Svijet 07.02.2022.

“ČUJEMO SE I NAKON KIJEVA”: Putin i Makron razgovarali u Moskvi duže od pet sati

ČITANJE: 11 minuta

Ruski i francuski predsjednik, Vladimir Putin i Emanuel Makron, završili su u ponedjelak uveče razgovor u Moskvi koji je trajao nešto više od pet sati.

Rusiju i dalje pokušavaju da umire argumentacijom da je NATO čisto odbrambeni savez, ali su se građani mnogih zemalja na sopstvenoj koži uverili koliko je to tačno, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin na zajedničkoj konferenciji za medije posle razgovora sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom, prenosi Sputnjik.

„Želim da napomenem da oni još uvek pokušavaju da umire Rusiju argumentima da je NATO mirna i čisto odbrambena organizacija, čisto odbrambeni savez. Koliko je to tačno, uverili su se građani mnogih država iz sopstvenog iskustva“, rekao je on.

To su Irak, Libija, Avganistan, a i velika vojna operacija protiv Beograda bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, koja je daleko od onoga što bi miroljubiva organizacija mogla da izvede, podsetio je ruski lider.

On je podsetio da je Rusija u vojnoj strategiji Alijanse označena kao protivnik.

„Između ostalog, ne možemo da zanemarimo ovo: u vojnoj strategiji NATO-a iz 2019. godine Rusija je direktno nazvana glavnom bezbednosnom pretnjom i protivnikom. NATO nas je označio kao protivnika. Pri čemu je primakao svoju vojnu infrastrukturu sve do naših granica. NATO i njegove države-članice smatraju da je ispravno da nas ponešto nauče o tome gde i kako treba da raspoređujemo oružane snage i smatraju da je moguće zahtevati da se ne izvode planirani manevri i vežbe. A premeštanje naših trupa na našoj teritoriji predstavljaju se kao pretnja ruske invazije, u ovom slučaju, na Ukrajinu“, naglasio je Putin.

„Navodno opasnost osećaju i baltičke zemlje i druge države – naši susedi. Na osnovu čega, nije baš jasno. U svakom slučaju, to se koristi kao teza u cilju izgradnje neprijateljske politike prema Rusiji“, konstatovao je Putin.

O politici otvorenih vrata

Politiku „otvorenih vrata“ NATO-a Putin je nazvao slobodnim tumačenjem bezbednosnih principa od strane Sjedinjenih Američkih Država i niza drugih zemalja.

„Ova politika ‘otvorenih vrata’ – o tome sam razgovarao sa mnogim partnerima – prilično je slobodna i, po našem mišljenju, tumačenje stava, temeljnog principa jednake i nedeljive bezbednosti, koji se nalazi u mnogim panevropskim dokumentima, neophodna je isključivo za SAD i pojedine članice NATO-a“, naveo je šef ruske države.

On je naglasio da je tvrdnja da se Rusija ponaša agresivno u suprotnosti sa zdravim razumom – infrastruktura NATO-a je ta koja se približila granicama Rusije, a ne obrnuto.

„Kategorički smo protiv širenja NATO-a novim članicama na istoku, jer to predstavlja zajedničku pretnju za nas – dalje širenje NATO-a prema našim granicama“, precizirao je Putin.

„Ne krećemo se mi ka NATO-u, već se NATO kreće ka nama. Stoga, govoriti da se Rusija ponaša agresivno, u najmanju ruku ne odgovara zdravoj logici“, konstatovao je predsednik.

Ignorisane zabrinutosti Rusije

On je dodao da su glavne zabrinutosti Rusije koje su navedene u predlozima za bezbednosne garancije ignorisane.

Putin je istakao da u ruskim predlozima za bezbednosne garancije nema nijedne nesprovodljive klauzule.
„Tokom razgovora nastavili smo da razmenjujemo mišljenja o ruskim predlozima upućenim SAD i NATO-u o obezbeđivanju dugoročnih pravnih garancija bezbednosti“, rekao je Putin i nabrojao zabrinutosti Moskve u ovoj oblasti.

