Vlade u Parizu i Berlinu ostaju bez novca
U Francuskoj nije izglasan plan budžetskih prihoda za 2025. godinu, a ni Nemačka neće narednu godinu započeti sa usvojenim državnim budžetom. Vremena su složena, a dva najveća evropska gospodarstva suočavaju se s problemima.
Nemački kancelar Olaf Šolc i francuski premijer Mišel Barnije trenutno se suočavaju s istim problemima: žele politički da deluju, ali za to (više) nemaju podršku parlamenta.
Nacionalna skupština u Parizu je u utorak uveče velikom većinom glasova odbacila prvi deo budžeta za 2025. godinu, koji se odnosi na prihode. Vladin blok i poslanici desničarskog populističkog Nacionalnog okupljanja srušili su taj predlog sa 392 glasa protiv i 192 za. Glasanje je usledilo nakon dvonedeljne rasprave u kojoj je levičarski savez Nova narodna fronta (NNF), koji čini najveći politički blok u parlamentu, izmenio predloženi tekst svojim amandmanima.
U nacrtu su uključeni porez na bogatstvo milijardera, porez na superdividende velikih korporacija, porez za multinacionalne kompanije i veći porez za digitalne firme, kao i novi porez za posebno bučne motocikle. S druge strane, poslanici su iz predloženog budžeta izbacili viši porez na električne i plinske grejalice, što je vlada planirala.
Nemačka i Francuska: sa budžetom ili bez njega?
Državni budžet predstavlja program vlade izražen brojkama. U turbulentnim vremenima, upravo taj budžet nedostaje i Berlinu i Parizu. Dok Mišel Barnije, uprkos porazu, još može da se nada izglasavanju budžeta za 2025. godinu, trenutna manjinska vlada u Berlinu više nema tu mogućnost. Najviše što bi moglo da se usvoji uz podršku opozicije pre raspustanja Bundestaga jeste rebalans budžeta za 2024. godinu.
Ovaj rebalans postao je nužan jer vladi nedostaju sredstva za ovu godinu: dodatnih 3,7 milijardi evra za socijalnu pomoć građanima i više od deset milijardi evra za ulaganja u obnovljive izvore energije. Do kraja godine vlada mora da nađe novac ili da uvede blokadu budžetskih rashoda.
Berlin i Pariz: oslabljeni u Briselu i Vašingtonu
Kada Donald Tramp 20. januara po drugi put useli u Belu kuću, Bundestag će, po svemu sudeći, već biti raspušten. Nepunih pet nedelja kasnije, 23. februara, Nemci će birati novi parlament. Formiranje vlade bi, zavisno od rezultata izbora, moglo da potraje do proljeća.
Nemačka bi, i nakon raspustanja parlamenta, imala kancelara i ministre, ali bi oni bili samo u tehničkom mandatu. U toj prelaznoj fazi ne bi smeli donositi ključne ili dalekosežne odluke.
Tek će nova vlada moći pregovarati sa Trampovom administracijom ili donositi odluke na nivou Evropske unije. Do tada će ostati samo čekanje – možda i olakšanje, jer je neuspešna „semaforska koalicija“ poslednjih godina u Briselu smatrana teškim partnerom. U nekoliko navrata, recimo pri glasanju o zakonu EU-a o lancima snabdevanja i pravilima o emisiji štetnih gasova za kamione, nemačka vlada je glasala uzdržano.
Drastično državno zaduženje u Francuskoj
Na samitima EU-a u Briselu ili u Beloj kući, Francusku predstavlja predsednik Emanuel Makron, ali u svakodnevnom političkom radu u ministarskim savetima EU-a ključnu ulogu ima vlada premijera Mišela Barnijea iz konzervativne stranke Republikanci (LR). Makron je imenovao tog 73-godišnjeg političara nakon prevremenih parlamentarnih izbora održanih letos, na kojima je predsednikov savez doživeo veliki pad podrške. Ipak, čak ni udruženi, predsednikova alijansa i LR nemaju većinu u Nacionalnoj skupštini.
Štaviše, nakon nešto više od dva meseca partneri još uvek nemaju obavezujući program vlade – i nesuglasice su česte.
Neuspeh budžeta za 2025. u Nacionalnoj skupštini mogao bi ipak ići u korist premijera. Sada će u drugi parlamentarni dom ići izvorni predlog vlade, a ne izmenjeni nacrt.
Planirane uštede na socijalnim davanjima i u javnoj upravi – ukupno oko 60 milijardi evra za budžet 2025. godinu – mogle bi lakše proći u konzervativnom Senatu nego u Nacionalnoj skupštini.
Evropska komisija je u junu pokrenula postupak protiv Francuske zbog visokog državnog duga. Kreditne agencije takođe pomno prate situaciju. Sa deficitom od šest procenata BDP-a ove godine i dugom od 113 procenata BDP-a, stanje budžeta je drastično.
