Beograd i savest Evrope

Piše: Stefan Jovanović

Odluka da se prihvati zahtev Prištine za prijem u Savet Evrope predstavljala bi presedan i jasan raskid s dugogodišnjom praksom, jer bi podele i razdore stavila iznad osnovnih vrednosti organizacije. U Savet Evrope od osnivanja 1949. godine sve članice primljene su jednoglasno.

Sve od NATO bombardovanja Srbije, bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, preko jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, pa sve do potencijalnog prijema takozvanog Kosova u Savet Evrope protkano je presedanima.

U prethodnih nekoliko dana diplomatska aktivnost oko prijema „Kosova” u Savet Evrope znatno je intenzivirana. Priština je 2022. godine podnela zahtev za članstvo u ovoj međunarodnoj organizaciji. Tokom prethodnih godinu i po dana, delegacija Srbije u ovoj međunarodnoj organizaciji uspešno se odupirala prijemu ove tvorevine u članstvo. Bez obzira na sve političke razlike među članovima delegacije Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, a koja je po pravilu uvek sačinjena od predstavnika vlasti i opozicije, postojao je jedinstven stav kada je reč o sprečavanju prijema Kosova.

Iako su pritisci u prethodnom periodu na međunarodnom nivou bili jaki, Kosovo do sada nije postalo član Saveta Evrope. Više puta u obraćanju ovoj organizaciji isticao sam da bi odluka da prihvati zahtev Prištine za prijem u Savet Evrope predstavljala presedan i jasan raskid s dugogodišnjom praksom, jer bi podele i razdore stavila iznad osnovnih vrednosti organizacije. U Savet Evrope od osnivanja 1949. godine sve članice primljene su jednoglasno.

U tom smislu prijem Kosova, a o čemu će se glasati u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, izazvaće podele, što će biti presedan u ovoj organizaciji. Savet Evrope je više puta u prethodno periodu zauzeo principijelan stav o potrebi poštovanja teritorijalnog integriteta svojih članica, a pre svega Ukrajine. Od vitalnog je značaja da se ta pozicija zadrži dosledno i bez izuzetka. Takođe, Kosovo ne ispunjava ni osnovne uslove za prijem u članstvo jer je srpska zajednica na Kosovu i Metohiji danas najugroženija etnička grupa na tlu Evrope, zapadno o ukrajinskog fronta.

Nova diplomatska ofanziva nekih zapadnih država za prijem Kosova naglašava obavezu odlučnog diplomatskog odgovora Srbije i srpske delegacije. Srbija mora da pokrene obimnu diplomatsku kampanju, ciljajući na stvaranje podela unutar Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Cilj je stvoriti presedan – prvo glasanje umesto konsenzusa za prijem nove članice. Ovo zahteva izuzetnu posvećenost svih članova delegacije, bez obzira na političku pripadnost, jer se radi o pitanju od nacionalnog značaja.

U slučaju da preporuka za prijem Kosova ipak dobije većinu (što se može očekivati), Srbija bi trebala da pošalje jasnu poruku neslaganja, što bi moglo uključivati i privremeno povlačenje srpske delegacije i suspenziju aktivnosti do daljnjeg. Osim toga, trebalo bi razmotriti povlačenje ambasadorke Srbije na konsultacije pre bilo kakvih odluka o napuštanju članstva u Savetu Evrope.

Napuštanje Saveta Evrope od strane Srbije bila bi odluka s dalekosežnim posledicama, naročito za građane Srbije i njihova lična, ljudska prava, a s obzirom na ulogu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Stoga, ova tema zahteva pažljivu raspravu u Narodnoj skupštini, s punom svešću o svim implikacijama koje takav korak nosi. Naravno, takvu odluku ne treba isključivati, ali treba imati u vidu posledice koje takva odluka sa sobom nosi.

Koja je tvoja reakcija?

0% Srećno

0% Ravnodušno

0% Zabavno

0% Smiješno

0% Bijesno

0% Tužno