Prema njegovim rečima, „centralne zabrinutosti su, nažalost, ignorisane u odgovorima dobijenim 26. januara od SAD i NATO-a“. Komentarišući američki odgovor na predloge Rusije o bezbednosnim garancijama, Putin je rekao Rusija priprema odgovor Sjedinjenim Američkim Državama i NATO-u.

Putin je dodao da su na dnevnom redu, osim bezbednosnih garancija za Rusiju, i aktuelna pitanja vezana za stanje stvari u Donbasu.

„Evo, gospodin predsednik je rekao: Rusija tamo izvodi vežbe, koncentrisala je veliku grupu. A zar Ukrajina nije koncentrisala? Istih 100 ili 125 hiljada ljudi je koncentrisano tamo u Donbasu“, konstatovao je Putin.

On je podsetio da je Kijev već dva puta pokušao da reši ovo pitanje vojnim putem.

„I nisu to krili. Koristili su tehniku, avijaciju. A ko će nama dati garancije da se to neće desiti?“, dodao je predsednik Rusije.

Kijev ruši Minske sporazume

Govoreći o situaciji na istoku Ukrajine, Putin je naveo da je Kijev krenuo putem demontaže Minskih sporazuma.

„Po mom mišljenju, svima je očigledno da su sadašnje vlasti u Kijevu krenule putem demontaže Minskih sporazuma. Nema napretka u takvim fundamentalnim pitanjima kao što su ustavna reforma, amnestija, lokalni izbori, pravni aspekti posebnog statusa Donbasa. Još uvek nije uneta u ukrajinsko zakonodavstvo dobro poznata, barem za stručnjake, Štajnmajerova formula“, ocenio je Putin.

Prema njegovim rečima, Kijev nastavlja da ignoriše „sve mogućnosti za mirnu obnovu teritorijalnog integriteta zemlje kroz direktan dijalog sa Donjeckom i Luganskom“.

Ruski predsednik uveren je da pri rešavanju situacije u Ukrajini nema alternative Minskim sporazumima.

„Što se tiče Minskih sporazuma, da li su živi, da li imaju neku perspektivu ili ne, smatram da jednostavno nema druge alternative“, naglasio je Putin.

Putin je skrenuo pažnju na dvosmislen stav kijevskih vlasti koje „ponekad kažu da će poštovati (sporazume), ponekad kažu da će to uništiti njihovu zemlju. Aktuelni predsednik (Ukrajine Vladimir Zelenski) nedavno je izjavio da mu se ne sviđa nijedna tačka iz tih Minskih sporazuma. Pa sviđalo se njemu ili ne, to je ─ što je. Moraju se realizovati, drugačije se ne može“.

On je dodao da se sa francuskim kolegom dogovorio da se čuju nakon Makronove posete Kijevu. Kako je naveo, nekoliko Makronovih ideja u potpunosti mogu da budu osnova za dalje zajedničke korake u Ukrajini.

O sukobu Rusije i NATO-a

Rusija neće dozvoliti Ukrajini da pokuša da vrati Krim vojnim putem, izjavio je ruski predsednik.
„Zašto je mogući prijem Ukrajine (u NATO) toliko opasan? Postoji problem: evropske zemlje, uključujući Francusku, smatraju da je Krim deo Ukrajine, a mi smatramo da je deo Ruske Federacije. I ako se preduzmu pokušaji da se ova situacija promeni vojnim putem, a u doktrinarnim dokumentima Ukrajine propisano je: a) Rusija je protivnik, b) povratak Krima vojnim putem je moguć. Zamislite da je Ukrajina članica NATO-a. Član 5 nije ukinut, naprotiv, gospodin Bajden je nedavno rekao da je član 5 apsolutni imperativ i da će se poštovati. To znači da će doći do vojne konfrontacije između Rusije i NATO-a… da li treba da se borimo protiv NATO-a?“, rekao je Putin na konferenciji za novinare posle razgovora sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.

