Desnica bez principa

Piše: Vladimir Đukanović/Politika.rs

Miloš Jovanović, lider DSS-a, koji nam se svako malo kune u sveto Kosovo i cara Lazara, spreman je da urušava sadašnju vlast zajedno sa, recimo, Nebojšom Zelenovićem, Radomirom Lazovićem, Pavlom Grbovićem, ljudima koji se na najdirektniji način zalažu da Srbija prizna nezavisnost Kosova

Vratimo se na izborne rezultate sa prošlih parlamentarnih izbora. Istina po čitavu opoziciju, posebno ovu tzv. desnicu je surova. Da je ostao izborni prag od pet procenata niko sa ovog desnog spektra, izuzimajući listu NADA DSS-POKS, ne bi prešao cenzus. I ova lista bi na mišiće ušla sa 5,4 procenta podrške. Inače, to je bio period jačanja tzv. patriotskih snaga zbog početka rata u Ukrajini i mogućnosti da kroz salvu neodgovornih izjava i zaklinjanja u majčicu Rusiju dobiješ simpatije kod jednog dela birača.

Gotovo godinu i po dana posle tih izbora doživljavamo nešto apsolutno neverovatno, a inače je baš na to upozoravano u protekloj kampanji, a to je činjenica da tzv. desnica nema nikakve principe i da im je zapravo jedini cilj rušenje aktuelne vlasti po svaku cenu, pa čak i u saradnji sa onima koji bi već sutradan toj istoj Rusiji, u koju se lažni desničari zaklinju, uveli sankcije.

Otuda, baš je na ovim izborima zaista neophodno pogledati istini u oči šta ko nudi, kakav mu je program, kakvu političku agendu ima, kakve principe protežira…

Pođimo od Miloša Jovanovića, lidera DSS-a koji nam se svako malo kune u sveto Kosovo i cara Lazara, optužuje vlast za kapitulantsku politiku, mada nikako ne ume da obrazloži šta je to ova vlast navodno izgubila, a vlast njegovog DSS-a nije, posebno kada je došlo do jednostranog priznanja lažne države Kosovo 2008. godine. Dakle, taj isti Jovanović spreman je da urušava sadašnju vlast zajedno sa, recimo, Nebojšom Zelenovićem, Radomirom Lazovićem, Pavlom Grbovićem, ljudima koji se na najdirektniji način zalažu da Srbija prizna nezavisnost Kosova.

Sa druge strane, njegovi saveznici u koaliciji, izvesni POKS, navodno zakleti monarhisti, spremni su na saradnju sa najotvorenijim titoističkim pristalicama koji mrze monarhiju i dinastiju Karađorđevića i koji pljuju crkvu i njeno sveštenstvo na svakom koraku, samo da bi rušili sadašnju vlast koja je, recimo, te iste Karađorđeviće objedinila na Oplencu tako što je sve učinila da se posmrtni ostaci kralja Petra Drugog prebace u Srbiju, kao i prethodno kneza Pavla.

Svi ti lažni desničari zajedno pristaju na saradnju sa političkom opcijom koja se svojski trudi da Srbe proglasi za genocidni narod, jer je nosilac liste koju je formirao Dragan Đilas, Marinika Tepić, bila potpisnik inicijative u Skupštini Srbije, u kojoj se zahtevalo da Srbija prihvati da je u Srebrenici počinjen genocid. Svako malo ljudi koji čine listu Dragana Đilasa zalažu se za reviziju Dejtonskog sporazuma, odnosno da prihvatimo dalju otimačinu nadležnosti Republike Srpske. Neki od njih tu istu Republiku Srpsku nazivaju Republika šumska. Veoma često predsednik Aleksandar Vučić je na meti tih ljudi zato što gaji odlične odnose sa Miloradom Dodikom i što pomaže Republiku Srpsku.

Sa takvima Miloš Jovanović, Boško Obradović i njima slični žele da ruše vlast u Srbiji. Tobože veliki vernici, ljudi koji proklamuju čvrstu veru i ljubav prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, prihvataju saradnju sa onima koji tu istu crkvu bi najradije zatrli. Mržnja koju pojedine političke strukture sa Đilasove liste zagovaraju prema crkvi jednaka je, ako ne i snažnije, od one koju su komunisti posle rata ispoljavali. Takvi su bliži za saradnju Jovanoviću i Obradoviću od sadašnje vlasti koja je baš crkvi pomagala gde je stigla i mogla, a posebno na Kosovu i Metohiji i Crnoj Gori kada su bile svete litije.

Mora se ljudima jasno ukazati da među tzv. srpskom desnicom ne postoji nikakav princip. Nije nikada ni postojao. Radi se o ljudima koji politiku doživljavaju kao najgori mogući interes i jagmu za foteljama. U zavisnosti od trenutka, nekada su pristajali da rade za službu, nekada se otrgnu od iste, ali u svakom slučaju niti su to neke patriote, niti tu postoji nekakva politika. Kada se istina pogleda u oči, posebno danas kada više saradnju sa Đilasom i ne kriju, glas za bilo kog od njih je glas za Đilasa. Pa vi, gospodo, koji u svom srcu nosite ljubav prema otadžbini slobodno vam na volju 17. decembra da glasate za Đilasa tako što ćete zaokružiti recimo DSS Miloša Jovanovića.

Verujem da ljudi nisu baš toliko skrenuli sa uma.