Vladimir Maričić, džez pijanista i kompozitor: Magija živog izvođenja

Svaki album ima svoju priču

Svaki njegov album nosi neku važnu poruku. “Ornamenti”, “Paganska trilogija”, “Old Dreams & New Friends”, “Ritual”, “Prelo”, “Ibar”, “Rain Dance” slikaju duh vremena u kojem su nastali. Takav je slučaj, kaže Maričić za Banjaluka.net i sa “Sonetom”.

“Period korone je za sve nas bio stresan i mučan, ali meni posebno jer sam imao na privatnom planu takodje neka teška životna iskustva. Zbog te činjenice album ‘Sonet’ je za mene posebno vredan i važan jer sam u kompozicije uneo sve svoje emocije i životnu energiju.

Pored tog motiva, imao sam i priliku da snimim neke kompozicije koje su nastale dosta davno, a koje su u latin jazz maniru. Pošto sam želeo da održim tradiciju bavljenja ornamentikom balkanske tradicionalne muzike, snimio sam i dve kompozicije u tom maniru, a to su ‘The Pigeon’ i ‘Sejmeni’ koja je pisana za solo klavir”.

Srpska džez scena

Posmatrajući iz ugla Banjaluke, beogradska i srpska džez scena jako je bogata i sadržajna. Maričić se tek dijelom slaže sa ovom tvrdnjom. “Jazz scena u Beogradu je ok, ali bi naravno mogla da bude i mnogo aktivnija s obzirom na to koliko imamo odličnih jazz muzičara mlađe i srednje generacije. Klupska scena živi i nivo performansa je dosta dobar. Ono što mene najviše raduje, mlađi jazz muzičari sve više shvataju koliko je važno da razvijaju i unapredjuju svoje kompozitorske kvalitete. Kao što znate, ja sam poreklom iz Šapca gde sam sa grupom starih drugova osnovao šabački jazz festival, a u narednim godinama sam bio direktno uključen u osnivanje Kraljevačkog “Jazzibar” festivala, jazz festivala u Indjiji (koji se na žalost ugasio), “Bazzum Jazz” festivala u Užicu, a mnogima sam pomagao na razne načine. Dakle, veoma je značajno što Banja Luka ima ovakav jazz festival koji na mnoge načine podiže lestvicu kulturnog napretka sredine i nivoa svesti u domenu kulture. Jazz festival nameće visoke muzičke ali i kulturološke kriterijume kako kod muzičara i kompozitora tako i kod gradjana. Od uspeha širenja jazz kulture na našim prostorima direktno zavisi u kojoj meri će društvo biti u stanju da spreči ekspanziju lošeg muzičkog ukusa, primitivne komunikacije i pogrešnih i štetnih životnih poruka koje stižu “sa druge strane”.

Konsenzus slobode

U skladu sa dobrom praksom brojnih džez festivala  INTIME JAZZ FEST svoj nastavak svake koncertne večeri ima u jednom banjalučkom kafeu, gdje nastupa muzički sastav “Combine Quartet”,  dok im se u okviru jam sessiona na bini pridružuju učesnici festivala.

„Za uspeh jazz scene najvažnije je da u gradu kao što je npr. Banja Luka postoje mesta klupskog tipa u kojima se može čuti jazz muzika čitave godine. Postojanje takvih, da kažem, jazz klubova, je direktno merilo uspešnosti jazz festivala. Poznata je činjenica da jazz klubovi utiču na povećanje broja jazz muzičara, a ne obrnuto. Ali jazz klub nije restoran sa jazz muzikom već programski i konceptualno osmišljen prostor gde muzičari izvode svoju muziku onako kako oni žele, a publika takva da baš zbog takvih performansa i dolazi u takve jazz klubove. To se zove konsenzus slobode i predstavlja najvažniji kriterijum u vodjenju i programskom kontinuitetu svakog jazz kluba“, priča Maričić.

Budućnost džez muzike

Ljudi su često zainteresovani za budućnost džez muzike, ali Maričić kaže da je njegov odgovor uvijek isti. “Vrednost muzike generalno, a ovde govorimo o jazz muzici, je upravo u direktnoj interakciji umetnika sa publikom. Tvrdim da je kvalitet performansa mog trija, a i svakog drugog jazz benda, sigurno za 50 % kvalitetniji kada je publika bar malo interatkivna i aktivno učestvuje u stvaranju atmosfere na našim koncertima. Stoga smatram da je budućnost jazz muzike svakako u njenoj ekskluzivnosti – magija se dogadja u trenutku živog izvodjenja. Kada performans prestane, prestaje i magija. Nijedan snimak ne može adekvatno da zameni doživljaj živog izvodjenja. Mislim da je to budućnost jazz muzike – desio se performans, ko je došao – došao. Nema reprize i nema ponovljene magije“.

Džez za početnike

Tražite i naći ćete! Tragom ove biblijske rečenice svako od nas može poći na svojevrsno džez putovanje. Maričić, u kontekstu istraživanja džez muzike, predlaže posjetu nekim od najvažnijih evropskih i svjetskih džez festivala da bi shvatili pravu dimenziju džez muzike. “U Evropi se svake godine održava nekoliko hiljada internacionalnih jazz festivala, a najveći jazz festivali svake godine imaju na programu neke od najvećih zvezda jazz muzike. Svakako treba videti ‘Umbria Jazz Festival’, ‘North Sea Jazz Festival’,  ‘JazzAVienne’, ‘Pori Jazz Festival’ itd. Što se umetnika tiče, svako ima neke favorite i omiljene jazz muzičare, pogotovo danas u eri interneta ali i veštačke inteligencije koja neukima i neobaveštenim budućim ljubiteljima jazza može pružiti dragocenu pomoć u formiranju kriterijuma. Ali, kao što je jedan čuveni jazz muzičar starije generacije rekao, ako želite da shvatite jazz scenu, mnogo više ćete naučiti o tome u nekom loklnom jazz klubu gde ćete svake nedelje gledati i slušati jazz muzičare nego par puta godišnje na sceni nekog važnog i velikog jazz festivala.”

Piše: Marina Majkić Miletić

Koja je tvoja reakcija?

0% Srećno

0% Ravnodušno

0% Zabavno

0% Smiješno

0% Bijesno

0% Tužno