Ruski predsednik je dodao da postoji i drugi deo pitanja: „Da li vi želite da se borite sa Rusijom?“

Politički azil za Porošenka

Ruski predsednik potvrdio je da je obećao da će dati politički azil bivšem predsedniku Ukrajine Petru Porošenku.

„Svojevremeno, dok je gospodin Porošenko još bio predsednik Ukrajine, rekao sam mu da ako bude imao bilo kakvih poteškoća u budućnosti, Rusija je spremna da mu pruži politički azil. On je tada mnogo ironisao po tom pitanju. Danas želim da potvrdim svoje predlog, uprkos našim ozbiljnim razlikama po pitanju rešenja situacije u Donbasu“, istakao je Putin.

„Verujem da je on napravio mnogo grešaka u tom pravcu. Ali ipak, njegov progon kao državnog zločinca, po mom mišljenju, predstavlja preteranu težnju za uspehom sadašnjeg rukovodstva. Spremni smo da damo azil u Rusiji ljudima poput gospodina Porošenka“, dodao je on.

Putin je na početku svog obraćanja naveo da je sastanak sa Makronom protekao poslovno, bio je informativan i koristan.

On je rekao da Rusija i Francuska nameravaju da nastave obostrano korisnu saradnju u privredi, politici, kulturnoj i humanitarnoj oblasti. Prema rečima šefa ruske države, na sastanku nisu zanemarena aktuelna pitanja bilateralnih odnosa, pre svega ona koja se odnose na ekonomsku saradnju.

Predsednici Rusije i Francuske razgovarali su u Kremlju više od pet sati, skoro do ponoći po moskovskom vremenu (22 časa po srednjoevropskom).

Do posete francuskog lidera dolazi u atmosferi optužbi Zapada na račun Rusije da namerava da izvrši invaziju na Ukrajinu zbog čega je, kako tvrde zapadni mediji i političari, na granici koncentrisala veliki broj vojnika. Zvanična Moskva je nebrojeno puta demantovala te optužbe, ističući da su potpuno neosnovane i da predstavljaju izgovor NATO-u da razmešta dodatnu vojnu tehniku i ljudstvo u blizini ruskih granica.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije objavilo je 17. decembra 2021. nacrte ugovora sa Sjedinjenim Američkim Državama o garancijama bezbednosti, kao i sporazuma o merama za obezbeđenje bezbednosti Rusije i država-članica Severnoatlantskog saveza. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje od daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.

Makron: Novi mehanizmi za stabilnost

Francuski lider Emanuel Makron poručio je na zajedničkoj konferenciji za medije posle razgovora sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom da je dijalog sa Rusijom neophodan uslov za izgradnju mira.

Sada svi moramo da pronađemo miran put u Evropi i put stabilnosti, još uvek postoji mogućnost i vreme za to, rekao je Makron na konferenciji za novinare.

„Rusija je evropska zemlja i neophodno je sarađivati sa njom radi izgradnje budućnosti u Evropi“, objasnio je francuski lider, navodeći da je dijalog sa Moskvom potreban zbog rešavanja drugih ozbiljnih međunarodnih problema.

On smatra da su potrebni novi mehanizmi da bi se obezbedila stabilnost u Evropi, ali da ih ne treba razvijati revidiranjem postojećih sporazuma.

„Neophodno je izgraditi nove mehanizme koji bi obezbedili stabilnost u regionu, ali se te nove tačke ne mogu graditi revidiranjem ugovora od poslednjih 30 godina i osnovnih principa ili ograničavanjem osnovnih evropskih prava“, dodao je on.

Možda bi nova bezbednosna rešenja u Evropi trebalo da budu inovativnija, naveo je predsednik.

„Ne verujem da smo primorani da biramo između novih pravila i igre bez pravila. To je, sa mog stanovišta, optimizam zasnovan na volji. Rusija je privržena suverenitetu i pravima. Ali sam siguran da možemo da izgradimo bezbednost i stabilnost u Evropi, potvrdivši ono što već postoji u okviru OEBS-a. Takođe možemo da pronađemo nova rešenja, ona bi možda trebalo da budu inovativnija“, ocenio je predsednik Francuske.

