Magazin 30.03.2016.

Bojan Slačala, frontmen benda “Artan Lili”: Olako stvaranje umjetnosti stvara sterilnu umjetnost

ČITANJE: 5 minuta
artan lili
Povodom obilježavanja Međunarodnog dana pobjede nad fašizmom, u Banjaluci će 8. maja na “Akvani” biti organizovan centralni muzički događaj pod nazivom “Živjeti slobodno”, na kojem će nastupiti beogradski sastav “Artan Lili”, kojeg publika, osim u Banjaluci, ima priliku da čuje i na ovogodišnjem “OK festu” na Tjentištu.

U intervjuu frontmen, basista i vokal grupe “Artan Lili” Bojan Slačala govori o predstojećem banjalučkom koncertu, novim studijskim izdanjima benda, kao i planovima za budućnost.

NN: Šta spremate povodom koncerta u Banjaluci?

SLAČALA: Budući da se nalazimo u rokenrol društvu tog dana, očekivanja nisu ništa manja od toga. Radujemo se i nadamo se da je publika željna novog zvuka, a kao i obično, gde god da dođemo, “srce je na terenu uvek kada je gusto” – možda zbog toga što sam rođeni Prijedorčanin, što mi nameće određenu dozu odgovornosti jer su ljudi iz Prijedora sveprisutni u kulturnoj infrastrukturi i Banjaluke, a na šta sam lično veoma ponosan. Mnogo je, naravno, bitniji povod za koncert – a to je obeležavanje Dana pobede nad fašizmom, čijoj proslavi se priključujemo i na čiju važnost opominjemo.

NN: Kakve su vam impresije sa vaših koncerata, u čemu se nastupi uživo razlikuju?

SLAČALA: Najbolje je odgovor na ovo pitanje potražiti na koncertu, a to je uvek rokenrol bez kompromisa.

NN: Izdajete vaš album prvenac na vinil izdanju, možete li nam reći zašto ste donijeli ovu odluku i šta će se sve naći na prvom albumu?

SLAČALA: Pored digitalnog izdanja albuma, koje možete pronaći na svim najbitnijim svetskim sajtovima za muziku, odlučili smo se i da odštampamo vinil. Prosto, CD je odavno izgubio svaki kredibilitet kao nosač, a ploča izgleda spektakularno i ona je najdostojniji nosač naših prvih 12 pesama. A i gramofoni se polako vraćaju u upotrebu. Naravno, digitalno konzumiranje muzike preko interneta je trenutno dominantna stvar – bitno je biti svestan situacije: ukoliko te nema na netu, kao da i ne postojiš.

NN: Možete li nam reći nešto više o singlu “Ono što te neće”, koji ste nedavno snimili?

SLAČALA: To je prvi singl spot koji se pojavio sa našeg drugog albuma “New Deal”. Ova i ostale pesme, čije objavljivanje sledi uskoro u skladu s našim sukcesivnim načinom izdavaštva, snimljene su u čuvenom Studiju “O”, tonski snimatelj je Oliver Jovanović, a produkciju je ovog puta potpisao Goran Crevar iz Studija “Digimedia” u Beogradu, gde se i nastavlja dalji rad na albumu.

NN: Za ovu pjesmu ste snimili i video-spot, možete li nam reći nešto više o tematici spota?

SLAČALA: Spot je snimljen u Domu omladine Beograda, u režiji Staše Tomića, a uz svesrdnu pomoć Miloša Gojkovića i VJ umetnika Izvanrednog Boba. Bitan je i udeo kompanije za razvoj video-igara iz Novog Sada “Eipix”, koja je prepoznala kreativni potencijal ovakve saradnje. Inače, kao i uvek je najbitniji entuzijastični pristup svemu što radimo pa i ovakvim spotovima. Sama grupa uvek podjednako učestvuje u kreiranju i realizaciji, a vizuelni identitet je veoma bitan u današnjoj digitalnoj eri. Tako da mora o svemu da se brine, a mi to radimo sa zadovoljstvom. Zbog toga se i oseća tolika količina sreće i radosti oko grupe i čitave stvari kada se radi srcem.

NN: Da li se tokom snimanja spota desila neka interesantna situacija ili imate neku anegdotu koju biste podijelili s publikom, a koja vam je interesantna?

SLAČALA: Ovog puta za kostim je bio zadužen kreator Marko Mitanovski, zvezda ovogodišnjeg londonskog “Fashion Week” događaja, čiju je kreaciju nosila Romana. Bilo joj je veoma zanimljivo i vrlo zahtevno izneti ulogu u jednom takvom komadu garderobe, ako znamo da su njegove modele do sada nosili Madona i Ledi Gaga.

NN: Bend ste koji ne samo svojim zvukom, nego i snažnim tekstovima zadire u problematiku socijalnih odnosa. Mislite li da je lakše stvarati pjesme u ovo recesijsko doba, kada je vrijeme protiv čovjeka?

SLAČALA: Ukoliko svoju sreću sagledate kroz hipermarket problema kojima ste okruženi, a o kojima možete da pišete, onda nema srećnijih od nas. To je nesrećna olakšavajuća okolnost za bavljenje umetničkim radom. Umetnici u razvijenim zemljama imaju veliki problem što nemaju protiv koga, jer kako vi da se kao umetnik bunite protiv sistema koji vam je dao, ne 13, nego 14 plata godišnje. Nemate razloga za to, ali onda imate situaciju da vaša bogata i razmažena publika želi da participira u vašem radu. Otuda svi ti zapadnjački termini u savremenoj umetnosti poput “interakcije” itd. Takav zabavni pristup umetnosti i stvaralaštvu stvara dosadnu i sterilnu umetnost bez značaja. Eto, svako ima svoje brige.

NN: Stalna dešavanja nameću konstantno razloge za pobunu, ali to i dalje ne izlazi iz okvira društvenih mreža. Šta presuđuje da masa ostaje pomirljiva i zašto taj bunt ne izlazi na ulice?

SLAČALA: Prosta pijačna matematika: Revolucije nema dok su frižideri puni.

NN: Kakvi su vam planovi nakon banjalučkog koncerta?

SLAČALA: Bogato koncertno leto u regionu je pred nama, takođe i dalja produkcija pesama sa novog albuma, tako da nema pauze za nas, idemo dalje, idemo više.

(NN)