Blumberg: Raspada se jedinstveni front podrške Ukrajini

Surova realnost za Ukrajinu je da se linija fronta jedva pomerila za godinu dana a napori Evropljana da Kijevu isporuče preko potrebno artiljerijsku municiju su propali. Osim toga kod ključnog ukrajinskog saveznika Amerike simptomi političkog zamora iz dana u dan se pogoršavaju.

Ministri odbrane iz oko 50 zemalja zapadne koalicije održali su virtuelni sastanak ove nedelje u “Ramštajn formatu”. Iako su formalno potvrdili nastavak podrške Ukrajini,privatno raspoloženje među zvaničnicima bilo je mnogo mračnije. Mnogi od njih su priznali da su isporuke oružja usporene i da je finansijska pomoć zastala zbog unutrašnje politike.

U međuvremenu pojačao se pritisak na Ukrajinu da na ovaj ili onaj način promeni stvari. Međutim, napredak na bojnom polju komplikuje još jedna zima obeležena nestašicom municije.

Izvan bojnog polja, SAD i Evropa sve više se pitaju da li mogu da nastave da troše manje resursa na ukrajinske akcije koje su čak i po rečima glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine zapala u ćorsokak.

Do američkih izbora ostalo je još godinu dana, a prema upućenim izvorima upoznatim sa razmišljanjem ukrajinske vlade, na koje se poziva Blumberg, Kijev je shvatio da „sat otkucava“ i da će uspesi na bojnom polju partnerima olakšati nastavak podrške.

Međutim, i pre napada Hamasa 7. oktobra na Izrael ukrajinski zvaničnici su primetili opadanje interesovanja Zapada.

Municija neće stići na front

Zelenski je proteklu nedelju proveo očajnički uveravajući saveznike da se njegova vojska sprema da se bori cele zime, a delegacija iz Kijeva posetila je Vašington.

Zabrinutost je da će opadanje ili nedovoljna podrška primorati Zelenskog da prerano ili sa pozicije slabijeg uđe u mirovne pregovore — ili što je još gore, dozvoli Rusiji da probije ukrajinske linije i obeshrabriti Putina da se odluči da pregovara.

Ova perspektiva plaši neke istočnoevropske lidere, koji su godinama unazad upozoravali na prave namere Vladimira Putina. Oni tvrde da se Rusija neće zaustaviti na granicama Ukrajine, a Zapad još nije u potpunosti shvatio šta je u pitanju, navodi Blumberg.

Ukrajina je u ćorsokaku

Ukrajinska vojska je ponovo zauzela deo teritorije 2022. godine, ali su od tada njeni uspesi veoma skromni.

Američki ministar odbrane Lojd Ostin posetio je Kijev ove nedelje, gde je još jednom potvrdio podršku SAD. Trenutni paket finansiranja ističe krajem godine, a sa Predstavničkim domom predvođenim konzervativnim krilom republikanaca, predsednik Džo Bajden se suočava sa poteškoćama u daljem finansiranju.

Ranije ovog meseca, Pentagon je rekao da je već bio primoran da smanji isporuke oružja Ukrajini zbog zastoja u Kongresu.

Kampanja za predsedničke izbore sledeće godine dodatno će otežati Bajdenov zadatak, posebno ako mu protivkandidat bude Donald Tramp, koji je više puta kritikovao zakonodavce zbog pomoći Kijevu.

Jedan visoki evropski zvaničnik sugerisao je da bi Bajdenu bilo politički teško da pridobije glasače u pat poziciji na frontu, dok njegovi protivnici obećavaju da će okončati sukob za jedan dan.

Galupova anketa početkom novembra pokazala je da 41 odsto Amerikanaca veruje da njihova vlada čini previše za Ukrajinu. Poređenja radi, 29 odsto Amerikanaca je bilo ovakvog mišljenja u junu.

Američka pomoć i dalje neizvesna

Pre otprilike mesec dana još je postojala nada da će Sjedinjene Države moći da dobiju sredstva za Ukrajinu preko Kongresa, ali sada, prema rečima diplomate EU, nema mnogo razloga za optimizam. Prošle nedelje, Kongres se složio da usvoji privremeni zakon o produženju vladinog finansiranja do početka 2024. godine, ali nije uključio pomoć ni Ukrajini ni Izraelu.

Poslanici će sledeće nedelje nastaviti napore za usvajanje paketa pomoći Ukrajini od 61 milijardu dolara koji je predložila Bajdenova administracija, a pristalice se nadaju da će dobiti odobrenje pre kraja godine. Ali ako partijsko pregovaranje i produbljivanje republikanskog skepticizma odlože tu odluku do 2024. godine, predstojeći izbori će još više smanjiti šanse.

Granate idu u Izrael

Sa izuzetkom relativno malih količina artiljerijske municije, izraelski i ukrajinski zahtevi za vojnu pomoć SAD su praktično identični.

