Tramp naredio istragu carina na sav uvoz kritičnih minerala iz SAD

Američki predsednik Donald Tramp naredio je u utorak istragu potencijalnih novih carina na sve kritične američke uvoze minerala, što predstavlja veliku eskalaciju njegovog spora sa globalnim trgovinskim partnerima i pokušaj pritiska na lidera industrije u Kini.

Naredba otkriva ono na šta su proizvođači, industrijski konsultanti, akademici i drugi već dugo upozoravali Vašington: da se SAD previše oslanjaju na Peking i druge u pogledu prerađenih verzija minerala koji pokreću čitavu njenu ekonomiju.

Kina je, na primer, najveći svetski proizvođač 30 od 50 minerala koje Geološki institut SAD smatra kritičnim, a poslednjih meseci ograničava izvoz.

Tramp je potpisao nalog kojim se nalaže ministru trgovine Hauardu Lutniku da započne reviziju nacionalne bezbednosti u skladu sa članom 232 Zakona o proširenju trgovine iz 1962. To je isti zakon koji je Tramp koristio u svom prvom mandatu da uvede globalne carine od 25% na čelik i aluminijum i jedan koji je koristio u februaru da pokrene istragu o potencijalnim carinama na bakar.

Zamoljeno za komentar naredbe, kinesko ministarstvo spoljnih poslova je u sredu reklo da „veštačko mešanje u lanac snabdevanja krši zakone tržišne ekonomije i pravila međunarodne trgovine“.

Zavisnost SAD od uvoza minerala „podiže potencijal za rizike po nacionalnu bezbednost, odbrambenu spremnost, stabilnost cena i ekonomski prosperitet i otpornost“, naveo je Tramp u nalogu.

U roku od 180 dana, Lutnik mora da obavesti predsednika o svojim nalazima, uključujući i da li da uvede tarife. Kada bi Tramp tada uveo carinu na kritične minerale u zemlji, ta stopa bi zamenila „recipročne“ tarife koje je Tramp uveo ranije ovog meseca, navodi Bela kuća.

Revizija će proceniti ranjivost SAD za preradu svih kritičnih minerala – uključujući kobalt, nikl i 17 retkih zemalja, kao i uranijum – kako bi strani akteri mogli da narušavaju tržišta i koji bi koraci mogli da se preduzmu za povećanje domaće ponude i reciklaže, prema nalogu.

SAD trenutno izvlače i prerađuju male količine litijuma, imaju samo jedan rudnik nikla, ali ne i topionicu nikla, i nemaju rudnik ili rafineriju kobalta. Iako ima nekoliko rudnika bakra, SAD imaju samo dve topionice bakra i oslanjaju se na druge nacije u preradi tog esencijalnog metala.

Istraga bi mogla stvoriti priliku za neke prijateljske nacije dobavljače koji traže izuzeće, s obzirom da je Vašington ranije označio potencijalno smanjenje tarifa za energiju i druge minerale koji nisu dostupni u zemlji.

„S obzirom da je Australija pouzdan snabdevač kritičnih minerala neophodnih za američku industriju, ova istraga predstavlja priliku za naciju da ojača svoju poziciju pouzdanog snabdevača ovim esencijalnim resursima“, rekla je Tanija Konstebl, izvršna direktorka Saveta za minerale Australije.

„Ali ne možemo sebi priuštiti da budemo samozadovoljni. Australija mora pregovarati o okviru koji donosi obostranu korist i australijskim proizvođačima i američkoj industriji, istovremeno nastavljajući da stvara i produbljuje strateška partnerstva sa drugim istomišljenicima.

Proizvođač retkih zemalja Australian Strategic Materials, koji je podržan sredstvima američke vlade, pozdravio je sve napore da se izgradi alternativni lanac snabdevanja za kritične minerale, „naročito u trenutnom okruženju u kojem snabdevanjem kritičnih minerala dominira jedan državni igrač“, rekla je Rovena Smit, izvršna direktorka kompanije Routers.

Kompanija može da podrži Vašington u izgradnji domaćih kapaciteta tako što će replicirati svoju korejsku fabriku za preradu u Sjedinjenim Državama, rekla je ona.

Naredba je poslednja u Trampovim naporima da ubrza proizvodnju i preradu minerala u SAD. Predsednik je prošlog meseca potpisao naredbu kojom se nalaže saveznim agencijama da naprave spisak američkih rudnika koji bi mogli brzo da budu odobreni i federalnih zemljišta koje bi se mogle koristiti za preradu minerala.

Ipak, potrebne su godine za izgradnju novog rudnika i postrojenja za preradu, što je izazvalo zabrinutost oko toga gde bi SAD mogle da nabave minerale ako su tarife široko uvedene.

„Na kraju, SAD dobijaju određene minerale iz Kine jer ne postoje alternativne zalihe drugde“, rekla je Gracelin Baskaran, direktorka programa bezbednosti kritičnih minerala u Centru za strateške i međunarodne studije.

‘PUNI OBIM’

Peking je ranije ovog meseca postavio ograničenja izvoza na retke zemlje kao odgovor na Trampove tarife, potez koji je dodatno pogoršao zabrinutost u pogledu snabdevanja među Trampovim zvaničnicima.

Retke zemlje su grupa od 17 elemenata koji se koriste u industriji odbrane, električnim vozilima, energetici i elektronskoj industriji. Sjedinjene Države imaju samo jedan rudnik retkih zemalja i većina prerađenih zaliha dolazi iz Kine.

Ograničenja iz Kine smatrana su najnovijom demonstracijom sposobnosti zemlje da oružjuju svoju dominaciju nad iskopavanjem i preradom kritičnih minerala nakon što je prošle godine zabranila izvoz tri druga metala u SAD i uvela kontrolu izvoza ostalima.

Kineske rudarske kompanije širom sveta su poslednjih godina preplavile tržišta jeftinim zalihama kritičnih minerala kao što su retke zemlje, podstičući pozive industrije i investitora da Vašington podrži američke projekte.

Bela kuća je takođe saopštila da je Tramp bio fokusiran na zatvaranje carinskih rupa. Kao i kod drugih proizvoda, lanac snabdevanja za preradu kritičnih minerala uključuje više zemalja.
„Efikasna politika treba da uzme u obzir puni obim lanca snabdevanja kako bi se izjednačili globalni uslovi igre“, rekla je Abigejl Hanter, izvršna direktorka SAFE-ovog Centra za strategiju kritičnih minerala.

Koja je tvoja reakcija?

0% Srećno

0% Ravnodušno

0% Zabavno

0% Smiješno

0% Bijesno

0% Tužno