Samo tren nepažnje može biti koban: Doktorka Nada Macura o najvećim opasnostima na kupalištima
Internista dr Nada Macura izjavila je danas da roditelji nikako ne treba da puštaju svoju djecu u vodu ukoliko ima više djece, kao i da ih ne treba puštati iz vidokruga u blizini vode ili na bazenu ukoliko su djeca mala, kako bi se izbjegao rizik od utapanja, i napomenula da su rijeke najrizičnije i za djecu i za odrasle kupače.
Macura je za Tanjug rekla, komentarišući i to što je u Srbiji tokom ljeta četvoro djece izgubilo život u vodi, da ako su u pitanju starija djeca koja su željna nekih akrobacija, ronjenja ili skakanja, roditelji moraju da ih pripreme na to da rijeka nije poligon za takvu vrstu sporta, da moraju da vode računa da u reci mogu da uskoče u vir, neki mulj ili dubinu iz koje neće moći da izrone.
“Leto je rizično, ima dosta utopljenja nesvesnih ili svesnih. Skakanje iz čamca je takođe nešto što može biti opasno, ali tu su roditelji, lekari i oni koji treba da savetuju putem medija kako se ponašati na kopnu, a kako u vodi”, izjavila je ona.
Odgovarajući na pitanje šta je ključno da odmah urade oni koji spašavaju davljenika, Macura je napomenula da je prilikom spašavanja davljenika ključno dati vještačko disanje, odnosno uduvati pet jakih udaha reanimatora metodom usta na usta ili usta na nos, kako bi davljenik došao do kiseonika.
“Posle toga se može dati spoljašnja masaža srca, reanimacija. Može onaj koji spašava na trenutak okrenuti davljenika na stranu i voda će sama izaći iz organizma. Treba najmanje 45 minuta reanimacionog postupka da bi se utopljenik povratio. Prvi korak ako osoba ne diše je pet jakih izdaha i oko 30 pritisaka na grudni koš. U svim situacijama mora da se pozove hitna pomoć, jer iako ste vi prvi koji spašavate život onaj ko produžava je hitna pomoć”, poručila je ona.
Komentarišući to što je u Srbiji tokom leta četvoro djece izgubilo život u vodi, Macura je rekla i da nagli skok u vodu i promena temperature mogu da predstavljaju veliki rizik od utapanja za kupače, i dodala da tokom dužeg boravka u zagrejanoj prostoriji ili na suncu može da dođe do tolotnog udara ili sunčanice, kada je neophodno bolničko liječenje.
“Može doći i do sunčanice kada neko dugo leži na obali. Kada čovek iznenada izgubi svest temperatura skače do nepredvidivih 40 stepeni, prestanak znojenja označava da postoji slom organizma, pritisak raste dok puls pada. Tu treba bolničko lečenje i davanje infuzija”, navela je ona.
Na pitanje da li ljudi koji imaju hronične bolesti moraju posebno da vode računa prilikom ulaska u vodu tokom ljeta, Macura je rekla da osoba sa hroničnim bolestima, srčani bolesnici, respiratorni pacijenti, neurološki pacijenti i osobe koje imaju epilepsiju treba posebno da vode računa prilikom ulaska u vodu jer dejstvo sunca i vode može da dovede do epileptičnog napada i utopljenja.
“Srčani udari takođe mogu biti prouzrokovani ukoliko je voda hladna, ukoliko vas uhvati grč u listovima, stopalu, butini. To takođe može da bude jedan od rizika faktora od davljenja u vodi”, napomenula je doktorka.
