Bespogovorna odanost Kovaksu: BiH i geopolitička trka za pobjedu nad pandemijom

PIŠE: Slobodan Reljić

Rusija i Kina ne bi trebalo da izađu kao pobednice iz pandemije koronavirusa, rekla je agenciji Blumberg usplahirena Karen Pirs, osoba u ulozi amabasadorke Velike Britanije u Savetu bezbednosti UN.

Kakva beslovesna misao, izrečena u strahu od gubitka geopolitičke trke!

Njen umni sunarodnik Bertrand Rasel je znao da je „pobeda nad strahom početak mudrosti.“ A mudrost u ovoj situaciji bi mogla da se svede na staru kinesku poslovicu da „ako nemate sada dovoljno vremena za svoje zdravlje, kasnije ćete morati da odvojite mnogo više vremena i novca za svoju bolest“. Verovatno takvih misli ima i u narodnim poslovicama promišljenih Engleza.

Ali, ne. U vremenu u kome su politička ispraznost i neutemeljenost mera i put gospođa Pirs ima i rešenje: „Pobednici treba da budu otvorena društva.”

Za razliku od logične misli da „pobednici“ u trci za uspostavljanje stanja zdravlja na planeti trebaju biti oni koji imaju – rešenje. Lek! Recimo, vakcinu, u trci kako je ona postavljena. I to ne vakcinu kao ekstraprofit korporacija nego kao univerzalnu pomoć Čovečanstvu. Jer, samo je to mera!

„Kad je bogatstvo izgubljeno ništa nije izgubljeno, kad je zdravlje izgubljeno skoro sve je izgubljeno.“ Pošto, naravno, ne možete da očekujete da gospođa Pirs uči nešto od Dostojevskog onda je logično da svoju veliku poruku kruniše banalnošću: „London i Vašington trebalo bi da se pobrinu da svi vide da otvorena društva uspevaju i oporavljaju se od pandemije koronavirusa.“

Kao da im je dosad neko držao zavezane ruke i noge i smetao „da se pobrinu“.

Iza svih korona kulisa teče uspostavljanje novog poretka – i briga Karin Pirs i Džoa Bajdena nije neosnovana. Sve su to kockice zbog kojih će novi mozaik imati i nove linije i nove nijanse. Verovatno i više bitne nego što mi to sada možemo da uočimo i razumemo.

Iza drame velikih traju bede i (ne)snalaženja malih. Po celom tom mučnom pejzažu mediji seju dezinformacije, poluistine i laži.

Pre neki dan poslovično „neutralna“ Al Džazira dala se na pokazivanje stanja na Zapadnom Balkanu – sagovornici iz Sarajeva, Rijeke i Beograda i voditeljka sa jasnim stavom ko joj je najvažniji raspravljaju: kako teče proces imunizacije stanovništva?

U Srbiji i u Hrvatskoj proces je u toku. I usred navođenja brojki, izjava i planova voditeljka državnog sekretara iz Beograda suočava sa opasnim pitanjem: šta će vam kineska vakcina? Pošto Hrvatska nema taj problem, sagovrnik iz Rijeke se tretira kao „mi“, bezgrešnik, uzorit čovek. (Ova vrsta podsećanja nema nameru da osporava ili omalovažava stavove govornika – naprotiv. Reč je o čoveku odmerenom i razumnom.)

I evo nas i kod Sarajeva – neka simpatična ženska osoba, ali bez mogućnosti da učestvuje u ovom raportu. U Bosni i Hercegovini se o „imunizaciji stanovništva“ ne može govoriti. Ništa se ne dešava, a kad će – ne zna se. I ne zavisi od te države.

A ne zna se ni kako će se sve izvoditi – jer, kako reče govornica, nije izvesno da će drugi entitet, Republika Srpska, pratiti „državni plan“. Za šta, kad čujete argumente, niko razuman ne može ni da stavi Dodiku prigovor.

U tom što je govorila Karen Pirs, engleska ambasadorka, na neki čudan način se prepoznala i Federacija BiH. Entitet, kako su tu nedonoščad u svojim konstrukcijama nikad dosad viđenih konstrukcija država, označili nasilnici iz onog što se zvalo „međunarodna zajednica“.

