine, u savremenom islamu postoji i škola „teističkog evolucionizma“ koju predstavljaju Jaser Kadi, Kaner Talaman, Jašar Ozturk i drugi [1]), očigledno, vremena „majmunskih procesa“ su odavno prošla.
Čak i u Sjedinjenim Državama, koje imaju izrazito religiozno stanovništvo, Batlerov zakon, koji je zabranjivao učenje darvinizma u školama, ukinut je 1967. godine, odnosno pre skoro 60 godina. A Džonu Skoupsu, školskom nastavniku fizike i biologije iz Tenesija, suđeno je zbog predavanja darvinizma (to je i ušlo u istoriju kao „majmunski proces) davne 1925. godine, odnosno pre skoro 100 godina!
U današnje vreme nema saveznih država u Americi u kojima je teorija evolucije zabranjena (kao što gospodin Hučijev kod nas predlaže). U nekim državama studenti mogu birati između kreacionizma i darvinizma, ali će im obavezno biti ponuđen kurs darvinizma.
Teorija evolucije se predaje u Evropi i u većini zemalja sveta (osim onih zemalja u Africi i Aziji gde je obrazovanje čisto versko-fundamentalističko, ali, avaj, one se ne mogu pohvaliti visokim civilizacijskim nivoom). U Rusiji, inače, religioznim roditeljima niko ne zabranjuje da decu vode u nedržavne verske škole, gde će im se predavati kurs kreacionističke biologije.
Istina, u državnoj školi ova deca će morati da uče teoriju evolucije. Ali studirati ne znači prihvatiti. Na kursu istorije filozofije studenti uče ogroman broj pojmova koje ne dele, a na kursu književnosti upoznaju se sa delima koja im se ne dopadaju.
Pored toga, postoji elementarni princip kompetencije. Gospodin Hučijev nema specijalno biološko obrazovanje, diplomirao je na Fakultetu novinarstva u Moskvi. Sudeći po njegovoj izjavi, on uglavnom nije svestan dvosmislenog odnosa između religije i evolucionizma i o samom postojanju teističkog evolucionizma (uključujući i njegovu islamsku verziju). Stoga se njegove reči mogu shvatiti samo kao privatno mišljenje osobe koja nije stručna za ovo pitanje. Svi bi zaboravili na ovaj incident da Hučijeva nije neočekivano podržao… Konstantin Malofejev.
„Pravoslavni oligarh”
Njega kod nas nazivaju „pravoslavni oligarh“. On je vlasnik kanala „Carigrad“, gde se propovedaju „tradicionalne vrednosti“, ideje „ruskog sveta“ i „političkog pravoslavlja“. Pošto je ovde reč o pravoslavlju ne kao religiji ili duhovnom putu, već kao o političkoj ideologiji, onda Malofejev i njegove pristalice imaju kategorično i, rekao bih, doktrinarno mišljenje o svemu, uključujući i teoriju evolucije.
Malofejev je na svom TG odmah izjavio sledeće: Darvinovsku teoriju evolucije čoveka od majmuna, koja je još sredinom 20. veka bila krajnje ideološki i naučno zastarela, treba isključiti iz školskih udžbenika biologije. U potpunosti podržavam ovu ideju, koju je na sastanku Sveruskog roditeljskog komiteta izneo pomoćnik predsednika Vlade i bivši premijer Čečenije, Muslim Hučijev. Još u 19. veku, veliki ruski filozof, sociolog i biolog Nikolaj Danilevski, autor čuvene knjige Rusija i Evropa, napisao je dvotomno fundamentalno delo Darvinizam, koje od Darvinove teorije nije ostavilo kamen na kamenu.
Danas nauka o genetici ne ostavlja nikakve šanse darvinistima. Evolucionizam se pretvorio u bezbožnu sektu (iako sam Darvin nije bio bezbožnik). U suštini, naš obrazovni sistem je suočen sa izborom da li svoje učenike petog razreda učimo da veruju da su Božja slika ili da su uspravno hodajući primati. Čemu takvo vaspitanje može da dovede, možemo suditi po satanizovanom Zapadu, koji se udaljio od Boga. Ako ne želimo istu budućnost za našu decu, vreme je da promenimo školski program.
Gospodin Malofejev odaje utisak obrazovane osobe. Rođen je i odrastao u podmoskovskom naučnom gradu. Njegov otac je jedan od vodećih sovjetskih astrofizičara, doktor fizike i matematike, a majka – programer. I sam je završio školu u Puščinu sa srebrnom medaljom (a specijalna škola u naučnom gradu pružala je mnogo!).
Naravno, tamo su ga učili i teoriji evolucije, nju je marljivo proučavao (ali ga to iz nekog razloga nije pretvorilo u neku vrstu „bezdušnog primata” poput onih koji, po njemu, naseljavaju „satanizovani Zapad”). Istina, Konstantin Valerievič nije sledio put svojih roditelja, već je izabrao humanističke nauke i stekao pravno obrazovanje. Tada je potpuno počeo da se bavi biznisom i promoviše ideje ruskog nacionalizma i „atomskog pravoslavlja“ (nisam ja to smislio, ovo je izraz njegovog štićenika Jegora Holmogorova).
