Pucanje, hapšenje i “ministar za Dodika”
Foto: N1
Piše: Željko Avramović
Konakoviću ozbiljno gori pod tabanima. Onako se ponaša samo neko ko je u velikom problemu. Prizivati pucnje, ubistvo, hapšenja, zabrinjavajuće je.
I nije to poruka Dodiku, to je poruka svim Srbima i Hrvatima. Evropski put trasiran metcima.
Traser Konaković, politički konvertit kakvog BiH nije videla. Čovek čije ime je pohranjeno u arhivama EUROPOLA, čovek koji je lažima izdao i srušio BiH.
Najbolji Titov “pionir”!!!
Prvo se umiljavao Seki dok nije sve dobio.
Bakira kovao u zvezde, a onda izdao i njega i SDA, a Seki oduzeo diplomu.
Onda je u Neumu sve obećao i prevario.
Došao je na vlast tako što je Čovicu, Dodiku, Palmeru i Ajnhorst obećao usvajanje Izbornog zakona i opet slegao.
Potom se dodvoravao Dodiku, dolazio u Laktaše na utakmicu, umiljavao se kao mače.
Kada ga je Dodik “otresao”, na molbu zajedničkog druga ja sam ga odveo kod Milorada na poklonjenje i molbu za oprost.
Primio ga Dodik u “Belom salonu”.
Sastanak partnera kasni 20 minuta, neko dobacuje “ da se nije vezao lisicama za fotelju, a ključ progutao”.
Dino srećan, k’o dete kada dobije zvečku.
Danas se Dino ponaša kao nenavođena raketa.
Ne zna gde bije, da li će u kuću ili u okućnicu.
Najvjerovatnije brzo u zaborav.
Za strast kojom priželjkuje hapšenje Dodika, ne znam da li nauka ima ime.
Ne ispusta ga iz usta. Postao je “ministar za Dodika”.
Kao i u svemu dosadašnjem, neuspešan.
Pucanje, hapšenje, uništenje, brisanje, kakve “ohrabrujuće” poruke suživota.
I ponavljam, nisu ovo poruke Dodiku, ovo su poruke svim Srbima i Hrvatima.
I na kraju, ima li Konaković ovakvu sliku.
