Bućan: Garantni fond Srpske, u punom kapacitetu, pružio maksimalnu podršku privrednicima
Foto: Ustupljena fotografija
Većina evropskih zemalja ima uveden sistem garancija preko garantnih fondova za podršku razvoju privrede, ali se ovom vidu podrške svakako treba posvetiti još veća pažnja, naročito u otežanim uslovima finansiranja. Posebno analizirajući male zemlje koje su prošle ili tek prolaze proces tranzicije, potrebno je pronaći način da se garantovanjem dijela obaveza privrednih subjekata prema bankama omogući brži i efikasniji način dolaska do potrebnih sredstava za kontinuirano obavljanje djelatnosti i dalji rast i razvoj.
U zemljama gdje banke imaju značajnu ulogu na finansijskim tržištima, drugu značajnu ulogu iza banaka, na području finansijske podrške privredi, imaju garantni fondovi (državni i fondovi lokalnih zajednica), prilagođeni načinu poslovanja na tim tržištima.
O značaju i aktivnostima Garantnog fonda Republike Srpske u prethodnom periodu, kao i o budućim planovima, razgovarali smo sa vršiocem dužnosti direktora Garantnog fonda Republike Srpske a.d. Banja Luka Nevenom Bućanom.
U septembru ove godine imenovani ste za vršioca dužnosti direktora Garantnog fonda Republike Srpske. U relativno kratkom roku ste imali niz aktivnosti, koje su i medijski prezentovane, a koje su izazvale veliko interesovanje javnosti. Možete li se kratko osvrnuti na prethodne aktivnosti koje je Fond imao krajem tekuće 2023. godine.
– Funkciju vršioca dužnosti direktora Garantnog fonda sam preuzeo krajem septembra 2023. godine. Nakon preuzimanja funkcije, upoznavanja sa kolektivom i analizom stanja u Fondu krenuli smo u dalje aktivnosti, kako bismo u punom kapacitetu raspoložive potencijale Fonda stavili u funkciju jačanja kapaciteta domaće privrede.
Krajem godine došlo je do potpisivanja novih ugovora sa bankama o garantovanju portfelja kredita, kojima smo obezbijedili dodatnu podršku privrednicima s ciljem jednostavnijeg i bržeg obezbjeđenja kreditnih sredstva za dalji rast i razvoj poslovanja.
Koliko je Garantni fond Republike Srpske u toku 2023. godine izdao garancija i koliko je tim garancijama podržano novih kredita kojima su privrednici finansirali svoje poslovanje?
– U toku 2023. godine, zaključno sa novembrom, Fond je izdao pedeset devet garancija u ukupnom iznosu od oko dvadeset dva miliona konvertibilnih maraka i time podržao oko pedeset devet miliona konvertibilnih maraka novih kredita. Takođe, Fond je u toku godine nastavio sa potpisivanjem novih ugovora, čija će realizacija biti tokom sljedeće godine. Realizacijom važećih ugovora o garantovanju porfelja kredita sa komercijalnim bankama, te potpisivanjem novih ugovora, obezbijedićemo podršku za plasman više od stotinu miliona konvertibilnih maraka novih kredita u sljedećoj godini.
Kakva je struktura kredita koje privrednici najviše koriste i koji su krediti najviše obezbijeđeni garancijama?
– Značajan broj kredita se odnosi na ulaganje u osnovna sredstva i povećanje proizvodnih kapaciteta domaće privrede, što ocjenjujemo veoma bitnim i korisnim u ovom trenutku.
Krediti se, takođe, koriste i za nabavku obrtnih sredstava s ciljem održavanja kontinuiteta proizvodnje, kao i za potrebe održavanja tekuće likvidnosti.
U ovoj godini primjetan je rast ulaganja u nove kapacitete proizvodnje energije za sopstvene potrebe putem ulaganja u solarne elektrane. Da li je Fond prepoznao ovu oblast za podršku privrednicima i u kojem obimu?
