BESTSELER: Psiholog sa Harvarda o najčešćim pogrešnim navikama u vaspitavanju djece

Psiholog sa Harvarda Danijel Goleman napisao je knjigu “Emocionalna inteligencija”, koja je već 20 godina među najboljim psihološkim bestselerima.

Proučavajući životni put i uspeh 49 studenata sa Harvarda do njihovih srednjih godina, istraživači su ustanovili da akademci sa visokim količnikom inteligencije i najboljim rezultatima testova na koledžu nisu bili posebno uspešni u životu u poređenju sa njihovim vršnjacima sa lošijim fakultetskim uspehom – ni u pogledu plate ni u produktivnosti ili položaju u struci.

A nisu imali ni više sreće u prijateljstvima, porodicama ili ljubavnim vezama. Drugim rečima, akademska inteligencija nije ih suštinski pripremila za životne probleme i stresove, a studentima koje je škola ocenila „peticom“, život često daje „jedinicu“, piše Zadovoljna.rs.

Polazeći od teze da je veliki deo čovekovog uspeha u životu i društvu određen faktorima koji nemaju nikakve veze sa inteligencijom, počev od društvenog statusa do puke sreće, profesor i psiholog na Univerzitetu Harvard Danijel Goleman napisao je knjigu „Emocionalna inteligencija“, koja je prevedena na 40 jezika i već 20 godina je među najboljim psihološkim bestselerima. U knjizi, koja je izvršila revoluciju u našem razumevanju važnosti emocionalne inteligencije, Goleman razotkriva da je nemoguće tačno predvideti ko će uspeti u životu na osnovu relativno nepouzdanih ocena na testu inteligencije.

Danijel Goleman bio je gost Beograda, gde je održao predavanje o značaju emocionalne inteligencije, a u razgovoru za Politiku je objasnio zbog čega akademska inteligencija nema mnogo veze sa životnim uspehom.

„Emocionalno inteligentna osoba je ona koja dobro poznaje svoja osećanja i vlada njima. Ona je samosvesna i ume da drži pod kontrolom svoje emocije, naročito one uznemiravajuće i destruktivne, koje mogu učiniti štetu ne samo njoj, već i drugim osobama. Ona ima kvalitetne odnose sa ljudima i visok stepen empatije – ume da čita tuđi izraz lica, razume govor tela i ne sluša samo reči, već čuje i ‘muziku’ kojom nam se neko obraća. Uz to, razume kako se druge osobe osećaju, zašto se ponašaju na određeni način i šta pokreće njihovo ponašanje. Veoma je teško reći koji pol ima bolju emocionalnu inteligenciju. Iako žene u proseku ostvaruju bolje rezultate na testovima inteligencije i imaju veću empatiju i socijalne veštine, muškarci imaju više samopouzdanja i bolje drže pod kontrolom uzburkana osećanja“, objašnjava Goleman.

Na pitanje kako se odgaja emocionalno inteligentno dete, psiholog kaže da su većina roditelja prirodno dobri učitelji.

„Ipak, važno je reći da detetu od malih nogu treba objašnjavati kako se drugi ljudi osećaju kada ono uradi nešto – to je jedna od najvažnijih lekcija u emocionalnom ‘opismenjavanju’ deteta. Dobri roditelji iskoriste svaku priliku kada je dete uznemireno da odreaguju kao dobri emocionalni učitelji. Oni osećanja svoje dece shvataju veoma ozbiljno i uvek nastoje da tačno razumeju šta je povredilo ili uznemirilo njihovo dete. Tri najčešća pogrešna obrasca u vaspitanju su – potpuno zanemarivanje dečjih osećanja, prevelika popustljivost dečjim zahtevima i prezriv odnos prema dečjim osećanjima“, dodao je.

Za razliku od kognitivne inteligencije, koja je nepromenljiva tokom života, Goleman tvrdi da se emocionalna inteligencija može razvijati i unaprediti i smatra da temperament, koji je određen rođenjem kao deo genetske lutrije, može biti promenjen i da stidljivo dete može da izraste u samouverenog čoveka.

„Psihološke studije pokazuju da je između 15 i 20 procenata beba na planeti stidljivo. Međutim, jedan istraživač ih je pratio kroz detinjstvo i ustanovio da su roditelji ti koji detetu mogu pomoći da prevaziđe početnu genetski datu stidljivost, nesigurnost i introvertnost. Dakle, temperament nije sudbina. Emocionalni mozak se razvija do sredine dvadesetih godina kroz interakciju sa okolinom. Međutim, mora se istaći da je naš emocionalni život pun nesvesnih navika koje treba da promenimo. Za menjanje tih navika potrebno je vreme, dobra motivacija i povratna informacija da li nešto dobro radimo, da li aktivno slušamo druge ljude i da li uvažavamo njihova osećanja“, navodi.

Kao primer emocionalno inteligentne osobe, Goleman navodi Dalaj-lamu, o kome je pisao i knjigu.

„Dalaj-lama kaže ‘Ako čitate novine svakog dana i ako su to jedine informacije o svetu koje dobijate, mislićete da je svet užasno mesto za život. Ali, ako pogledate u istoriju, shvatićete da je taj svet postajao bolje mesto za život kroz vekove. Pre 200 godina, jedna od pet osoba je znala da čita, životni vek je trajao trideset i nešto godina, sada traje 70 i nešto godina. Umesto ljudskih prava i prava žena postojalo je robovlasništvo. Sada su stvari ipak mnogo bolje’. Međutim, moram da dodam da sam veoma zabrinut za decu – oni će sutra postati odrasli ljudi i budućnost će zavisiti od njih. Zbog toga je važno da se ona emocionalno opismene i da u školi uči kako se upravlja uznemiravajućim emocijama i kako se razvija empatija. Tako će deca odrasti u dobre ljude“, zaključuje psiholog sa Harvarda, prenosi N1.

(SB)