ANJA ŠIMPRAGA (SDSS): Kritičare predstavnika Srba u Hrvatskoj pozivam da dođu i vide kako nam je

Svakog onog ko voli komentarisati sve ono što moja politička opcija i moja srpska zajednica radi u Hrvatskoj, ja pozivam da dođe živeti sa nama. Povezani smo čitav život i koliko god bežali mi smo ipak tu braća u Hristu, komšije, susedi, kako god hoćete.

Uvek volim reći da Oluja za Srbe predstavlja jedno, za Hrvate drugo. Hrvati slave. Najpametnije je uvažavati jedne druge, poštovati osećaje mene kao Srpkinje koja sam taj dan bila u koloni, ali isto tako setiti se da je neka devojčica hrvatske nacionalnosti poput mene otišla u progonstvo na primer iz Knina, Drniša – kaže u intervjuu za „Novu” Anja Šimpraga, poslanica Samostalne srpske demokratske stranke, koja je prošle godine u svom govoru u hrvatskom Saboru otkrila da je i ona izbegla u „Oluji”.

Vi ste prošle godine u emotivnom govoru na sednici Sabora otkrili javnosti da ste dete iz kolone, u kojoj je pre 26 godina 250.000 Srba iz tadašnje Krajine krenulo put Srbije. Vratili ste se u Knin četiri godine kasnije. Imate li podataka koliko se Srba vratilo?

Konkretan podatak ne mogu izneti. Obično govorimo o nekih 40 do 50 odsto, ali kako je ovde starije stanovništvo, oni su non-stop u fluktuaciji. Preko zime odlaze svojoj deci u Srbiju i onda je tu teško naći crtu razgraničenja. Najveći deo ljudi vratio se od 1998. do 2005. godine. Nakon toga su to obično bili pojedinačni slučajevi.

Zašto se malo ljudi vratilo? Da li po vašem mišljenju Srbi treba da se vrate i zašto?

Kad pogledate unazad 20 i nešto godina i kad vidite kakva je tada bila situacija, a kakva je danas, naravno da bi bilo dobro da se ljudi vrate, jer ovde su rođeni. Uvek je drugačije na svom kućnom pragu i kroz čitave ove godine stvorili su se zasigurno bolji uslovi za život nego što je to bilo kad smo se mi vratili 1999. godine. Kad se vratite sa dvoje male dece znate da nemate priliku odmah da se zaposlite, ali opet uspete da izvedete decu na pravi put i nađete se u nečemu kroz šta možete da osigurate opstanak svoje familije. U opštinama u kojima je većinski srpsko stanovništvo i u kojima je moja politička opcija na vlasti možete da vidite koliko je tu infrastrukture rešeno, toliko toga je napravljeno i mogućnosti za zapošljavanje tokom svih ovih godina zasigurno su bile veće.

Prošle godine objavljen je neverovatan podatak da u 80-ak sela u Hrvatskoj u kojima živi srpsko stanovništvo nema struje ni vode. Neverovatan podatak, ako imamo u vidu da je prošlo 26 godina od rata i da je hrvatska članica EU. Kako je to moguće?

Istina je da su mnogi zaseoci, gde su uglavnom povratnici srpske nacionalnosti, bez struje. Međutim, u zadnjih godinu dana puno toga se uradilo po tom pitanju. Na primer, selo Parčić, koje je u sastavu opštine Kistanje, tamo imate 25 obnovljenih kuća. Ti ljudi nemaju struju, tu nisu mogli da dođu da žive. Nekoliko starijih je živelo, neki su umrli, a dvoje ili troje ih trenutno živi. Sad su počeli građevinski radovi. To su milionski projekti. Dosta sredstava treba izdvojiti za sanaciju takvih sela.

Međutim, ponavljam, u proteklih godinu dana napravilo se puno i na području Zadarske županije, području Like, Zapadne Slavonije i Šibensko-kninske županije. Tako da će konačno ti ljudi imati struju, a pre toga snalazili su se tako što su im opštine i Srpsko narodno vijeće osiguravali solarne panele, pa da bi imali bar za frižider, televiziju i za neke najosnovnije potrebe.

Što se tiče vodovoda tu je situacija dosta komplikovanija, zato što su problem imovinsko-pravni odnosi i projektna dokumentacija. Povrh svega, svi smatraju da to nije isplativo raditi, da su sela raštrkana… Vi radite za četiri-pet domaćinstava vodovod, struju… Međutim, ono što je bitno nama koji se bavimo politikom je da obezbedimo sredstva i omogućimo dostojan život našim ljudima.

