“Iskupljenje” četvrta takmičarska predstava Teatar festa “Petar Kočić”
FOTO: DEJAN RAKITA
Predstava “Iskupljenje”, rađena u produkciji Srpskog narodnog pozorišta Novi Sad izvedena je četvrte takmičarske večeri Tetar festa “Petar Kočić”.
Predstava je rađena po tekstu Branimira Šćepanovića, dramatizaciju je uradio Slobodan Obradović, a režiju potpisuje Veljko Mićunović, prošlogodišnji dobitnik nagrade za najbolju režiju Tetar festa “Petar Kočić”.
Priča o slučajnoj saobraćajnoj nezgodi koja jednog “kamiondžiju zlatnog srca” dovodi do varoši u kojoj zatiče vlastiti spomenik, prerasta u zapanjujuću lavinu koja će zauvijek promijeniti, ne samo njegov, već i živote onih koje je sreo u tom malom mjestu. Tamo obitavaju ljudi koji su slika duhovnog siromaštva i koji su spremni da svaku boju posive zarad ličnih interesa. S jedne strane, tu su intimna sjećanja glavnog junaka koja ga pozivaju na pobunu i bude iz mrtvila. Nasuprot njima, stoje svi oni kojima nije potreban čovjek koji je živ – imenom, prezimenom, djelima i postojanjem – dočekuje ga masa kojoj je potreban mrtav simbol.
“Priča o susretu čoveka sa sopstvenim spomenikom mi je, prvi put kad sam to pročitao, bilo nešto vrlo neuobičajeno. Dalje smo mi izvodili nekakve stvari koje su otišle i van Brane Šćepanovića, tako da sam na jednoj konferenciji za štampu rekao da mislim da bi Brana Šćepanović bio zadovoljan svojim comeback-om jer je prilično pao u zaborav. Mislim da smo mi tim krajem „navukli“ tu stvar na nešto što bi mene veoma zanimalo kao postavljeno pitanje u odnosu na to ćutanje koje se danas dešava ili već ne dešava jer imamo različite reakcije publike”, rekao je na okruglom stolu glumac Boris Isaković.
Marko Marković, u predstavi Stanojlo Poskok, o radu na predstavi kaže: “Ja sam Slobi Obradoviću rekao: “Ti si napravio bolju dramatizaciju nego što piše roman”. On je dobio Sterijinu nagradu za to. Radili smo, pre svega, sa Borisom, koji je naš prijatelj, kolega, drug itd. Boris se nama, kao čovek, ispovedio na jednoj probi. Ja sam shvatio, naša predstava se zove “Iskupljenje”, ta božanstvena reč. Kad smo se nekad nekome iskupili – ocu, majci – i ja sam onda shvatio da je to neki put. To da mi ćutimo i govorimo o licemerju u 21. veku, to je ništa, ali je problem što smo se mi navikli.
Mi smo se navikli na okruženje u kojem čovek kaže: “Navikao se sam na vaš zatvor, vratite me u njega”. Naše iskupljenje nije gotovo, mi imamo konstruktivne razgovore pre svake probe.“
Nenad Pećinar je istakao da mu je drago što je dio ove predstave i dodao: “Ono što je mene najviše zaintrigiralo je to što smo mi robovi laži, što mi živimo u svetu u kojem vladaju ljudi koji lažu. Nije mi bilo teško da pronađem model za lik, ali ovde su u pitanju tipovi i arhetipovi. Ne znam da li je tada Brana Šćepanović verovao da će takva fantazija postane realnost, ali, nažalost, jeste”.
“Prozno tkivo romana “Iskupljenje“ Branimira Šćepanovića višeslojno je i uobličeno modernom tehnikom pripovedanja kojom se osvetljava tragikomična donkihotovska borba s vetrenjačama mraka i licemerstva. Predstava kroz priču o malom čoveku, Grigoriju Zidaru, provlači teško, strastveno i halucinantno razmišljanje; viziju nevinog i progonjenog čoveka koji u okrutnom ogledalu društva čita njegov raspad ali istovremeno i obmanu sopstvenog postojanja. Sve je tu u dvojstvu i dvostrukoj protivurečnosti: zajedljivost i sažaljenje, strah i mržnja, ljubav i izdaja, razobličavanje jednoumlja i lažno herojstvo. Demistifikacijom i razaranjem mitova jednog, odnosno svih sistema, govorimo i o velikoj prevari istorije koju pišu pobednici, o obmani jednog vremena koje se reflektuje i u našoj stvarnosti”, zapisao je povodom premijere u SNP-u reditelj Veljko Mićunović.
Zadnje takmičarske večeri na Velikoj sceni Narodnog pozorišta Republike Srpske biće izvedena predstava “Centrala za humor“ Narodnog pozorišta u Beogradu.
Piše: Marina Majkić Miletić
Oznake: Teatar fest
Banski dvor u junu: Više od 30 kulturnih događaja, počinje koncertna sezona u Art dvorištu
