Da li je uopšte moguće klonirati čovjeka?
S obzirom na to da je svijet prve klonove dobio još pedesetih i šezdesetih godina prošlog vijeka, mnogi se pitaju kako to da naučnici nisu pokušali da kloniraju ljudsko biće.
Iako mnogi ističu da je kloniranje čovjeka ne bi bilo etično, stručnjaci navode da je, po svoj prilici, biološki moguće. Ali čak i bez predrasuda, nedostatak potrebnih sredstava bio bi značajna barijera.
Od 1950. godine, kada su naučnici prvi put uspjeli da kloniraju žabu, klonirano je mnogo životinjskih vrsta među kojima su miševi, mačke, ovce, svinje i krave.
Doktor Robert Lanza, šef naučnog odjeljenja kompanije Advancend Cell Technology, koja pronalazi nove terapije za tretman ćelija usljed raznih oboljenja, kaže da se u svakom slučaju kloniranja naučnici suočavaju s greškama koje prave, te da je svako iduće kloniranje prevazilaženje grešaka.
U slučaju miševa, naučnici su morali da proizvedu na hiljade jaja i da izvedu mnogo eksperimenata kako bi došli do prvog kloniranog miša.
Međutim, kod primata, materija je daleko osetljiviji, tako da naučnici ne mogu prosto primenjivati ono što su naučili u kloniranju miševa ili krava.
Kloniranje životinja zahteva da se pažljivo odvoji jezgro jajne ćelije. Kada se ovo uradi, od nukleusa se odvajaju proteini koji su doprinose tome da se ćelija podeli. Doktor Lanza kaže da u slučaju miševa ovo nije problem jer je njihov embrion i poslije toga sposoban da produkuje svoje proteine. Ali kod primata ovo nije slučaj i to je samo jedan od razloga zbog čega je propalo kloniranje majmuna.
Štaviše, klonirane životinje često imaju neki genetski poremećaj koji može da spreči embrion da se usadi u matericu, što izaziva spontani pobačaj ili smrt životinje ubrzo nakon porođaja.
Doktor Lanza ističe da su abnormalije česte zato što klonirani embrioni imaju samo jednog roditelja umesto dva, što znači da se molekularni proces poznat kao replikacija DNK prilikom začeća ne odvija u kloniranim embrionima. Replikacija je veoma značajna za razvoj embriona i pomaže da se geni jednog ili drugog roditelja prenose na embrion.
Visoka stopa smrtnosti predstavlja veliki rizik u kloniranju ljudi. Po rečima doktora Lanze, bilo bi krajnje neetično pokušavati kloniranje čoveka u trenutku kada nauka još uvek nije rešila problem replikacije.
(Nacional Geographic)