Ali situacija bi se mogla promeniti, posebno ako se borbe prošire i dalje snabdevanje postane upitno. Zelenski se prošle nedelje požalio da je isporuka granata od 155 mm opala nakon što ih je Izrael zatražio.

Zabrinjavajuće je da bi nedostatak tekuće vojne pomoći Ukrajini mogao bi Putini dati polugu, tvrdi jedan diplomata iz Brisela.

Sporazum sa Rusijom nije opcija, kaže letonski predsednik Edgars Rinkevič. Njegova baltička zemlja postala je jedna od najvatrenijih pristalica Ukrajine. Prema njegovim rečima, svaki prekid vatre će samo dovesti do toga da Rusija skupi snagu i nastavi.

Političke mahinacije u SAD prebacuju teret na EU. Evropske diplomate kažu da se spremaju za scenario u kojem bi američka podrška mogla da se smanji. Prema rečima Lijane Fiks, eksperta za Evropu u Savetu za spoljne poslove, EU je u stanju da ponudi Ukrajini značajnu finansijsku podršku, ali će moći da nadoknadi samo deo američke vojne pomoći.

Obe strane troše više municije nego što mogu da isporuče. Ali za razliku od Evrope ili Sjedinjenih Država, Moskva je svoju ekonomiju prebacila na ratnu osnovu, dozvoljavajući svojoj industriji da proizvodi granate, dronove i drugo oružje.

„Nemoguće je zameniti čak i najveći deo američke vojne podrške: Evropljani jednostavno nemaju dovoljno arsenala“, kaže Fiks.

„Zato je toliko važno da SAD ponovo finansiraju Ukrajinu.

U međuvremenu EU je priznala da neće ispuniti svoj cilj da isporuči milion granata Ukrajini do kraja marta, uprkos svim naporima odbrambene industrije. Istovremeno, neke njene članice, Mađarska i  Slovačka otvoreno se protive daljoj podršci Kijeva.

Mađarski premijer Viktor Orban, lider EU najbliži Putinu, zahtevao je da blok „hitno razgovara“ o situaciji u Ukrajini, pošto je situacija na bojnom polju „praktično ostala nepromenjena“ i dovodi u sumnju pobedu.

Situaciju otežava i pobeda lidera holandske krajnje desnice Gerta Vildersa na izborima održanim u sredu. Njegov manifest navodi da novac i vojnu opremu treba rezervisati za sopstvene oružane snage Holandije.

Čak i pre sukoba između Izraela i Hamasa, nekoliko burnih nedelja produbilo je sumnje u posvećenost Evrope Ukrajini.

Prvo, Kijev je imao ružnu svađu sa Poljskom, najvažnijim evropskim saveznikom Ukrajine, oko izvoza žitarica, nakon čega je Varšava zapretila da će ograničiti isporuke oružja. Poljska je kasnije rekla da je pogrešno shvaćena i da će se Varšava sigurno vratiti na jedinstvenu zapadnoevropsku liniju, pošto je opozicija pobedila na izborima 15. oktobra. Međutim, nova vlada susedne Slovačke obećala je da će prekinuti vojnu pomoć.

Pored toga, EU takođe neće doći do zajedničkog jezika o daljim paketima finansiranja, a razgovori o dvanaestom paketu sankcija Rusiji su još uvek u toku.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni nesvesno je priznala da se jedinstvo raspada kada su je početkom novembra podvalili ruski šaljivdžije. Meloni je priznao da su sve stranke „veoma umorne“ i da smo blizu tačke u kojoj će „svi shvatiti da nam je potreban izlaz“.

Sve ovo obećava teške mesece za Ukrajinu. Izgledi za ukrajinsku kontraofanzivu ove zime su slabi, s obzirom na to da će vreme verovatno dodatno ometati mobilnost.

U Kijevu su zabrinuti da će sledeći snažan udar na energetsku infrastrukturu doći tokom mrazeva. Ruske snage gomilaju rakete i čekaju hladno vreme da bi pokvarile električne mreže, kažu ljudi koji su upoznati sa tim.

Prema izvorima upućenim u situaciju u Moskvi Rusija je svesna da se u dugotrajnom zastoju situacija menja u njenu korist. Po njihovom mišljenju Putin ima dve opcije: da nastavi metodično da iscrpljuje neprijatelja i njegove saveznike, ili da rizikuje i napravi novi snažan prodor na proleće. Ovo poslednje verovatno bi zahtevalo i nepopularnu masovnu mobilizaciju.

Možda Zelenski još nije razmišljao o strategiji pregovora, ali  ankete pokazuju da mala, ali sve veća manjina Ukrajinaca postepeno postaje sve uverenija da su teritorijalni ustupci Rusiji neizbežna cena mira.

Ukrajina je razočarana što neki njeni saveznici nisu u potpunosti cenili razmere borbi ili su potcenili snagu ruske odbrane, što je zaustavilo kontraofanzivu. Očekivanja su bila prevelika, kaže jedan od najbližih saradnika Zelenskog.