Imunizacija stanovništa u toj političkoj zajednici koja je, nažalost, najbolja inkarnacija onih narodnih pripovedanja o čardaku ni na nebu ni na zemlji, obavljaće se samo po Kovaks dostavama. A, da vidimo, kako stvari stoje što se tiče konkretnog dešavanja?

Materijal za razmatranje o čemu visi imunizacija stanovništva entiteta, prema preliminarnom popisu iz 2013. preko dva miliona ljudi, sadržan je u dve izjave novinarima. Naravno, usput izrečene.

Prvo, Ana Pisonero, portparolka Evropske komisije je „podsetila na izjavu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koja je istakla da će EU koordinisati doniranje vakcine državama Zapadnog Balkana“. Dakle, milostinja. Za prosjake.

Specifikacija na najopštijem nivou – ni kad, ni kome, ni koliko, ni čega. Kao da se ne tiče tako izuzetne stvari kao – svetski oglašene pandemije.

Sa količinom i rokovima po fon der Lajen to izgleda ovako: „Evropska unija će koordinisati doniranje vakcine od strane država članica posebno radi zaštite zdravstvenih radnika na Zapadnom Balkanu i u našem susedstvu.“

Dakle, ne radi se o državama – jer Srbija i Hrvatska, što su države u najvišem stepenu na postjugoslovenskom prostoru, brinu o sebi – već o zavisnicima kojima su SAD i EU priznavali državnost kako im je kad trebalo, ali nemaju iluzija. Daće mrvice. Evropa je to.

San Zapadnog Balkana. Božanstvo!

Naravno, ovo se pre svega odnosi na Bošnjake. I Srbi i Hrvati bi više gledali u svoje matične države, nego u glavni grad Sarajevo i centralnu administraciju koja može biti sve samo ne efikasna u konkretnim opercijama.

Naravno, ovde više nije stvar čak ni u izraženoj nameri te administracije. Ona se za dve i po decenije pokazala toliko nepotrebna da je atrofirala. Bošnjaci su se toliko usmerili na oživljavanje ushale ruke da ne mogu da se racionalno ponašaju i kad racionalno ponašanje nema alternativu.

Čudno je da se Bakir Izetbegović drži Kovaksa kao pijan plota!? Zar se nije hvalio da je njega i entitet babo Alija zaveštao Erdoganu? Nije moguće da do Sarajeva nisu stigle vesti iz Anadolije. Bio bi to jedan od retkih prekida u poslednjih četvrt veka kako se ispod Trebevića, iz bogate istorije grada najčvršće drži do one činjenice da je „Isa-beg Ishaković 1462. izdao naredbu o formiranju grada, na lijevoj obali Miljacke sagradio Carevu džamiju, prvu džamiju na ovom području; gradi saraj, most, tekiju, mekteb i medresu, te nekoliko hanova“.

I vesti su kratke i nedvosmislene.

Prva vest: Turska je 13. januara odobrila hitnu upotrebu vakcine kineske kompanije Sinovak biotek. U živom prenosu na televiziji vakcinu su prvo primili ministar zdravlja Fahretin Koča i članovi vladinog naučnog savetodavnog tela.

„Ranije sam rekao da na kraju tunela ima svetlosti. Verujem da će dani pred nama biti svetli“, rekao je Koča nakon što je primio kinesku vakcinu.

Vakcinacija u Turskoj počinje sutra, a vakcinu će prvo primiti zdravstveni radnici. Kineska vakcina prošla je klinička ispitivanja u Turskoj, Brazilu i Indoneziji, koje su sve prijavile različite stope efikasnosti.

Druga vest: Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan primio je kinesku vakcinu KoronaVak (CoronaVac) protiv kovida-19, kako bi dao primer građanima. Tursko predsedništvo prenelo je fotografiju na kojoj Erdogan sa maskom na licu prima prvu dozu vakcine u jednoj bolnici u Ankari.