Verovatno je zbog toga potpuno zaboravio čemu su ga učili na časovima biologije u sovjetskoj školi.Ovde on izjavljuje: „Darvinistička teorija evolucije čoveka od majmuna, koja je još sredinom 20. veka bila krajnje ideološki i naučno zastarela…”. Međutim, Darvin nikada nije tvrdio da čovek potiče od majmuna! Tako mogu misliti samo oni koji o darvinizmu sude na osnovu anegdota. Prema Darvinu, i ljudi i savremeni majmuni potiču od zajedničkog pretka koji je živeo pre mnogo desetina hiljada godina – hominida.
”Danas nauka o genetici ne ostavlja nikakve šanse darvinistima. Evolucionizam se pretvorio u bezbožnu sektu“, nastavlja Malofejev. Tužno je što će ateisti-evolucionisti po takvim izjavama suditi o stepenu obrazovanja svojih pravoslavnih sugrađana (a ne običnih građana, uostalom, Malofejev je jedan od „lidera mišljenja“ u pravoslavnoj zajednici!).
Sintetička teorija
Na kraju krajeva, dovoljno je pogledati ne čak ni univerzitetski udžbenik iz biologije, već Vikipediju, da biste saznali da je u obliku u kojem je teoriju evolucije predložio Darvin u 19. veku, ona, naravno, zastarela i niko od biologa to sada ne zastupa (usput, genetika je zapravo igrala značajnu ulogu u njenom falsifikovanju).
Paradigma savremene naučne zajednice biologa jeste sintetička teorija evolucije (STE), i upravo o njoj govore savremeni udžbenici biologije (kao što savremeni udžbenici fizike ne govore o Njutnovoj teoriji 18. veka, već o savremenoj mehanici, koja uzima u obzir ideje relativističke mehanike). Sintetička teorija evolucije zasniva se ne samo na nekim Darvinovim idejama (odbacujući druge kao one koje nisu izdržale proveru), već i na dostignućima genetike i molekularne biologije.
Razvijena je 1930-1940-ih (pa kad Malofejev 2024. kaže da je genetika opovrgla darvinizam, on samo pokazuje neznanje o tome šta se dešavalo u biologiji u poslednjih 80–90 godina!). Štaviše, među njenim tvorcima su engleski naučnik Džulijan Haksli i … (neočekivano, zar ne?) rusko-američki, religiozni genetičar Teodosije Georgijevič Dobžanski (1900–1975).
Između ostalog, njegova majka, Sofija Vasiljevna, bila je pranećakinja F.M. Dostojevskog (što, međutim, nije relevantno, ali daje zanimljiv prizvuk!), a sam Teodosije Georgijevič bio je učenik V.I. Vernadskog, i od detinjstva do kraja života ostao pravoslavni hrišćanin, duhovno čedo Ruske Crkve (od 1927. godine – zagranične).
Godine 1972. već svetski poznati prirodnjak, profesor na univerzitetima Kolumbija, Rokfeler i Kalifornija, akademik Nacionalne akademije nauka SAD, T.G. Dobžanski je dobio počasni doktorat bogoslovije u Seminariji Svetog Vladimira u Krestvudu (država Njujork). Dobžanski je pisao:
„Ja sam kreacionista i evolucionista… Da li je evoluciona doktrina u sukobu sa religioznom verom? Ne. Teška je greška smatrati Sveto pismo školskim udžbenikom iz astronomije, biologije, geologije ili antropologije. Imaginarni (i nerešivi) sukob nastaje samo kad se simboli Svetog pisma tumače u smislu koji nikad nije bio nameran.”
Interesantno je zašto se gospodinu Malofejevu mišljenje o evoluciji zamenika premijera Čečenije, koji ima novinarsko obrazovanje, čini značajnijim od mišljenja međunarodno priznatog ruskog pravoslavnog akademika (rođaka Dostojevskog!) i takođe doktora teologije? (Nikad neću poverovati da Malofejev ne zna ništa o našem slavnom sunarodniku!)
I zašto, uopšte, kad kritikuje teoriju evolucije, Malofejev pribegava argumentima protestantskih, fundamentalističkih (pre svega baptističkih) propovednika? Međutim, o tome kojoj tradiciji: pravoslavnoj ili protestantskoj, fanatični antidarvinizam odgovara, govorićemo kasnije. Pređimo sad na još jedno, takođe važno pitanje.
„Prelepa Rusija“ bez budućnosti
Recimo da se san gospodina Malofejeva i njemu sličnih ostvari i da u Rusiji bude zabranjeno predavanje evolucione teorije u školama. Na časovima biologije ruski školarci će izučavati ne evolucionističku, već kreacionističku teoriju (u njenoj hrišćanskoj i islamskoj varijanti).
