Bajden ublažava sankcije Iranu usred tajnih pregovora o napadima na Crvenom moru

Američki predsjednik Džo Bajden kasno u srijedu ponovno je odobrio ukidanje sankcija Iranu od 10 milijardi dolara, odmah navukavši bijes republikanskih poslanika koji to vide kao popuštanje “odmetničkom režimu” u vrijeme kada Irak i Sirija još uvijek vode posrednički rat na, kao i rat Izraela protiv Hamasa i Hezbollaha koje podržava Teheran koji prijeti da će se proširiti na širu regiju.

Stejt Department je nastojao naglasiti da je program spašavanja uslovljen time da Iran ima pristup samo humanitarnim zalihama, uključujući hranu i lijekove. Ključne iznimke bile su dopustiti im pristup iračkom snabdjevalnju električnom energijom.

Propast demokratske administracije

Republikanski jastrebovi su ovo videli kao primer još jednog propadanja demokratske administracije, ali ovog puta u ključnom trenutku kada bukti rat protiv Hamasa, a Islamska Republika se dugo smatrala ključnom podrškom terorista u Gazi.

„Iran Internešnal“ je zaključio kontroverzu Bajdenove administracije: „Ako je plan administracije bio da zadrži region i Iran u tišini do posle izbora u SAD 2024. – nedavni razvoj događaja je pokazao da je taj plan bio loš.

Način na koji je Iran koristio prethodno nezamrznuta sredstva ostaje uglavnom nejasan, prema međunarodnim izveštajima, a kritičari tvrde da ta politika oslobađa Teheran da se bavi finansiranjem terorizma u inostranstvu, pre svega na mestima kao što je Jemen usred napada Huta na brodove u Crvenom moru.

Ovo omogućava lakše transakcije između Iraka i Irana

Prema daljim detaljima Bajdenovog obnavljanja odricanja u sredu preko Bejkona: Ukidanje sankcija koje je izazvalo žestoko protivljenje republikanskih predstavnika na Kapitol Hilu omogućava Iraku da prenese plaćanje električne energije Iranu preko trećih zemalja.

Ukidanje sankcija je poslednji put odobrila Bajdenova administracija u novembru i trebalo bi da to obelodani ovog meseca, stavljajući Belu kuću u tesnu poziciju dok sve veći broj republikanskih poslanika izražava zabrinutost zbog zaobilaženja sankcija.

Ovlašćenje koje je dato najnovijim izuzećem dozvoljava Iraku da konvertuje dinare u evre i prenosi uplate na račune iranskih banaka u Omanu.

Od kada je Trampova administracija SAD povukla nuklearni sporazum „JCPOA“, trajala je stalna borba republikanaca i demokrata oko predloga zakona o sankcijama, pri čemu su se „Dems“ opredelili za kompromis sa Teheranom na osnovu stvari kao što su razmena zatvorenika i obećanja o dobrom ponašanju.

Posle 7. oktobra, proiranske milicije širom Iraka i Sirije počele su redovno da šalju bespilotne i minobacačke napade na tamošnje američke baze. Do sada je bilo više od 100 ovakvih napada, ali poslednjih nedelja nije bilo većih incidenata. Posebno u Siriji, Damask i Hezbolah žele da se na svaki mogući način okonča ilegalna američka okupacija.

Bajdenova administracija i tajni dogovori sa Iranom

Što se tiče tekućih napada Huta na američke ratne brodove i međunarodne brodove u Crvenom moru, „Fajnenšel Tajms“ je otkrio da Bajdenova administracija vodi tajne razgovore sa Iranom, nastojeći da izvrši pritisak na Teheran da zaustavi Hute.

SAD su ove godine vodile tajne razgovore sa Iranom u pokušaju da ubede Teheran da iskoristi svoj uticaj na Hute da okončaju napade na brodove u Crvenom moru, prema američkim i iranskim zvaničnicima.

Indirektni pregovori, tokom kojih je Vašington takođe izrazio zabrinutost zbog širenja iranskog nuklearnog programa, održani su u januaru u Omanu i bili su prvi između neprijatelja u poslednjih 10 meseci, rekli su zvaničnici.

Delegaciju SAD predvodili su savetnik Bele kuće za Bliski istok Bret MeGark i njegov izaslanik za Iran Abram Pejli. Zamenik iranskog ministra spoljnih poslova Ali Bageri Kani, koji je i glavni pregovarač Teherana o nuklearnom programu, predstavljao je Islamsku republiku.

Ove pozadinske pregovore su američki zvaničnici takođe opisali kao „metod za podizanje čitavog spektra pretnji koje dolaze iz Irana“. Ali sve je jasnije da su Teheran i njegovi regionalni zastupnici sve više na mestu onog koji upravlja, a Vašingtonu ostaje sve manje opcija.

(A. S.)