Prošle godine na proslavi vojne akcije Oluja bio je prisutan i član vaše stranke i potpredsednik Vlade Hrvatske Boris Milošević, a ta odluka u jednom delu javnosti, bar u Srbiji, naišla je na osude. Da li je odlazak Miloševića na taj skup doneo nešto Srbima u Hrvatskoj?

Od mog govora u Saboru, pa Borisovog odlaska na, pa ja ne bih rekla proslavu Oluje, jer je Boris išao na parastos i pružio ruku pomirenja, mi svi čitavih godinu dana radimo na tome da izgradimo što bolje odnose između Srba i Hrvata, ali i Hrvatske i Srbije. Rat je završio davno i moramo svi u svojim glavama razumeti da rata više nema. Ja više volim reći da je pametnije sve ono što se gradi i radi. Svedočimo i u Srbiji i Hrvatskoj da situacija nije jednostavna, da mnogi naši građani odlaze trbuhom za kruhom i u Austriju, Irsku, Nemačku, Englesku… Na nama je ovde da omogućimo svima, i onima koji se žele vratiti i onima koji su se vratili, bolji život. Pomaci su vidljivi.

Osude odlaska Miloševića u Knin stigle su i od zvaničnika iz Beograda, a utisak je da su oni to doživeli kao otkazivanje poslušnosti. U kakvim su odnosima danas predstavnici Srba u Hrvatskoj sa srpskim vlastima?

Predstavnici Srba u Hrvatskoj trude se da imaju korektne odnose sa vlastima u Srbiji, ali isto tako da poštuju svakog onog ko je od nekog izabran. Tako Srbija treba poštovati izabrane predstavnike Srba u Hrvatskoj, a isto tako mi kao vodeća politička opcija Srba u Hrvatskoj i te kako poštujemo one koji su izabrani u Republici Srbiji i bilo ko da nam se obrati i dođe, mi smo pristojni domaćini. I stvar je samo poštovanja. Svako onaj ko voli komentarisati sve ono što moja politička opcija i moja srpska zajednica radi u Hrvatskoj, ja ih sve pozivam neka dođu živeti sa nama i neka vide kako i na koji način možemo sutra rešavati stvari kako bi imali budućnost Srbi u Hrvatskoj i hrvatska manjina u Srbiji. Povezani smo čitav život i koliko god bežali mi smo ipak tu braća u Hristu, komšije, susedi, kako god hoćete.

Boris Milošević ove godine neće biti na proslavi akcije Oluja. Da li će učestvovati neko drugi od predstavnika Srba?

Odluka je da ove godine većina članove vlade neće doći. Boris Milošević ne dolazi. Mi izabrani predstavnici na svoj način obeležavamo Oluju. To je dan kada se sećamo svih stradalih, dan parastosa, pomena. Tada položimo vence. Tada je najbolje da ostanemo sami sa svojim mislima i gledamo kako ćemo živeti dalje.

Kad Hrvatska uđe u evrozonu, lik Nikole Tesle naći će se na hrvatskoj kovanici evra, što su srpski zvaničnici osudili. Kako ste vi doživeli odluku hrvatske vlade?

Odluku o liku Nikole Tesle na kovanici evra donela je Vlada Hrvatske na osnovu predloga građana i oni su rekli da Nikola Tesla to zaslužuje. I samim tim odluku i građana i naravno Vlade Hrvatske, koja je to na neki način odobrila, mi svi treba da poštujemo. Nikola Tesla je i sam rekao da je Srbin, da se ponosi srpskim poreklom i svojom hrvatskom domovinom, jer je rođen ovde, na teritoriji Hrvatske. A u stvari, on je zadužio čovečanstvo i sve nas i samim tim treba da se ugledamo na njega i budemo ono što nam svima preostaje u konačnici, a to je da smo samo ljudi.

U Kninu svi navijaju za Zvezdu

Poslanica Anja Šimpraga rekla nam je da prati Olimpijadu, da je kao devojčica trenirala rukomet i da gleda svetsko i evropsko fudbalsko prvenstvo.

– Pratiću i utakmicu Dinamo-Zvezda, ako do nje dođe. Ako utakmica bude u Zagrebu, potrudiću se da odem u Zagreb i da navijam za Crvenu zvezdu, jer je poznato da ovde u Kninu i okolnim opštinama mislim 95 odsto srpskog naroda navija za Zvezdu – kaže Šimpraga.

(SB)