Bahatost Majkla Marfija i kraj jedne epohe
Delovanje američkog ambasadora u BiH Majkla Marfija odavno je prešlo okvire uobičajenog diplomatskog ponašanja i ušlo u sferu političkog aktivizma. Marfi se ne ponaša kao neutralni predstavnik strane države, već više kao opozicioni lider, što je nečuveno za jednog ambasadora u suverenoj zemlji.
Piše : Željko Avramović
Za Marfija bi se pre moglo reći da je neformalni predsednik SDA, nego ambasador SAD. Njegov stav prema liderima i političkim procesima u Bosni i Hercegovini otkriva duboko ukorenjenu percepciju da je BiH njegovo vlasništvo, dok su ljudi koji u njima žive – podanici.
Takav pristup nije samo diplomatski propust, već odraz stavova koji su svojstveni isključivo američkom predstavniku u BiH. On govori o elementarnom nepoštovanju države koja ga je ugostila. Marfi se u BiH oglašava na svaku temu, bez obzira na to da li je reč o unutrašnjim političkim procesima ili o pitanjima od suštinskog značaja za narod i lidere Republike Srpske.
Umesto da bude uzdržan i poštuje suverenitet zemlje domaćina, Marfi svojim istupima svesno potkopava poverenje u institucije i lokalne lidere. On je svesno ili nesvesno podelio BiH. Kada kažnjavate Dalmaciju, kožnjavate celu Hrvatsku, ili kada kažnjavate Vojvodinu, nanosite štetu celoj Srbiji.
Marfi ima stav da kada kažnjavate Republiku Srpsku, jačate BiH. Njegove crne prognoze budućnosti BiH u EU su plod njegove potrebe da ova zemlja ostane potčinjena i ponižena.
Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, nije samo lider, već i simbol domaćinstva i suvereniteta u svom delu BiH. Marfi, nažalost, uporno zanemaruje tu činjenicu i deluje kao njegov politički oponent, a ne kao i njegov gost. Ovakvo ponašanje Marfija ukazuje na širi problem u američkoj diplomatiji, koja se još uvek oslanja na stare modele pristupa, kao da se svet nije promenio.
Marfi je, zapravo, fosil jedne epohe koja je kolabirala još početkom 21. veka – ere kada su američke administracije verovale da mogu silom nametnuti svoju verziju liberalnog društva širom sveta. Ta epoha, u kojoj su najavljivali “kraj istorije” i trijumf globalizovanog liberalizma, odavno je propala. Danas, umesto toga, svetom dominiraju suverenizam i realpolitika – principi koji su Zapad nekada činili uzorom snage i poštovanja.
Marfi i njemu slični prevideli su ovaj novi poredak. Njihovi pokušaji da diktiraju političke smernice i nameću agendu sve više nailaze na otpor i u samoj BiH, jer se lideri poput Milorada Dodika, a sve češće i drugi, opiru takvom pristupu i insistiraju na pravu svog naroda na samostalno odlučivanje. Slično, politika američkog izabranog predsednika Donalda Trampa pokazala je kako se suverenizam i ekonomski realizam vraćaju u prvi plan.
Tramp je shvatio ono što Marfi i njegova odlazeća generacija ne mogu – da je vreme diktata prošlo i da se ljudi sve više okreću liderima koji poštuju nacionalne interese i demokratsku volju naroda.
Sve što je u BiH pokazalo funkcionalnost, plod je dogovora predstavnika tri naroda, sve što se želelo nametnuti, bilo je i jeste jabuka razdora.
Marfi ostaje zalutali akter u političkim scenama BiH i SAD. Dok svet hrli ka povratku suverenih prava i realnoj politici, on se i dalje drži davno zastarelih ideala. Njegova reč odjekuje kao eho prošlosti koja se više ne vraća, dok odzvanjaju ideje koje simbolizuju novu stvarnost – realnost u kojoj narodi biraju kontrolu nad svojim životima, ekonomijama i nacionalnim interesima, a ne podležu eksperimentima birokrata poput Marfija.
Ovo novo doba traži drugačije vođstvo, vođstvo koje ne prihvata podređenost i diktat, već zahteva poštovanje i suverenitet. Majkl Marfi je ostao veran prošlosti, ali svet je odavno krenuo dalje.
Kaja Kalas o putu BiH ka EU: Dobro ste radili do 2024. godine, ali sada vidimo zastoj
SDS: Blanuša kandidat za predsjednika Srpske, a Božović za srpskog člana Predsjedništva BiH
