Arslanagić otkrio: Kako smo postali prvaci Evrope!

Živa legenda RK Borac, najbolji golman svijeta svih vremena, rukometni revolucionar, Abas Arslanagić, vjeruje da je za osvajanje titule evropskog šampiona, koju su Banjalučani osvojili na današnji dan 1976, ključan bio poraz u finalu KEŠ-a godinu dana ranije.

Popularni Ako za SrpskaCafe je govorio “onom” 11. aprilu, putu do trofeja, dogovoru sa Barselonom, “konfliktu” sa trenerom Perom Janjićem, današnjem Borcu…

Arslanagić je, bez sumnje, jedan od najvažnijih aktera rukometa u istoriji sporta. Čovjek koji se oženio petkom kako bi u subotu mogao braniti protiv Krivaje bio je vizionar, izumivši mnoge tehnike koje golmani i danas koriste. U karijeri je osvojio praktično sve. Potom se dokazao i kao trener. A svoje znanje i dalje prenosi na mlađe generacije.

Odbrana vrijedna evropske krune

Profesor, div sa sedam ruku, golman hobotnica, čarobnjak među stativama, gutač sedmeraca, samo su neki od nadimaka koje je Arslanagić “zadužio”. S razlogom. O kakvoj je golmanskoj veličini je riječ, pokazuje i meč odigran prije 41 godinu. Pod svodovima “Borika”, Borac je bio šampionsku bitku sa Fredericijom. Danci su bili tvrd orah, nisu se predali ni na 10:14, te su u finišu prišli na 15:16. A zatim krenuli i po izjednačenje. Ako, jedan od najboljih na terenu, našao se oči u oči sa Andersenom. Do kraja je bilo 16 sekundi. I – odbranio je! Bila je to intervencija vrijedna evropske krune koju je na drugoj strani terena ovjerio Nedeljko Vujinović, golom iz sedmerca.

– Moram da priznam, zaboravio sam da je danas godišnjica. Ali, drago mi je da ste me podsjetili. Uvijek se sa radošću sjetim 11. aprila – u iskrenom tonu Arslanagić je počeo priču za SrpskaCafe.

Profesor je naglasio da su “crveno-plavi” bili mnogo bolji rival od Fredericije. Međutim, zbog pritiska to nisu uspjeli da pokažu i na lakši način dođu do pehara.

– Bili smo prenervozni. Svako finale nosi određeni pritisak, a mi smo igrali u “Boriku”. Nismo željeli da razočaramo navijače. No, ogromna želja i kvalitet su presudili. Osvojili smo titulu. Više nego zasluženo – jasan je Ako.

Imao dogovor sa Barselonom, ali…

Naš sagovornik je otkrio i da su sve klupske strukture naučile vrijednu lekciju iz poraza godinu dana ranije. Tada su Banjalučani takođe igrali finale. Ipak, Forverc je bio prejak.

– Te 1975. smo uoči završnice odradili turneju u Njemačkoj. Cilj je bio da klub zaradi koju kintu, plati troškove. Domaćinima smo pokazali kako se igra rukomet, ali smo platili i visoku cijenu – izgubili smo finale. Potom smo uradili analizu i izvukli pouke. Zbog tog poraza ekipa je i ostala na okupu. Ja sam već imao sve dogovoreno sa Barselonom. Ostao sam. I drago mi je što je bilo tako – naglasio je legendarni golman.

Koliko je 1976. godine sve bilo podređeno evropskoj kruni, potvrđuje i sljedeća situacija o kojoj se malo zna.

– Za završnicu Kupa šampiona pripremali smo se na Otočcu. Radili smo žestoko, punom parom. A bližila nam se utakmica sa Bjelovarom, koja nam je mogla osigurati domaći pehar. Tada sam sa trenerom Janjićem ušao u, da ga tako nazovem, manji konflikt. Rekao sam mu da malo popusti, kako bismo svježi dočekali meč sa Bjelovarcima. A on, nije htio ni da čuje. Rekao je da ga ne zanima ništa drugo osim evropske titule – otkrio je Arslanagić.

Ja sam Borčev borac!

Abas, koji živi na relaciji Banjaluka – Poreč, prošle godine je učestvovao na svečanoj akademiji kojom su obilježene četiri decenije od istorijskog uspjeha. I, kako kaže, bio je oduševljen proslavom. Naš sagovornik je dodao i da između njega i kluba postoji veza koja je neraskidiva.

– Borac je dio mene. A ja sam dio Borca. Na svakoga se mogu naljutiti, ali nikad ne mogu i ne smijem da se naljutim na Borac. Klub mi je mnogo toga dao u životu. Zato sam je Borčev borac. To što smo mi napravili 1976. godine sumnjam da će iko ikad ponoviti na ovim prostorima. Pri tom ne mislim samo na rukomet, nego sport uopšte. Tuga i jad je ovo što se trenutno dešava – istakao je Ako.

Arslanagić je naglasio i da redovno prati igre aktuelnog sastava “crveno-plavih”. A otkrio nam je i zanimljivu situaciju koja se dogodila proteklog vikenda:

– Jako sam nestrpljiv da saznam rezultate Borčevih utakmica. U prošlom kolu bh. prvenstva bili smo slobodni. Međutim, previdio sam taj detalj. Čekao sam rezultat, tražio po portalima, ali nisam mogao da ga nađem. Onda mi nije preostalo ništa drugo nego da nazovem direktora Vladimira Brankovića, koji mi je objasnio šta se dešava.

Titula, ali ne po svaku cijenu

Profesor, koji je pronio slavu i rodne Dervente, je poručio da se i dan danas mnogo živcira kada gleda mečeve Banjalučana.

– Ne mogu da gledam Borčeve utakmice ni na TV-u. Prošle sezone bilo je prenosa SEHA lige. To je, gotovo, revijalno takmičenje, ali meni je svaki put pritisak “skočio”. Puno se nerviram. Čak i kada dođem u “Borik”. Ako je malo neizvjesniji duel, ja odem u bife. Lakše mi je tako – izjavio je Ako.

Za kraj, Arslanagić je dao savjet aktuelnoj upravi nekadašnjeg prvaka Starog kontinenta.
– Naravno da treba težiti stvaranju ekipe koja će biti šampion. Međutim, ne po svaku cijenu. Treba napraviti stabilan kostrur od domaćih snaga. Jer, Banjaluka ima rukometne talente. I tek pokojeg igrača dovesti sa strane. A ne da to bude legija stranaca. Druga stvar je što u BiH možeš biti prvak samo ako si tri koplja iznad svih. Uvjerio sam se da u ligi ima svega. Svi kalkulišu. Nema, neću reći poštenja, ali nema normalnih uslova – zaključio je Abas Arslanagić.

(Srpskacafe.com)