Ali onda će se mnogi od ovih momaka odlučiti da studiraju na biološkim fakultetima univerziteta, a da ne govorimo o medicinskim univerzitetima i koledžima. Evoluciona biologija se predaje na našim univerzitetima i koledžima, pa čak ni Malofejev ne predlaže da se ukine njeno učenje (u svakom slučaju – za sada).
Kako će moći da polože državni ispit iz biologije koji je potreban za prijem? Kako će kasnije učiti, pošto su već snažno odbacili evolucionizam? Sve su to pitanja na koja borci protiv darvinizma ne samo da ne odgovaraju, već ih ni ne postavljaju.
Međutim, pretpostavimo da država, na podsticaj kreacionista, ide do kraja i zabranjuje nastavu teorije evolucije na univerzitetima, medicinskim institutima i koledžima, a takođe i ograničava naučna istraživanja zasnovana na paradigmi teorije evolucije. Do čega će to dovesti?
Naši militantni kreacionisti (često zbog jednostavnog neznanja u oblasti biologije) misle da je teorija evolucije rasprava o tome odakle su ljudi došli ili „zašto su izumrli dinosaurusi“. A sve se to dogodilo pre više desetina, pa čak i stotina hiljada godina i nema nikakve veze sa našim savremenim životom. Dakle, ako se, recimo, gospodin Malofejev prehladi, onda ide u apoteku, tamo kupuje sebi najnoviji antibiotik, a zatim, ozdravivši, nastavlja da piše dugačke postove na telegramu, razobličavajući teoriju evolucije.
I ne pada mu na pamet da su biolozi taj antibiotik stvorili u laboratoriji jedne farmaceutske kompanije, na osnovu studija o evoluciji patogenih bakterija. Činjenica je da evolucija bakterija i virusa ne traje hiljadama godina, već mnogo kraće.
Patogene bakterije se, mutirajući, prilagođavaju postojećim antibioticima i prestaju da deluju, pa je potrebno stvarati nove. Naravno, naučnici kojima su u školi i na univerzitetu predavali kreacionističku biologiju, jednostavno neće imati znanja da prate evoluciju patogena. Jednostavno ćete morati da zaboravite na lekove protiv mnogih bolesti – od raka i HIV-a do banalnog gripa. Oni će biti kreirani i distribuirani u zemljama u kojima je sačuvana nastava naučne biologije i odgovarajuće naučne laboratorije.
I nešto mi govori da će u ovom slučaju upravo tamo gospodin Malofejev otići da se sam leči i da leči svoju decu iz prelepe „zemlje tradicionalnih vrednosti“ stvorene, između ostalog, njegovim trudom…
Praktična primena
Evoluciona biologija ima mnogo praktičnih primena. Njene ideje čine osnovu naučne selekcije, suzbijanja korova i štetočina (zbog toga su predmeti „Evoluciona biologija” i „Evoluciona ekologija” neophodni na poljoprivrednim univerzitetima u našoj zemlji i drugim zemljama sveta). Na osnovu savremene teorije evolucije stvaraju se biotehnologije koje poboljšavaju produktivnost i stvaraju nove useve.
Čovečanstvo još od 1950-ih prolazi kroz „zelenu revoluciju“, ljudi u zemljama prvog i drugog sveta (i nekim zemljama trećeg sveta) sada jedu znatno bolje nego čak i generacije njihovih baka i deka. Ovo je i zasluga naučnika biologa. Uz pomoć biogeohemijskih metoda vrši se čak i potraga za mineralima (zbog reakcija mikroorganizama na promene u zemljištu i rudi). Rusija će jednostavno izgubiti sve ovo ako se uništi sistem obrazovanja i obuke evolucionih biologa.
Ne smemo zaboraviti ni na sferu nacionalne bezbednosti. Jedna vrsta oružja za masovno uništenje je biološko oružje. Godine 1972. vodeće zemlje sveta potpisale su Konvenciju o biološkom i toksičnom oružju, po kojoj su se obavezale da će uništiti svoje zalihe ovog oružja (a SAD i Sovjetski Savez su izjavili da su ispunili obavezu).
Međutim, Konvencija dozvoljava dalja naučna istraživanja u ovom pravcu. Pored toga, postoji „curenje informacija“ koje ukazuju na to da vodeće zemlje još uvek imaju određenu količinu biološkog oružja. Otkaz Rusije od svetski prihvaćenog sistema biološkog obrazovanja dovešće do toga da će se naša naučna istraživanja u ovoj oblasti najpre usporiti, a zatim potpuno zaustaviti. Može li gospodin Malofejev da garantuje da, ako Rusija u tom pogledu postane bespomoćna protiv Zapada, „jastrebovi“ zapadnih zemalja to neće iskoristiti?
