Bliski istok na ivici eksplozije zbog ubistva Al-Arurija

Izraelske snage izvele su raketne udare u okolini Bejruta, glavnog grada Libana. U tim napadima ubijen je zamenik šefa političkog biroa Hamasa Saleh Al-Aruri, što je potvrđeno od strane palestinskih militanata. Upravo ovo je okidač koji može dovesti do eskalacije sukoba na Bliskom istoku. Libanska militantna grupa Hezbolah sada preti odmazdom Izraelu, zbog udara na teritoriju zvaničnog Bejruta.

Vođe Hamasa potvrdile su juče smrt zamenika šefa političkog biroa Saleha Al-Arurija u eksploziji južno od Bejruta.

Ko je ubijeni Al-Aruri

Al-Aruri je bio poznat kao čovek koji je duboko umešan u Hamasove vojne poslove. Sa sedištem u Libanu, Al-Aruri (57) bio je zamenik šefa političkog biroa terorističke grupe i smatran je vođom Hamasovog vojnog krila na Zapadnoj obali.

Izraelski zvaničnici veruju da je Al-Aruri takođe pomogao u planiranju otmice i ubistva trojice izraelskih tinejdžera u junu 2014. godine, kao i brojnih drugih napada na Izrael. Odslužio je nekoliko kazni u izraelskim zatvorima, a pušten je na slobodu u martu 2010. godine.

Kasnije se preselio u Istanbul, ali je bio primoran da ponovo menja adresu prebivališta kada je Izrael popravio veze s Turskom, koje su prekinute zbog napada izraelske vojske (IDF) na flotu koja je krenula ka Gazi i u kojoj je stradalo devet turskih državljana.

Nakon što je proveo neko vreme u Siriji, Al-Aruri se na kraju preselio u Bejrut. Odatle je upravljao Hamasovim vojnim operacijama na Zapadnoj obali, podstičući terorističke aktivnosti i dogovarajući transfer sredstava za plaćanje terorističkih napada.

On je takođe bio jedan od zvaničnika Hamasa koji je najviše povezivan s Iranom i terorističkom grupom Hezbolah u Libanu.

Tamo je Al-Aruri osnovao lokalne snage Hamasa od aktivista u libanskim izbegličkim kampovima. Grupa ima vojnu obuku i raketni arsenal, iako ne u istoj meri kao Hezbolah.

Stradao je tako što je izraelski dron udario je u kancelariju Hamasa u južnom predgrađu glavnog grada Libana – Bejruta, ubivši nekoliko osoba, javila je libanska državna novinska agencija.

Odgovor Hezbolaha

Zbog ovog napada i ubistva Al-Arurija, libanska militantna grupa Hezbolah poručila je da ubistvo visokih zvaničnika Hamasa u Bejrutu predstavlja „ozbiljan napad na Liban“ i „opasan razvoj događaja“ u ratu sa Izraelom.

„Ovaj zločin neće proći bez odgovora i kazne. Mi smo verni svojim principima i obavezama koje smo sebi dali. Ovo je dan koji ćemo pamtiti“, naveli su iz Hezbolaha na Telegramu.

Dodaju da je ubistvo Saleha Al-Arurija, jednog od najviših zvaničnika Hamasa, i njegovih kolega „u srcu predgrađa Bejruta ozbiljan napad na Liban, njegov narod i suverenitet“.

Palestinska militantna grupa Hamas potvrdila je prethodno da su u izraelskom napadu na predgrađe Bejruta ubijeni Al-Aruri i dva lidera njenih elitnih brigada Al Kasam.

U napadu u kojem su pogođene prostorije Hamasa, stradalo je ukupno šest osoba. Izraelska vojska zasad nije komentarisala napad.

Međutim, od početka sukoba Hamasa i Izraela 7. oktobra, libanska grupa Hezbolah pretila je direktnim ulaskom u sukob. To sada se to nije dogodilo, već su snage Tel Aviva i Hezbolaha razmenjivale vatru preko granice.

Sada je, čini se, opasnost od eskalacije nikad veća.

Moć Hezbolaha

Za razliku od Hamasa i Islamskog džihada, Hezbolah se ne nalazi u Palestini, već u Libanu.

Obzirom da je direktno vezana za Iran, ova grupa ima duboke veza sa drugim grupama koje su povezane sa Iranom kao što su Hamas i Islamski džihad. Nakon što se dogodio napad u subotu ujutru 7. oktobra, Hezbolah je objavio da je u „direktnom kontaktu s vođstvom palestinskog otpora“.

Ova grupa ima različit status kod različih sila – neke države su je u celosti proglasile terorističkom organizacijom, pojedine samo njeno vojno krilo, a ima i zemalja poput Rusije i Kine koje održavaju kontakt sa njom. EU je proglasila vojno krilo Hezbolaha terorističkom organizacijom, dok je Nemačka u aprilu ove godine to učinila u potpunosti. Prošle godine je to učinila i Velika Britanija, a nešto ranije, 2016. godine i Arapska liga.

Hezbolah predstavlja šiitsku libansku proiransku paravojnu organizaciju, koja je nastala 1982. godine, kao odgovor na ulazak Izraela u južni Liban. Nakon 18 godina, Hezbolahovo vojno krilo (Islamski otpor Libana) je, nakon mnogih gubitaka nanetih Izraelcima, 2000. godine prisililo Izrael na povlačenje.

Američki obaveštajci tvrde da se ispod najveće bolnice u Gazi nalazio komandni centar Hamasa: „Znamo šta su krili u tunelima, i taoce su držali tu“

Pokret je izrastao u organizaciju koja danas ima širok spektar delatnosti, uključujući i radio, televiziju, novine, škole, bolnice, socijalne ustanove, a neki članovi su i u sastavu libanske vlade.

Glavni finansijer Hezbolaha je Iran, a određena pomoć stiže i od Sirije. Vojni deo Hezbolaha raspolaže sa oko 1.000 naoružanih ljudi i oko 10.000 u rezervnom sastavu. Vojna taktika se uglavnom zasniva na raketiranju Izraela. U napadima se isključuje upotreba bombaša samoubica, a takođe, bar načelno, ne napadaju se civili, prenosi nova.rs.