Nije bolest samo što boli
PIŠE: Željko Avramović
Nekada su se pričali vicevi o Muji i Hasi, potom su narod zabavljali Momo i Uzeir, a danas bi da se komedijom bave Senad i Zijad.
I dok su šale na račun prvih imale duha, skečevi drugih neodoljivi šarm, ovi potonji izgledaju tragično i degutantno.
Njihov sinoćni razgovor ličio je na terapiju, gde se ne zna ko se kome ispovijeda. Lud i zbunjen, bez normalnog. Ili da citiram Sebiju – „puno zdraviji borave na zatvorenim odeljenjima psihijatrijskih ustanova“.
Obojica imaju istu muku – Dodika. Opsjednuti su njime, mrze ga, a ne mogu mu ništa.
Otuda izrada Forbsove liste bogatih, bez Forbsa.
Zijad i Senad – knjigovođe, istražitelji, poreski inspektori, detektivi… Nepodnošljiva lakoća lupetanja.
Ni manje ni više nego tri milijarde! Što ne rekoše pet, bolje zvuči, a jednako je glupo?
Na kraju, ostaje samo jedno pitanje: kad im Dodik već noću ulazi u snove i danju ne izlazi iz glava – ko će njih dvojicu prijaviti za maniju proganjanja usljed teške zavisnosti prema čoveku koji im nije učinio ama baš ništa nažao?
Oznake: Senad Hadžifejzović