Naravno, moji protivnici iz tabora kreacionističkih oligarha mogu tvrditi da se u Sjedinjenim Državama u školama i na nekim univerzitetima odavno predaje kreacionistička biologija, a ne teorija evolucije, i ništa – zemlja nije zapala u arhaizam, naučne laboratorije rade, farmaceutske kompanije proizvode antibiotike, agrogenetičari stvaraju nove kulture, naučnici u zatvorenim laboratorijama stvaraju borbene sojeve.
Sve je to tako. Ali u Sjedinjenim Državama već 80 godina nije bilo zabrana predavanja teorije evolucije (a kad su zabrane postojale, odnosile su se na škole u samo nekoliko država; na primer, odiozni „Zakon Batlera“ bio je na snazi samo u državi Tenesi). Osim toga, ako se kreacionistička biologija danas predaje u školama u nekim državama, to ni na koji način ne lišava decu izbora. Učenik uvek ima alternativu i, ako želi, može da proučava teoriju evolucije.
I konačno, oni diplomci koji u školi nisu izabrali teoriju evolucije zapravo su lišeni mogućnosti da uđu na odseke za biologiju vodećih američkih univerziteta. Godine 2010. Međunarodno udruženje hrišćanskih škola podnelo je tužbu Vrhovnom sudu Kalifornije protiv Univerziteta Kalifornije zbog odbijanja da primi takve diplomce kao studente. Vrhovni sud Kalifornije stao je na stranu Kalifornijskog univerziteta, pošto su njegovi predstavnici uspeli da dokažu da aplikant koji nema osnovna znanja o teoriji evolucije nije u stanju da savlada program univerzitetskog odseka za biologiju sa svim njegovim složenim specijalnim kursevima o savremenoj teoriji evolucije, genetike, ekologije itd.
Dakle, Sjedinjene Države mogu sebi priuštiti da prestanu da predaju teoriju evolucije u školama bez ugrožavanja nacionalne ekonomije i odbrane. Iz prostog razloga što Sjedinjene Države imaju liberalan i decentralizovan sistem obrazovanja. U Rusiji je obrazovni sistem izgrađen na drugačijem, objedinjujućem principu. Sve naše škole podležu jedinstvenom saveznom državnom standardu. Ako iz njega izbacimo teoriju evolucije, prestaće da se predaje u svim školama – od Kalinjingrada do Kamčatke.
I za nekoliko godina fakulteti i univerziteti će primiti kandidate koji nisu u stanju da razumeju nastavni materijal iz niza disciplina i ne mogu da polože ispite iz njih. Možda će većina njih dobiti prelazne ocene, iz saosećanja – neće izbaciti ceo kurs! Ali sledeći korak će biti da laboratorije naučnih instituta, klinike, farmaceutske kompanije i vojno-industrijski kompleks dobiju sertifikovane „specijaliste“ koji neće moći da sprovode kvalifikovana istraživanja i razradu (a možda uopšte neće razumeti mehanizam pojava koje se proučavaju i suštinu istraživačkih metoda).
A ako zabranimo i odgovarajuće discipline na univerzitetima, onda će naša zemlja za nekoliko godina skliznuti na nivo Nigerije ili Konga… Lako je zamisliti kako će na ovo reagovati naši „geopolitički protivnici“…Filozof Boris Mežujev, koga ne vole na „Carigradu“, jednom je primetio da ako zapadne zemlje odluče da u Rusiju pošalju „agente uticaja”, koji bi na svaki mogući način sprečili zemlju da se razvija, jača i napreduje, onda za te agente ništa bolje od „cargradskog ultrapatriotizma“ ne bi smislili. Tako je: sa takvim „patriotama“ i „tradicionalistima“ nisu potrebni nikakvi britanski špijuni…
Pravoslavlje i evolucija
Patriotizam je patriotizam, ali Malofejev je ipak pravoslavni čovek – i to ne poslednji u savremenoj pravoslavnoj zajednici Rusije. Naravno, bilo je nerazumno i nepromišljeno sa njegove strane zahtevati potpunu zabranu predavanja teorije evolucije u školama. A pre nego što je raspravljao o kritici darvinizma, mogao je da se konsultuje sa stručnjacima iz oblasti biologije, kako ne bi pričao gluposti da su „po Darvinu ljudi potekli od majmuna“ ili da je „genetika opovrgla teoriju evolucije“. Tada ne bi postao predmet podsmeha naučnika, studenata i ateista. Štaviše, stradala bi samo reputacija Konstantina Valerijeviča!
Ali savremeno rusko pravoslavlje u celini se po njemu sudi, gledajući na pravoslavne hrišćane kao na mračnjake koji kritikuju naučne teorije, a da ih stvarno ne razumeju… A to, naravno, nije tako, što se može dokazati sa mnogo primera.
