Ajnštajnovi savjeti sinu o kojima trebamo razmisliti
Albert Ajnštajn je 1915. godine, živio u ratom zahvaćenom Berlinu sa svojom daljom rođakom Elsom, koja će kasnije da mu postati ženom.
Njegova dva sina, Hans Albert i Eduard Tete živeli su sa njegovom bivšom suprugom Milevom u neutralnom Cirihu.
Ohrabren nedavnim postignućem, poslao je svom 11-godišnjem sinu ovo pismo:
“Moj dragi Alberte,
Juče sam primio tvoje pismo koje me jako razveselilo. Već sam se bojao da mi uopšte nećeš pisati. Kad sam bio u Cirihu rekao si mi da ti je čudno kad sam tamo. Zato mislim da je bolje da se nađemo na nekom drugom mjestu gdje niko neće ugrožavati našu udobnost. Ja ću svakako nastojati da što prije provedemo barem mjesec dana zajedno tako da znaš da imaš oca kome si jako drag i koji te voli.
Od mene takođe možeš da naučiš puno dobrih i lijepih stvari, nešto što ti neko drugi ne bi rekao. Sve ono što sam postigao kroz godine rada neće biti dostupno samo strancima već posebno mojim dječacima. Ovih dana završio sam jedno od najlepših dijela u svom životu i kad budeš malo veći pričaću ti o tome.
Jako sam srećan što uživaš u sviranju klavira. To i stolarija je po mom mišljenju najbolja zanimacija za tvoj uzrast, čak bolja i od škole.
Te dvije stvari najbolje idu uz mladu osobu poput tebe. Na klaviru sviraj stvari koje te vesele, čak i kad ti ih učitelj nije zadao.
Najviše ćeš naučiti ako radiš one stvari koje te toliko vesele da ne primjećuješ koliko je vremena prošlo.
Ja sam ponekad toliko zaokupljen svojim poslom da zaboravim na ručak.
Takođe, igraj se sa bratom bacanja obruča (igra u kojoj obručem treba da se pogodi uspravno postavljen štap) jer tako vježbaš okretnost.
Posjećuj i mog prijatelja Zangera. On je jako dobar čovjek.
Poljubi Tetea i pozdravi majku,
Tvoj tata.”
(Blic)