„Nadam se da će kampanja vakcinacije biti korisna i da ćemo brzo dobiti potrebnih 50 miliona doza vakcina“, rekao je Erdogan i dodao da se neki negativno izjašnjavaju o vakcini, izražavajući nadu da će „zdrav razum prevladati“.

Erdogan je pozvao lidere raznih političkih stranaka da prime vakcinu i pokažu primer građanima.

Turska je počela vakcinisanje protiv koronavirusa i to kineskom vakcinom KoronaVak. Prve doze vakcina namenjene su medicinskim radnicima.

Turska, koja ima 83 miliona stanovnika, registrovala je 2,3 miliona zaraženih koronavirusom, od kojih je više od 23.000 ljudi preminulo. (Beta, AFP)

Teško je posle ovog zamisliti Bošnjaka koji ispred nema sliku Bakira Izetbegovića, u jednoj bolnici u Sarajevu, sa Sebijom još bolje, kako mu ubadaju iglu u rame. Ne mora baciti onu „milostinju na stend baju“ Karen Pirs i Ursuli fon der Lajen u lice. Može na svoj način da se povuče kao Ništa. Da ni on ne primeti da nije više tu.

Nemaju one sad vremena da prate šta rade zapadnobalkanci. Njihovi problemi su mnogo veći.

U istraživanju sprovedenom u novembru i decembru prošle godine, (15.000 ispitanika iz 11 zemalja EU) – pokazalo se da većina građana u Evropskoj uniji smatra da je američki politički sistem – srce zapadne civilizacije – „potpuno ili na neki način razbijen“.

Tako smatra 81 odsto Britanaca, 71 odsto Nemaca i 66 odsto Francuza. Poljska i Mađarska imaju najpovoljnije mišljenje – 56 odsto Mađara i 58 odsto Poljaka smatra da je američki sistem dobar.

Takođe, da će u roku od 10 godina Kina postati znatno moćnija od SAD smatra 55 odsto Evropljana. I „većina bi želela da njihova zemlja ostane neutralna u mogućem sukobu Vašingtona i Pekinga ili Moskve“.

Šta bi u ovom stanju želeli Bošnjaci? Nije teško pretpostaviti. I svakako to nije ono čega se setio Bakir: „Nema dobrih ili loših naroda, već dobrih ili loših rukovodstava. Mislim da srpski narod i glasači moraju doživeti katarzu i prihvatiti ono što je belodano jasno. Načinjeni su užasni zločine nad njihovim komšijama. Moraju doživeti kolektivnu katarzu i prestati podržavati političare koji ih uporno sukobljavaju sa komšijama.“

Da li je moguće? U kakvom god da je stanju Bakir, toliko je pri svesti da zna da je on jedan od poslednjih ljudi na ovom svetu koga bi Srbi poslušali koje političara da podrže.

Svakako je nezamislivo i da bi se babo Alija u ovakvoj situaciji ponašao ovako – iracionalno i neodgovorno! Prema svom narodu, pre svega. Pa, i prema sebi.

Jer, ovo nije prevashodno pitanje vakcine i imunizacije, kako god se povezuje se kovidom-19, nego pitanje da u vremenu u kome brižnici izlaze iz uloge koju su nametnuli i ostavljaju vam da preuzmete brigu o samom sebi.

Ili da i dalje s oduševljenjem pratite Stipu Mesića, koji iz svoje staračke pećine, sam i zaboravljen, piše svom vršnjaku Džou Bajdenu da on „smatra da BiH može biti i dejtonska i građanska država, jer se ta dva koncepta ne isključuju, već se dopunjuju“, te u pismu navodi „da za to i treba da bude uređena kao građanska, a ne nacionalna država“.

A Džo je samo čekao Stipin znak…

To se videlo i po inaugaracionom govoru. Kad je u jednom trenutku mahnuo, bilo je jasno da javlja Stipi da je poruka primljena i prihvaćena.

Bosna će biti ili građanska ili će on od Stipe naručiti knjigu „Kako je srušena Bosna – politički memoari“ by Stipe Mesic.

(sveosrpskoj.com)