Malofejev je, ipak, postavio važno pitanje: kako pravoslavac koji veruje u Bogonadahnuće Biblije treba da se odnosi prema teoriji evolucije (ne u njenoj darvinističkoj verziji, koju je sama moderna nauka odbacila, već u savremenoj). S jedne strane, većina biologa (a, zapravo, zbog principa kompetentnosti, u ovom slučaju se može uzeti u obzir samo njihovo mišljenje) smatra da ona u potpunosti ispunjava kriterijume naučne istinitosti.
Sa razvojem genetike, čije metode omogućavaju fiksiranje procesa mikroevolucije (na primer, evolucije bakterija), ona je dobila dovoljnu eksperimentalnu potvrdu. Proverljivost sintetičke teorije evolucije postala je osnova za njenu široku praktičnu upotrebu i pokušaji borbe protiv nje sada su, kao što vidimo, ekvivalentni pokušajima da se sopstvena domovina liši naučnih i tehničkih dostignuća savremene države.
S druge strane, ova teorija je „očigledno“ u suprotnosti sa onim što Biblija kaže… Ili to nije očigledno? I ovde nas čeka još jedno veliko iznenađenje (doduše, o tome sam već počeo da pričam kad sam govorio o pravoslavnom evolucionisti Dobžanskom).
Zaista, sukob između hrišćana i pristalica teorije evolucije dogodio se u istoriji. Ali on se prvenstveno odnosio na tako specifičnu konfesiju hrišćanstva kao što je protestantizam, koji je nastao milenijum i po nakon Rođenja Hristovog i koji je odbacio značajan deo svetih tajni istorijske crkve, kao i crkvenu tradiciju i predanje.
Pa i među protestantima, samo ekstremni fundamentalisti koji zahtevaju bukvalno čitanje Biblije su vatreni antievolucionisti (naročito takozvani „mladozemljani“ koji veruju da je Bog stvorio svet za 6 dana ili 144 zemaljska sata i da Univerzum postoji tek oko 7 i po hiljada zemaljskih godina). Nije slučajno što se „majmunski proces“ odigrao u SAD, a ne u Evropi ili predrevolucionarnoj Rusiji: SAD su zemlja u koju su se pristalice najradikalnijih protestantskih sekti preselile iz Evrope (npr. proces iz 1925. pokrenuli su u državi Tenesi baptisti).
Protestantski fundamentalisti ignorišu argumente takvih otaca Crkve kao što su Atanasije Veliki i Grigorije Niski, a ovi drevni teolozi, poštovani od pravoslavnih, pozivali su na simboličko razumevanje biblijske slike stvaranja (kako sada i uče teistički evolucionisti). I uopšte, upravo pravoslavlje (i rusko pravoslavlje posebno) karakteriše ne tako jednoznačno negativan odnos prema teoriji evolucije.
Možda bi trebalo da počnemo od svetitelja Ruske Crkve. Sveti Serafim Sarovski je u jednom od svojih razgovora sa Motovilovim ovako objasnio svoje shvatanje biblijske priče o stvaranju čoveka: „Pre nego što je Bog udahnuo dušu u Adama, on je bio kao životinja“. Ovo se potpuno poklapa sa stanovištem osnivača zapadnog teističkog evolucionizma – naučnika – antropologa i istovremeno jezuitskog sveštenika Tjera de Šardena: prvo je evolutivni razvoj (koji je bio oruđe Božanskog proviđenja) doveo do pojave čoveka kao jednog od primata, a zatim je Bog u ovo životinjsko telo udahnuo besmrtnu, razumnu dušu i Adam je prestao da bude životinja i postao je, zapravo, čovek – lik Božiji.
Zanimljivo je, međutim, da je sveti Serafim Sarovski ove reči izgovorio ne samo mnogo pre de Šardena, već i pre nego što je Darvin napisao Poreklo vrsta! Sveti Teofan (episkop Solaamski) je u drugoj polovini 19. veka (možda već znajući za darvinizam) rekao nešto slično: „Postojala je životinja u obliku čoveka, sa dušom životinje. Tada je Bog udahnuo svoj duh u njega – i od životinje je postao čovek“ [2].
Teoriju teističke evolucije u njenim različitim varijantama delili su poznati teolozi Ruske Pravoslavne Crkve kao što su protojerej V.V. Zenjkovski koji je istakao da Biblija sadrži izjavu o stvaralačkoj delatnosti prirode („neka zemlja proizvodi“), profesor MDA S.S. Glagoljev, koji je pisao o svom snu o „harmoniji naše hrišćanske vere i pozitivnog znanja“, prof. N.N. Fioletov, koji je verovao da se „sama ideja evolucije ne čini stranom hrišćanskoj svesti ili suprotna njoj“.
U kasno sovjetsko doba, aktivni propagator teorije teističkog evolucionizma bio je o. Aleksandar Menj (1935–1990). Među ruskim religioznim filozofima, jedan od najistaknutijih branilaca ideje evolucije bio je V.S. Solovjev, koji je smatrao da evoluciju od zveri do čoveka treba nastaviti do Bogočovečanstva – zajednice pravednika s one strane istorije.
