BiH zemlja kafana: Iako je kriza uvijek se nađe nešto novca za kafu ili pivo
Broj novoosnovanih firmi u posljednje tri godine u BiH je u porastu. Od početka 2016. do marta ove godine registrovano je 16.882 nova preduzeća.
Najveći broj registrovan je u Banjaluci, Sarajevu i Mostaru, a skoro svako deseto je iz oblasti ugostiteljstva. Slede neke druge uslužne djelatnosti kao i održavanja i popravka vozila.
Ekonomista Svetlana Cenić kaže da ovo samo pokazuje strukturu privrede BiH.
– Narod uvijek sjedi u kafanama, i to vidimo. Makar jedan čaj, jedna kafa. A, što se tiče vozila, i kad gorivo poskupi, točiće se za dvadeset maraka, ili će se smanjiti porcija hljeba i mesa, da bi se moglo voziti. To je slika sredine i privredne strukture ove zemlje – objašnjava Cenić, piše RSE.
Ako se zna i da se najveći broj političkih događaja u Bosni i Hercegovini dešava u ugostiteljskim objektima, ne iznenađuje što i za strance ovo postaje zemlja kafana.
Samo u Banjaluci, gradu koji prema posljednjem popisu iz 2013. godine, ima 185.000 stanovnika, ima više od 1.000 kafića i barova.
Za Banjalučane otvaranje uglavnom ugostiteljskih objekta je očekivano jer osigurava sigurnu zaradu bez mnogo muke.
– To je fenomen u BiH koji primećujem u Banjaluci jer tu živim i radim – bez obzira koliko da je teška materijalna situacija, svi ugostiteljski objekti rade i stalno su puni. Ti ljudi koji otvaraju očigledno imaju neki profit inače to ne bi radili. Koje pare se tu troše, ja nisam sigurna, ali sigurno da pazar tu ostaje – kaže Brankica Spasenić.
Nedeljko Vasilić dodaje: „Svi govore kriza je ali uvijek se nađe nešto novca za kafu ili pivo. Kafane imaju uspone i padove ali će se sigurno održavati. Kako-tako.“
Profesor Aleksa Milojević sa Ekonomskog instituta u Bijeljini ističe da osnivanje velikog broja malih firmi u BiH orijentisanih uglavnom na uslužne delatnosti neće popraviti ekonomsku situaciju u zemlji.
– Zapad, na masovnoj akcionarskoj svojini, u samo jedan odsto velikih preduzeća pravi 80 odsto svog bogatstva. U 95 odsto malih preduzeća Zapad pravi svega pet odsto bogatstva, tako da ova masa malih preduzeća bez oslonca na krupna preduzeća je naš potpuni ekonomski kraj – kaže Milojević.
Građani Sarajeva takođe misle da se sa otvaranjem ugostiteljskih objekata pretjeruje i da je i to jedan od razloga odlaska sve više mladih iz ove zemlje.
Dok i u BiH ne dođe do stvaranje velikih proizvodnih preduzeća neće biti ni ekonomskog napretka, a i osnivanje velikog broja malih firmi svake godine je upitno, naglašava Milojević.
– Velikim dijelom ova nova preduzeća se osnivaju kako bi se izbeglo plaćanje obaveza starih propalih preduzeća. Ugasi se staro preduzeće osniva se novo, na drugo ime – smatra Milojević.
Ovo potvrđuju i podaci Centralne banke BiH. Sa 3. aprilom ove godine u Bosni i Hercegovini ima skoro 72.000 blokiranih računa, a samo od početka 2016. i prva tri mjeseca 2017. godine blokirano je skoro 11.500 računa.
(EuroBlic)
