Američki obavještajci tvrde: Kina će napasti Tajvan 2027. godine, biće mnogo razornije od rata u Ukrajini

„Izgleda se Kina sprema za napad“, rekao je tajvanski ministar spoljnih poslova Džozef Vu dan nakon što je Kina simulirala „zajedničke precizne udare” na Tajvan tokom vojnih vežbi oko ostrva.

Američki obaveštajni podaci od ove godine sugerišu da kineski predsednik Si Đinping priprema invaziju 2027. godine, što je i sam Vu potvrdio nedavnim izjavama. Upitan da li Tajvan spreman za takav scenario, Vu ističe da njegova zemlja intenzivno radi na pripremi vojske.

„Pogledajte vojne vežbe, a takođe i njihovu retoriku, izgleda da pokušavaju da se pripreme za pokretanje rata protiv Tajvana“, rekao je Vu.

Upitan da li Tajvan ima osećaj da će do kineske vojne akcije doći, s obzirom na procene američkih obaveštajnih službi da je Si dao instrukcije svojoj vojsci da se pripremi do 2027. godine, Vu je istakao da ima poverenje u tajvansku vojsku.

„Kineski lideri će dvaput razmisliti pre nego što odluče da upotrebe silu protiv Tajvana. I bez obzira da li je 2025. ili 2027. ili čak i kasnije, Tajvan jednostavno treba da se pripremi“, rekao je on.

Peking je započeo vežbe u subotu, dan nakon što se predsednica Tajvana Cai Ing-ven vratila iz desetodnevne posete Centralnoj Americi i Sjedinjenim Državama, gde se sastala sa predsednikom Predstavničkog doma SAD Kevinom Makartijem i drugim američkim poslanicima.

Peking ih je opisao kao „ozbiljno upozorenje protiv dosluha tajvanskih separatističkih snaga sa spoljnim snagama i neophodan potez za odbranu nacionalnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta“.

Upitan da li su troškovi takve posete previsoki, Vu je rekao: „Kina ne može da diktira kako Tajvan sklapa prijateljstva. A ne može ni da diktira kako naši prijatelji žele da pokažu podršku Tajvanu“.

Peking je izveo slične vojne vežbe velikih razmera oko Tajvana prošlog avgusta, nakon što je tadašnja predsednica Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi posetila ostrvo.

Te vežbe uključivale su lansiranje kineskih raketa iznad ostrva, nešto što do sada nije viđeno u trenutnim vežbama.

Ono što dodaje na značaju izjavama tajvanskog ministra spoljnih poslova su podaci američkih obaveštajaca koji sugerišu da je kineski predsednik Si Đinping dao instrukcije vojsci svoje zemlje da „bude spremna do 2027. godine“ za invaziju na Tajvan, iako on možda trenutno sumnja u svoju sposobnost da to učini s obzirom na iskustvo Rusije u ratu sa Ukrajinom. Ovo je potvrdio i jdirektor CIA Vilijam Berns.

Berns je naglasio da Sjedinjene Države moraju da shvate „veoma ozbiljno“ Sijevu želju da na kraju kontroliše Tajvan, čak po cenu vojnog sukoba.

„Znamo da je predsednik Si naredio kineskom vojnom rukovodstvu da bude spremno do 2027. da izvrši invaziju na Tajvan, ali to ne znači da je on odlučio da izvrši invaziju 2027. ili bilo koje druge godine“, rekao je Berns.

Komentarišući potencijalnu godinu invazije, tajvanski ministar spoljnih poslova Džozef Vu rekao je da Si Đinping može da upotrebi invaziju na Tajvan, kako bi sebi obezbedio političke poene.

„Ako pogledate kinesku situaciju u ovom trenutku, ekonomija je u padu. Ljudi nisu srećni, čini se da se posao sa nekretninama topi. Ako Si Đinping ne može da promeni situaciju na unutrašnjem planu u Kini, možda će želeti da pribegne upotrebi sile ili kreiranju krize spolja da bi skrenuo pažnju na unutrašnje probleme, ili da bi pokazao Kinezima da je nešto postigao“, smatra Vu.

Berns je naglasio da Sjedinjene Države moraju da shvate „veoma ozbiljno“ Sijevu želju da na kraju kontroliše Tajvan, čak po cenu vojnog sukoba.