N.O. Loski je, kritikujući Darvina i darviniste, branio „kreativnu evoluciju“, a G.V. Florovski je branio „teleološku evoluciju“. Religijski mislilac V.N. Iljin je pisao: „Kreacionizam, kad se primeni na evolucionizam, u suštini znači ispoljavanje stvaralačkog i proviđenja sile Božije u prirodnim uslovima i faktorima u nastanku vrsta živih bića. Međutim, pod tendencioznim uticajem dogmatičara ateizma, sama evoluciona teorija je evoluirala u pravcu izuzetno pogodnom za bezbožne i mehaničke zaključke“.
N.A. Berđajev je izjavio: „U darvinizmu postoji nesumnjiva istina, jer u datom prirodnom stanju postoji borba za postojanje i prirodna selekcija prilagođenih. Ali već je mnogo puta istaknuto da je kreativni agens razvoja za darvinizam skriven.”
Darvin u Carskoj Rusiji
Čitalac može pomisliti da ja govorim: svi pravoslavni sveci, teolozi i filosofi bili su pristalice evolucionizma i videli su u darvinizmu, doduše iskrivljenu, ali neku istinu. Naravno da ovo nije tačno. Oštri kritičari darvinizma i uporni kreacionisti bili su sv. Teofan zatvornik, Sveti Jovan Kronštatski, filosof i naučnik Nikolaj Danilevski (koga je pomenuo Malofejev).
Ali ipak, odnos prema teoriji evolucije u Rusiji nikad nije dobio karakter žestokog odbacivanja, kao u nekim istorijskim periodima na Zapadu i pre svega u SAD.
Darvinovo delo Poreklo vrsta objavljeno je u Londonu 1859. godine, a već sledeće 1860. ruski student na Univerzitetu u Sankt Peterburgu Kliment Timirjazev na predavanju je čuo za Darvinovu teoriju. Ruski prevod knjige pojavio se četiri godine kasnije – 1864. godine (napravio ga je prof. Sergej Račinski po nemačkom izdanju).
U Ruskom carstvu, gde je postojala državna crkva i crkvena cenzura, Darvinova teorija se slobodno predavala na univerzitetima (a na nekim mestima i u gimnazijama). Darvinizam je uživao široku popularnost među Rusima, možda zato što je ruska nauka samostalno došla do sličnih ideja.
Darvin je ruske akademike Karla Bera i Kristijana Pandera otvoreno nazvao svojim prethodnicima. Takvi su bili i Lomonosov i Radiščov, Beketov i Gorjainov. Timirjazev, isti taj student koji će postati veliki ruski botaničar, nazvaće Rusiju „drugom domovinom darvinizma“. Naravno, ni kod nas nije prošlo bez otpora kreacionista. Ruska cenzura je zabranila drugu Darvinovu knjigu o poreklu čoveka (ali i pored ove zabrane, prof. I.M. Sečenjev je sasvim legalno dobijao izvode iz ove knjige „za sopstvenu upotrebu“).
Kao „samovolju mračnjaka“ pristalice ateizma predstavljaju istupe u štampi protiv darvinizma teologa MDA Gorskog-Platonova ili kazanskog episkopa Antonija. I to u vreme kad je u SAD učenje darvinizma bilo prosto zabranjeno, a darvinistički predavači ponegde su mogli biti i linčovani…
Reklo bi se da je zagranična, postrevolucionarna pravoslavna crkva trebalo da mrzi darvinizam, koji je postao deo zvanične ideologije u SSSR-u. Međutim, u udžbeniku protojereja Serafima Slobodskog Zakon Božiji, popularnom među zagraničnim pravoslavnim hrišćanima, čitamo o simboličkom shvatanju šest dana stvaranja, sasvim u duhu teističkog kreacionizma.
Sama činjenica da je evolucioni biolog, profesor Drobožanski, dobio visok stepen doktora bogoslovlja u seminariji Svetog Vladimira u Krestvudu, govori o blagonaklonom odnosu bogoslova ove seminarije prema teističkim tumačenjima evolucije…
Pred nama je izvestan paradoks, kome se posvećuje malo pažnje, ali koji je neosporna činjenica: istorijsko rusko pravoslavlje je bilo mnogo tolerantnije prema idejama evolucije prirode od zapadnog hrišćanstva 19. – prve polovine 20. veka (a posebno od američkog protestantizma). Taj paradoks, naravno, zahteva objašnjenje.
Ovde nije mesto da se o tome detaljno govori, jer će nas filozofsko rezonovanje daleko odvesti, ali ću ipak izneti jednu pretpostavku (molim vas da to ne smatrate argumentom ili kontraargumentom u odnosu na darvinizam, već jednostavno kao pokušaj objašnjenja).