– Privrednici su tokom ove godine vršili značajna ulaganja u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, posebno putem izgradnje solarnih elektrana na vlastitim poslovnim objektima. Fond je prepoznao potrebu za ovom vrstom ulaganja, te je sa poslovnim bankama potpisao posebne ugovore za garantovanje portfelja kredita čija je namjena finansiranje projekata za unapređenje energetske efikasnosti proizvodnih i poslovnih objekata, nabavke poljoprivredne i druge mehanizacije na hibridni ili električni pogon, poljoprivredne priključne mehanizacije za integralnu biljnu proizvodnju, priključnih mašina za obradu zemljišta u jednom prohodu, opreme za grijanje i hlađenje (geotermalne pumpe i dr.), smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva (nabavka hibridnih ili električnih vozila i dr.), povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije (izgradnja solarnih elektrana, biogasnih postrojenja, postrojenja na biomasu i dr.), izgradnje sistema za upravljanje otpadom, kao i drugih namjena iz oblasti smanjenja globalnog zagrijavanja i zaštite životne sredine.
Svi privredni subjekti koji ispunjavaju uslove definisane ugovorom, a koji imaju potrebu za ovakvom vrstom ulaganja, mogu računati na podršku Garantnog fonda.
Kako ocjenjujete doprinos Garantnog fonda u jačanju kapaciteta domaće privrede i njegov doprinos ostvarenju opšteg društvenog interesa i kako vidite dalje ulogu Fonda na finansijskom tržištu?
– Doprinos Garantnog fonda Republike Srpske je značajan, jer smo skoro cjelokupan raspoloživi garantni potencijal angažovali i stavili u funkciju ostvarenja opšteg interesa našeg društva i privrede. Uloga Garantnog fonda Republike Srpske, uopšte garantnih fondova u okruženju, prepoznata je i dala je svoj puni doprinos u periodu pandemije i nakon pandemije. Tada je Vlada Republike Srpske u punom kapacitetu stavila na raspolaganje resurse kojima smo raspolagali, kako bismo podržali banke da nastave finansiranje privrednika, s ciljem održavanja kontinuiteta poslovanja. Sada imamo drugu ulogu, koja se ogleda u jačanju kapaciteta domaće privrede s ciljem rasta i razvoja poslovanja, kako bismo na taj način doprinijeli rastu zaposlenosti, rastu plata, životnog standarda, ali samim tim i rastu poreskih prihoda, kojima se finansiraju one oblasti koje nisu proizvodnog karaktera poput zdravstva, prosvete, kulture i dr.
Kontinuiranim praćenjem i analizom potreba privrednika prilagođavamo garantne linije i uslove finansiranja kako bismo pojednostavili procedure, smanjili troškove finansiranja privrednicima i olakšali pristup potrebnim finansijskim sredstvima i tako ćemo nastaviti i u narednom periodu.
Kako vidite ulogu Garantnog fonda u narednom periodu i da li imate još nekih nerealizovanih planova koje biste mogli iznijeti u javnost?
– Garantni fond Republike Srpske, u svom punom kapacitetu, pružio je maksimalnu podršku privrednicima. Smatram da ćemo uz podršku i saradnju sa nadležnim ministarstvom, u narednom periodu proširiti djelatnost Fonda na neke druge segmente poslovanja i tako omogućiti veću podršku privrednicima Republike Srpske u narednim godinama. Imamo i planove da se prijavimo i pristupimo procesu akreditacije za upravljanje projektima određenih međunarodnih finansijkih institucija, kako bismo na taj način imali mogućnost predlaganja i upravljanja projektima od nacionalnog interesa.
Na kraju ističem da je Garantni fond Republike Srpske zajedno sa Garancijkim fondom AP Vojvodine i Razvojnim fondom AP Vojvodine osnivač i regionalne poslovne asocijacije Zeleni navigator Zapadnog Balkana, a čiji su članovi renomirane banke iz Bosne i Hercegovine, koje pripadaju velikim bankarskim grupacijama kao i privredni subjekti, privredne komore i druge institucije. Svi mi zajedničkim djelovanjem u okviru asocijacije imamo za cilj otvaranje novih mogućnosti i segmenata finansijske podrške, te zajedno doprinosimo da privrednici Republike Srpske, zajedno sa privrednicima zemalja regiona, ostvare sinergiju politika i ulaganja u dekarbonizaciju, digitalizaciju industrijskih sektora, inovacije, obnovljivu energiju, transport bez ugljenika, materijale i gradnju bez ugljenika, cirkularnu ekonomiju, regenerativnu poljoprivredu, kao i održive prehrambene sisteme, zaključio je Bućan.