„Znamo da je predsednik Si naredio kineskom vojnom rukovodstvu da bude spremno do 2027. da izvrši invaziju na Tajvan, ali to ne znači da je on odlučio da izvrši invaziju 2027. ili bilo koje druge godine“, rekao je Berns.

Može li Tajvan da se brani

Prema najnovijim podacima, Tajvan troši samo 2,4 odsto svog bruto domaćeg proizvoda (BDP) na odbranu, što je niže nego u zemljama poput Sjedinjenih Država i oko polovine iznosa koji troši Izrael.

Tajvan, takođe, nema dovoljno municije, bori se da ispuni kvote za regrutaciju u oružanim snagama i nije se dovoljno fokusirao na sposobnosti koje bi joj bile potrebne da vodi rat sa Kinom.

Peking je izveo slične vojne vežbe velikih razmera oko Tajvana prošlog avgusta, nakon što je tadašnja predsednica Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi posetila ostrvo.

Te vežbe uključivale su lansiranje kineskih raketa iznad ostrva, nešto što do sada nije viđeno u trenutnim vežbama.

Obaveštajci podgrevaju crne slutnje

Ono što dodaje na značaju izjavama tajvanskog ministra spoljnih poslova su podaci američkih obaveštajaca koji sugerišu da je kineski predsednik Si Đinping dao instrukcije vojsci svoje zemlje da „bude spremna do 2027. godine“ za invaziju na Tajvan, iako on možda trenutno sumnja u svoju sposobnost da to učini s obzirom na iskustvo Rusije u ratu sa Ukrajinom. Ovo je potvrdio i jdirektor CIA Vilijam Berns.

Berns je naglasio da Sjedinjene Države moraju da shvate „veoma ozbiljno“ Sijevu želju da na kraju kontroliše Tajvan, čak po cenu vojnog sukoba.

„Znamo da je predsednik Si naredio kineskom vojnom rukovodstvu da bude spremno do 2027. da izvrši invaziju na Tajvan, ali to ne znači da je on odlučio da izvrši invaziju 2027. ili bilo koje druge godine“, rekao je Berns.

Vu: Si može da iskoristi invaziju za svoju promociju

Komentarišući potencijalnu godinu invazije, tajvanski ministar spoljnih poslova Džozef Vu rekao je da Si Đinping može da upotrebi invaziju na Tajvan, kako bi sebi obezbedio političke poene.

„Ako pogledate kinesku situaciju u ovom trenutku, ekonomija je u padu. Ljudi nisu srećni, čini se da se posao sa nekretninama topi. Ako Si Đinping ne može da promeni situaciju na unutrašnjem planu u Kini, možda će želeti da pribegne upotrebi sile ili kreiranju krize spolja da bi skrenuo pažnju na unutrašnje probleme, ili da bi pokazao Kinezima da je nešto postigao“, smatra Vu.

Prema najnovijim podacima, Tajvan troši samo 2,4 odsto svog bruto domaćeg proizvoda (BDP) na odbranu, što je niže nego u zemljama poput Sjedinjenih Država i oko polovine iznosa koji troši Izrael.

Tajvan, takođe, nema dovoljno municije, bori se da ispuni kvote za regrutaciju u oružanim snagama i nije se dovoljno fokusirao na sposobnosti koje bi joj bile potrebne da vodi rat sa Kinom.

Ministar inostranih poslova je priznao da trenutna situacija nije idealna, ali je najavio da će Tajvan mnogo više novca i resursa uložiti u vojsku.

„Razumemo da prethodnih godina možda nismo nabavili dovoljno municije“, rekao je on.

Tajvan je dobio podršku zvanične američke administracije. Predsednik Amerike Džozef Bajden rekao je da će američke snage braniti Tajvan ako Kina pokuša da izvrši invaziju. Bela kuća kaže da se američka politika nije promenila, čime je jasno stavljeno do znanja da Vašington želi da se status Tajvana reši mirnim putem.

Sa druge strane, kineski lider Si Đinping ranije je istakao da je njegova zemlja „rešena da se ujedini sa Tajvanom“, prenosi nova.rs.

(SB)