Po mom mišljenju, ruski pogled na svet je duboko stran shvatanju prirode kao inertnog, pasivnog mehanizma, koje je bilo osnova nauke 18. veka (o čemu je dobro pisao A.F. Losev). Naprotiv, Rusima je svojstven oštar doživljaj lepote prirode, njenog burnog samorazvijanja i cvetanja, pogled na nju kao na nešto živo, nešto što poseduje doduše stihijno-slepu, ali konkretnu stvaralačku moć.
Odjek ove prirodo-osetljivosti ruska svest nalazi i u teoriji evolucije, te su stoga čak i religiozni delatnici i teolozi iz reda ruskog pravoslavlja skloniji teističkom evolucionizmu u mnogo većoj meri nego zapadni hrišćanski intelektualci. Međutim, to je tema za posebnu veliku studiju.
Protestantstvujušće pravoslavlje
U postsovjetskoj epohi došlo je do oživljavanja pravoslavlja u Rusiji, ali nije bilo oživljavanja one tendencije istorijskog pravoslavlja o kojoj sam govorio. Devedesete su bile doba totalne amerikanizacije, koja je prodrla u sve oblasti ruske kulture – od politike do estrade i popularne muzike. Avaj, sfera religioznog obrazovanja nije bila izuzetak.
Ispostavilo se da je zemlja prosto preplavljena stranom, prvenstveno američkom, literaturom u duhu „naučnog” kreacionizma. Većina njihovih argumenata seže u knjigu Morisa i Vitkomba, osnivača Instituta kreacionih istraživanja. Biblijska biologija, koju je pomenuo Malofejev, up0ravo je čedo ovog instituta.
Džon Vitkomb je američki protestantski teolog, pristalica takozvanog „evangelističkog hrišćanstva“ (jednostavno rečeno, baptista). Diplomirao je na Grejs teološkoj seminariji (centar za baptističko obrazovanje) i Univerzitetu Prinston.
Henri Moris je bio inženjer, inspirisan Vitkombovim idejama. Obojica su bili ubeđeni „mladozemljani“, odnosno verovali su da Bibliju treba shvatiti bukvalno i ako je tamo rečeno da je Bog stvorio svet za šest dana, onda govorimo o danima u savremenom smislu, odnosno o danu – vremenu obrta Zemlje oko svoje ose (iako originalna Biblija koristi hebrejsku reč koja još znači i „vremenski period“).
Bukvalizam u razumevanju Biblije baptista Morisa i Vitkomba potiče iz protestantskog principa „Samo Sveto pismo“, što implicira poricanje autoriteta Svetog predanja i uopšte svih religioznih izvora osim Biblije. Neki istraživači dela Vitkomba i Morisa smatraju da je na njih uticala i Elen Vajt, tvorac adventističke sekte (njen zahtev za strogim poštovanjem subote takođe je proizišao iz njenog poistovećivanja savremene kalendarske nedelje sa „danima“ Stvaranja).
Uprkos činjenici da je to u mnogim aspektima slabo kompatibilno sa pravoslavnim shvatanjem, ideje Vitkomba i Morisa i drugih „naučnih kreacionista” (podvrgnute razornoj kritici naučne zajednice) lako su prodrle u rusku pravoslavnu zajednicu 90-ih i počele da tamo skoro dominiraju.
Mislim da se to nije desilo slučajno. Savremeni istraživač protestantskog kreacionizma, sveštenik Ruske pravoslavne crkve Andrej Romaško piše: „Ovaj pokret („naučni kreacionizam“) lako se uklapa u religioznu svest… vaspitanu na protestantskom fundamentalizmu, koji ne priznaje nikakve teološke argumente osim biblijskih citata koji se tumače striktno-doslovno…“
Jasno je zašto je bivšim komsomolcima i komunistima (a drugih među onima koji su 90-ih godina hrlili u državno sankcionisanu crkvu skoro da nije bilo) takva „svest“ bila poznata, uobičajena i razumljiva. I sami su na časovima marksističko-lenjinističke filozofije, političke ekonomije, naučnog komunizma naučeni da koriste citate iz Marksa, Engelsa i Lenjina, da ih navode i umesno i neumesno, potvrđujući svoju ispravnost i razotkrivajući neispravnost svog protivnika samo citatima iz „klasika“.
Da bi se razumela suština rasprave o evoluciji, trebalo bi proučavati biološke teorije, čitati crkvene oce i savremene teologe, razmišljati i samostalno izabrati. I da bi prihvatili argumente baptističkog „naučnog kreacionizma“, sve što je trebalo da uradite jeste da pređete kroz dela poput Vitkombovog i Morisovog Biblijskog potopa, naučite napamet nekoliko citata iz Biblije i budete u stanju da ih ilustrujete pažljivo odabranim primerima iz cenzurisanog materijala geologije i biologije (naučne činjenice koje su u suprotnosti sa bukvalnim čitanjem Biblije oni su često jednostavno ignorisali ili ismevali).
