BANJALUKA OSTAJE BEZ RADNIKA Masovne seobe na Zapad vezale ruke poslodavcima

U najvećem gradu Srpske vlada potraga za trgovcima, pekarima, vozačima, ali i građevinskim radnicima koje je sve teže naći.

U moru nezaposlenih ljudi, sve više se pojavljuju i poslodavci koji ne mogu da nađu radnike. U tom apsurdu, banjalučke radnje “krase” oglasi u kojima se traže trgovci, pekari, frizeri i ostale zanatlije.

Njihova potraga za radnom snagom očigledno slabo daje rezultate, jer ovi oglasi mjesecima stoje na izlozima.

Zanimljivo je da na pojedinim radnjama ima i po nekoliko oglasa, što je nedvosmislen dokaz da, pored manjka kvalifikovanih i za rad voljnih pekara i poslastičara, na tržištu više nema ni trgovaca.

– Na oglase se gotovo niko ne javlja. Desi se da neko dođe i pristane da radi, ali se ne zadrži dugo. Ili ne znaju ili jednostavno ne žele da rade za male pare. Situacija je identična sa trgovcima – kažu u jednoj pekari.

Poslodavci poručuju da, zbog sve veće nestašice radne snage, moraju da zaustavljaju širenje maloprodaje, jer nemaju dovoljno ni trgovaca, ni radnika u proizvodnji.

Stolari odlaze

Banjalučani kojima trebaju stolarske usluge, kažu da je ovih dana nemoguće naći i stolara, te da im i oni otvoreno kažu da nemaju dovoljno radnika.

– Koga sam god zvao rekli su da nemaju vremena, a jedan mi  je objasnio da mu je deset radnika otišo vani i da sada u firmi rade samo on i sin, te da ne mogu stići na sve starne – kaže Banjalučanin Goran Božić.

Nema ni vozača

Ista situacija je i sa vozačima. Velika potražnja vozača na Zapadu, dovela je naše poslodavce u probleme, jer više nema ko da vozi.

Radnici u gradskom prevozu kažu da, zbog nedostatka šofera, voze duplo više sati od predviđenih zakonom.

– Ovaj mjesec sam radio oko 256 sati, što je skoro duplo više od onog predviđenog zakonom. Nema nas dovoljno, neispavani smo, umorni, počeli smo da pravimo greške, bojim se neko ne strada. Mislim da ni veća plata ne pomaže jer su uslovi jako loši – rekao je jedan vozač.

Iako su vozačima nešto povećane plate, to nije pomoglo. Radnici traže bolje uslove i pristojno radno vrijeme, jer ovako, kažu, nije moguće raditi.

Biće još gore

Tako se u Banjaluci, ali i cijeloj Srposkoj dešava veliki apsurd jer poslodavci među desetinama hiljada nezaposlenih ne mogu da nađu radnika, a stručnjaci kažu da će biti sve gore.

– Došli smo do apsurda da ono čega imamo mnogo jako opterećujemo, a to je radna snaga, a na ono čega imamo malo, a to su investicije, nemamo opterećnja. Ministarstvo obrazovanja ne prati tržište rada, niti komucnicira sa Ministarstvom rada, niti to sve skupa biva uvezano sa Privrednom komorom – kaže ekonomski analitičar Zoran Pavlović.

Dodaje da smo sada u situaciji da više nema ko da radi, jer te profile radnika traže i u Evropi, koja je otvorila vrata za radnike koji hrle tamo.

– Otvaranje granica natjeralo nas je da se ozbiljno pristupi reformi obrazovanja i poreseke politike u domenu plata, tako da ako to ne bude bilo riješeno u kratkom roku, mi ćemo potpuno ostati bez radne snage – zaključuje Pavlović, te dodaje da svako tržište ima svoju filozoiju, a naše institucije to jednostavno ne prate.

Podsjećamo, njemačka Vlada saopštila je da će proširiti sistem šestomjesečnih viza omogućujući ljudima izvan EU da potraže posao u toj zemlji, što je domaće stanvništo obradovalo više nego bilo koja druga vijest.

Tako mnogi već pakuju kofere i ne osvrću se na domaće oglase, dok Banjaluka postaje grad ljudi koji ne mogu naći posao i onih koji ne mogu naći radnike.

Hirurg kao vozač

Koliko ljudi hrle ka Zapadu, pokazuju i brojni primjeri u kojima ekonomisti, vaspitači i ljekari, odlaze i zapošljavaju se kao čistači, konobari ili vozači. Svi saglasni da je bolje raditi za 1.100 evra, nego 1.100 KM.

– To je toliko uzelo maha, da sam nekidan došao do podatka  da je hirurg sa Kliničkog centra otišao u Njemačku da radi kao vozač i to za 3.000 evra. Više nije bitno da radite u struci, već da vas plate za ono što radite – rekao je Pavlović.

Nema nikoga u smjeni

Banjalučani pričaju da ih radnice u pekarama i trgovinama otvoreno pitaju da li poznaju nekoga ko bi došao da radi.

– Na pekari ispod zgrade stoji oglas da se traže radnici, a djevojke su me pitale da li poznajem nekoga ko bi radio, jer njih tri ne mogu sve same stići – ispričala nam je jedna Banjalučanka.

Slična situacija je i u još jednoj pekoteci, koja je tokom vikenda bila zatvorena, zato što nije imao ko da dođe u smjenu.

Kriv su veliki porezi

Neki radnici kažu da bi ih bolja plata zadržala, ali sa druge starne, poslodavcima veliki porezi i opretećenja od 65 odsto, to ne dozvoljavaju.

– Osnovni problem je taj što poslodavci ne mogu više povećati platu zbog velike cijene rada u domenu doprinosa. Doprinosi ne smieu biti veći od 50 odsto, jer sve preko toga je preskupo i čini situaciju neatraktivnog i za poslodavce i za radnike. Dakle, pored toga što se profil nezaposlenih ne uklapa u potrebe tržišta rada, poslodavcima je teško povećavaju plate zbog preskupih opterećenja – dodaje Pavlović.

(Srpskainfo)