Analiza Zdravka Ponoša: Vučić je uradio ono čemu su se svi prije njega opirali
Foto: Screenshot Youtube
Vučić je izašao zadovoljan sa ohridskih pregovora, ako su to uopšte bili pregovori. Ostvario je oba cilja koja je sebi postavio. Prvi – da on ponovo ništa ne potpiše, bez obzira što je u ime Srbije preuzeo obavezu. Drugi – da odgovornost za ispunjenje te preuzete obaveze prebaci na druge.
Ovo drugo zaslužuje pojašnjenje. Saopštio je da će napredak Srbije na putu evropskih integracija sada neraskidivo biti uslovljen ispunjenjem obaveza iz sporazuma na koji je upravo dao pristanak i nije ga potpisao. Objasnio je da od sada ti njegovi nepotpisani sporazumi postaju supstanca poglavlja 35 i da će poglavlje 35 biti semafor kroz koji mora da prođe napredak Srbije u svim ostalim oblastima. Poglavlje 35 nije više nešto što nas čeka na kraj puta, ako tamo ikad stignemo, nego ono postaje „oberpoglavlje“ sad i odmah.
Od ovog momenta evropski put Srbije nije više točak koji se sporo kreće, a često i u pogrešnom smeru. To je sada bicikl. Prednji točak vodi nas u EU, ali pedale ne pokreću taj točak. Pedale pokreću zadnji točak, a on je implementacija kosovskog sporazuma. Taj točak je u stvari poglavlje 35. Da bi napredovali na evropskom putu, Srbija će morati obavezno da okreće kosovski točak. To naravno ne znači da je ovim sporazumom i njegovom realizacijim i milimetar bliže člansvu u EU. Vučić je Evropski put Srbije čvrsto uslovio kooperativnošću Srbije u ostvarenju kosovske državnosti. Uradio je ono čemu su se svi pre njega opirali i izgledalo je kao da je zadovoljan zbog toga. Zašto?
Pre svega zato što on i ne želi da Srbija ide ka Evropi. Ovih 11 godina njegove vlasti i svaki novi dan svedoče tome. Zato nam je onako ozaren saopštio vest o „oberpoglavlju“. Drugo, sada će biti u situaciji da odgovornost za brzinu na evropskom putu, a i za realizaciji njegovog kosovskog dila prebacuje na proevropsku opoziciju. Računa da će ona morati zajedno s njim da okreće njegov kosovski točak ako hoće da taj bicikl ide ka Evropi. On će naravno nastaviti da zabušava, sedi i drži upravljač vrludajući. Desna opozicija će mu naravno biti korisna. Njih ne motiviše ni evropski ni kosovski točak. A on će moći da se trči objašnjavajući kako je on umeren, umiveni najevropljanin i odgovoran partner u odnosu i na ovu i na onu opoziciju.
Kilav napredak u sprovođenju sporazuma može usporiti i put Kosova ka EU, ako Priština ne ispunjava obaveze. Ali to ionako nije prioritet pravih tvoraca sporazuma. Njima je prioritet članstvo Kosova u NATO, a tu eventualno zabušavanje Prištine u impementaciji ovog sporazuma nije smetnja. Važno je da sporazum otvori vrata da nepriznavači u okviru NATO mogu kreativno da čitaju prihvatanje sporazuma od strane Srbije i da ne zatežu oko ulaska Kosova u NATO. Tako dolazimo do onog za nas nepovoljnog scenarija – Kosovo u NATO, a Srbija nije u EU. Nakon ulaska u NATO, Kosovo je obezbeđeno članom 5. a ne nekim posebnim vojnim kontigentom potrebnim na drugom mestu. Tema ulaska Kosova u UN je inače služila kao crvena marama za odvlačenje pažnje.
U Ohridu smo dobili još jednu gorku lekciju kako nije tačno da više nemamo šta da izgubimo oko Kosova. Dok god je ove vlasti nastavićemo da gubimo. Sve češće i one stvari koje nisu direktno povezane sa temom Kosovo. Vučić će ih već nekako povezati.
Oznake: Aleksandar Vučić