Neofiti devedesetih bili su spremni na to, već su bili naučeni da „potvrđuju” „tri zakona dijalektike” rasuđivanjem o ključanju vode… Štaviše, iskušenje je bilo tako veliko da se „u jednom mahu” obračuna sa teorijom evolucije, koju su diplomci sovjetskih škola i univerziteta neraskidivo povezivali sa ateističkim pogledom na svet (često ne znajući ništa o „pravoslavnom evolucionizmu“).
Dakle, što dalje u postsovjetsku epohu, to su se slabije čuli glasovi sveštenika i bogoslova, koji su imali čvrstu biološku osnovu i mogli kompetentno da sude o temi (kao, na primer, o. Aleksandar Borisov, koji je pre rukopoloženja bio poznati genetičar, radnik Instituta za biologiju Akademije nauka, kandidat bioloških nauka [3]), a sve je više kreacionističkih brošura domaće proizvodnje, čiji su autori toliko žustro kritikovali radiokarbonsku analizu i genetiku da su studenti fizike i biolozi, prelistavajući ih, zaboravljali put do pravoslavne crkve.
Na primer, čak i sada, kada su mediji napravili galamu oko izjava Malofejeva o darvinizmu, svuda čujemo: „pravoslavni oligarh protiv Darvinove teorije“. Otuda ljudi koji malo znaju o crkvi, a posebno agnostici i ateisti, zaključuju da pravoslavna, pa čak i cela pravoslavna crkva, podržava baptistički, adventistički, američki „naučni kreacionizam“, koji je sam sebe kompromitovao u očima naučnika.
Šta kaže RPC?
U međuvremenu, zvaničan stav Ruske pravoslavne crkve iznet je u dokumentu pod nazivom Osnovi socijalne koncepcije Ruske pravoslavne crkve (koji je usvojio Arhijerejski sabor Ruske pravoslavne crkve 9. juna 2008. godine). I tamo se na ruskom jeziku jasno kaže: „Naučna i verska znanja imaju potpuno različite karakteristike. Oni imaju različite početne premise, različite ciljeve, metode. Ove sfere se mogu dodirivati, ukrštati, ali ne i suprotstavljati jedna drugoj. Jer, s jedne strane, u prirodnoj nauci ne postoje ateističke ili religiozne teorije, ali postoje teorije koje su manje-više istinite. S druge strane, religija se ne bavi pitanjima strukture materije.”
Ovo je istina. U religiji postoje odredbe koje vernik mora da smatra istinitim, ali to su dogme koje se tiču pitanja ipostasi Božanskog, prirode Hristove, usvojene još u drevno doba na Vaseljenskim saborima. Pitanje evolucije prirode na njih se ne odnosi. Vernik danas može biti pristalica ili protivnik teorije evolucije, to je njegovo lično mišljenje.
S druge strane, čak i kad bi se teorija evolucije pokazala potpuno istinitom, to ne bi govorilo ništa o istinitosti ili lažnosti hrišćanske vere. Teorija evolucije govori o poreklu čoveka kao biološkog bića (odnosno, njegovog životinjskog tela), ali ne kaže da smo svi mi samo naša životinjska tela (primati, za šta tu teoriju optužuje gospodin Malofejev). To su već izjave u duhu filozofije vulgarnog materijalizma, sa kojima ne treba mešati biološke i naučne koncepcije.
Ovde možemo da se prisetimo reči Luke Vojno-Jasenjeckog, lekara i episkopa Ruske pravoslavne crkve, kanonizovanog sveca: „Po našem mišljenju, svakom mislećem čoveku treba da bude jasno da nijedna teorija o poreklu vrsta, osim ako nije u suprotnosti sa zdravim smislom, ne može biti u suprotnosti sa Biblijom, pošto Biblija postavlja samo suštinsku stranu pitanja o poreklu čoveka, naime, da Bog stvaranje sveta dovršava stvaranjem čoveka… Biblija ništa ne govori o tome kako su se sve vrste pojavile na zemlji i koliko je trajao proces njihovog razvoja, kao ni o samom procesu stvaranja čoveka, jer je to već sfera nauke, ali ne i religije. Dakle, darvinizam, potpuno nezavisan od toga da li je istinit ili neistinit, kao teorija prirodnih nauka, ne može se suprotstavljati religiji.”
Ovako visok nivo diskusije postavljen je od strane istaknutih naučnika i istaknutih hrišćanskih podvižnika 20. veka, i takav nivo zahteva zvanična pozicija Ruske pravoslavne crkve. Nažalost, čini se da to ne podržavaju ljudi koji vole da se predstavljaju kao „lideri pravoslavlja u zemlji“, a zapravo ozbiljna pitanja svode na medijske skandale, plašeći publiku šokantnim izjavama.
Otkriven narko-tunel ispod granice SAD i Meksika: Zaplijenjena tona kokaina VIDEO