Pregovore sa ruskim kolegom nazvao je sadržajnim i saopštio da su Moskva i Pariz dogovorili zajednički rad na bezbednosnim garancijama.

„Imamo želju da radimo zajedno kako bismo garantovali novi poredak stabilnosti i bezbednosti u Evropi“, dodao je Makron.

Kako je rekao, razmotrio je sa ruskim liderom nekoliko opcija u vezi sa bezbednosnim predlozima Ruske Federacije. Rusija i Evropa moraju zajedno da rade na tim garancijama, ocenio je on.

„Pouzdana deeskalacija zahteva od nas da napredujemo u suštinskim pitanjima i o tim pitanjima smo razgovarali veoma dugo. Moramo zajednički da pokažemo volju da smo spremni da radimo na bezbednosnim garancijama, da gradimo novi bezbednosni poredak, kao i stabilnost u Evropi. To mora biti zasnovano na temljima koje smo zajedno izgradili kao suverene države”, izjavio je predsednik, ističući da će „naredni dani biti odlučujući, a da će sadržajne diskusije koje smo vodili doprineti tome“.

On je tokom konferencije istakao da postoje dodirne tačke između stavova Francuske i Rusije. Nastavićemo pregovore sa svim partnerima kako bismo izgradili nove garancije mira i bezbednosti, kaže francuski lider.

Međutim, Moskva i Pariz načelno imaju različite stavove, to treba razumeti i prihvatiti, napomenuo je Makron.

O Ukrajini

Francuski predsednik je posebnu pažnju posvetio temi Ukrajine. Kako je rekao, Putin i on su tokom današnjeg sastanka uspeli da približe stavove o Ukrajini.

„Ovaj sukob je u centru napetosti koju danas doživljavamo i, naravno, neophodno je da Rusija i Evropska unija reše konflikt kako bismo napredovali u našim odnosima“, rekao je Makron.

S tim u vezi, podsetio je i na značaj „normandijskog formata“.

„Nastavljamo da ulažemo napore u okviru ‘normandijskog formata’ kako bismo u potpunosti primenili Minske sporazume u cilju rešavanja sukoba u Donbasu“, objasnio je francuski predsednik.

Prema njegovim rečima, na ukrajinskim granicama „koncentrisano je 125.000 ruskih vojnika“.

„Ukrajinski lider Vladimir Zelenski je danas predsednik zemlje na čijim granicima se nalazi 125.000 ruskih vojnika. Tako da, da – on se nervira“, kaže Makron.
Rešenje ukrajinskog pitanja može da bude samo političko, a osnovu za regulisanje situacije u zemlji čine Minski sporazumi, napomenuo je predsednik.

„Minski sporazumi mogu da obezbede rešenje krize. Francuska će nastaviti da ulaže napore u okviru ‘normandijskog formata’ za dugoročno rešenje“, konstatovao je Makron.

O Belorusiji

Francuski predsednik je istovremeno naglasio da je Putin odagnao njegovu zabrinutost u vezi sa izjavama beloruskog lidera Aleksandra Lukašenka o nuklearnom oružju, a konkretno da će Belorusija ponuditi Ruskoj Federaciji da razmesti nuklearno oružje na svojoj teritoriji ako NATO rasporedi rakete u Poljskoj.

„Rekao sam Putinu da sam zabrinut zbog nacrta Ustava Belorusije gde se predlaže da se uklone dve fundamentalne odredbe iz 1994. godine, kao i zbog Lukašenkovog apela u decembru vezi sa nuklearnim oružjem. Želim da kažem da me je predsednik Rusije umirio u tom pogledu“, objasnio je, dodajući da su ta pitanja zabrinjavajuća jer „pojačavaju destabilizaciju“.

(SB)

Zapratite nas i na Viberu

Koja je tvoja reakcija?