DIRLJIVA ISPOVJEST DOKTORKE IZ NOVOG PAZARA: Žena od 40 godina uspjela je samo reći ime, nije se probudila

Doktorka Ćeranić iza sebe ima 12 godina rada, a od 2017. zaposlena je na Infektivnom odeljenju Opšte bolnice u Novom Pazaru. U najtežem periodu borbe sa korona virusom radila kao jedini infektolog u Opštoj bolnici u Novom Pazaru, i to kao najmlađi specijalista infektologije u ovoj zdravstevnoj ustanovi.

“Lejla Ćeranić heroj”, tako je javnosti predstavljena doktorka koja je u najtežem periodu borbe sa korona virusom radila u Opštoj bolnici u Novom Pazaru.

Sada je otkrila detalje borbe, kao i način na koji je rad uspjela da uskladi sa porodičnim obavezama, s obzirom da je Lejla majka četvoro djece.

“Bila sam iznenađena, sve je to bilo tako neočekivano, istovremeno je nametnulo još veću odgovornost i brigu “, kaže dr Lejla Ćeranić o komentarima javnosti o njenom radu i požrtvovanosti, prenosi Kurir.

Dodaje da je ova godina je zbog pandemije korona virusa drugačija od svih prethodnih.

“Radni dan je u najtežim danima trajao od sedam sati ujutru 17-18 časova, pa čak i do pola devet uveče. A rad preko telefona u kontinuitetu, kada nisam u crvenoj zoni i kada sam kod kuće”, priča Lejla kojoj će se od sutra na poslu pridružiti koleginica infektolog posle mjesečnog bolovanja.

Dr Ćeranić je dugo radila kao jedini infektolog u bolnici, a kaže da su njene kolege zaražene i da nisu radile poslednjih mjesec dana, te je na njoj je bilo mnogo toga da uradi. Pristizale su i kolege iz ostalih gradova i ta pomoć je dosta značila bolnici.

“Imala sam obavezu i u organizaciji službe, što podrazumijeva raspored rada ljekara u ambulanti i odjeljenju. Tu su i sastanci sa direktorom i načelnicima drugih službi, koje su naknadno uključene u lečenje kovid-19 infekcije. Jutarnje vizite, provjera stanja kod hospitalizovanih bolesnika, korigovanje terapije, pripremanje otpusta izlečenih pacijenata, transport pacijenata u druge ustanove, prebačaj pacijenata u druge jedinice liječenja, polu-intenzivnu i intenzivnu jedinicu, informisanje članova porodice o bolesnicima”, nabraja doktorka i opisuje proceduru zaštite na poslu.

Najteži momenat

Dr Ćeranić kaže da za borbu treba mnogo snage, strpljenja i razumevanja, te da je u ovoj izazovnoj borbi teško izdvojiti najteži trenutak, ali ga je bilo, piše “Srpskainfo”.

“Bilo je mnogo teških momenata u periodu kada je samo Infektivno odjeljenje liječilo oboljele, pa čak i kasnije kada su se uključili drugi specijalist. Najteži trenutak meni bio je kada sam u hodniku prepunom ljudi koji se bore za dah, ugledala čoveka koji je obeležio moje detinjstvo, našeg porodičnog prijatelja koji je, inače, uvek bio zdrav i vitalan čovjek. Jurila sam u panici kroz hodnik i ugledala njega, izmenjene boje kože, nemoćnog. Ipak mi se nasmijao i nemoćno me možda i pitao kako sam ja. Tužan je osećaj bio da njegov život zavisi od mene, odnosno mog liječenja. Težak je bio i strah od gubitka. Bili su tu i roditelji mojih prijatelja, trudnice, mladi, stari, nemoćni. Mnogo bolesnih na sve strane. Žena od 40 godina koja je u ambulanti uspela samo da izgovori svoje ime i nikada se više nije probudila” ispičala je dr Ćeranić.

Dodaje da je bolesnicima potrebna naša pažnja, podrška, mnogo razgovora.

Dr Lejla Ćeranić kaže da je veoma komplikovano uskladiti obaveze na poslu sa majčinskim obavezama. Njena djeca su uzrasta od dve godine do tinejdžerskog doba.

“Imam ogromnu pomoć supruga, njegovih roditelja i mojih. Bez njihove pomoći mislim da bi sve bilo mnogo teže, pa čak i nemoguće izdržati. Naravno da brinem da se ukućani ne zaraze. Izbjegavam grljenje, ljubljenje i bliski kontakt sa njima”, poručuje ona.

Doktorka koja se “slučajno i bez preterane ambicije zaljubila u medicinu, jer su nekako svi dobri đaci uglavnom upisivali medicinski fakultet” pronašla se, kaže, u svojoj profesiji.

“Dopada mi se kontakt sa ljudima i mogućnost da im mojim znanjem pomognem”,  ističe dr Lejla Ćeranić.

(N.S/ Banjaluka.net)