Djeca su naše najveće blago
PIŠE: Ivana Mihić
Neki čovek podiže ogradu oko svoje kuće. U blizini dečačić pika loptu. Sa radija u komšiluku dopire glas spikera: „Procenjuje se da je 85.000 dece mlađe od pet godina umrlo od gladi poslednjih godina u Jemenu.” Iz susedstva se začuje: „Promeni kanal, komšo, ne mogu to da slušam!” Čuje se krčanje radio-signala, a onda opet spiker: „Članice EU ukupno su dale 28 milijardi evra u vojnoj pomoći Ukrajini. Nemačka je postala drugi najveći dobavljač vojne opreme Ukrajini nakon SAD, saopšteno je na konferenciji za štampu, a zapadnoevropski lideri nisu želeli da odgovaraju na pitanja novinara.”
Dečak koji se u blizini igrao loptom šutne je i obori konzervu sa farbom. Boja se razlije po pločniku praveći veliku mrlju. Čovek opsuje dečaka.
Sa radija se čuje: „Glad u Africi je po procenama humanitaraca najveća svetska kriza gladi u proteklih pola veka! Žene sa decom po deset dana pešače kroz pustinju da bi došle do hrane. U istočnoj Africi ima više od dva miliona neuhranjene dece, a za pola miliona njih hitno je potrebna pomoć.”
Čovek otvori flašu sa razređivačem i natopi krpu. Krene da briše mrlju na pločniku. „FAO posebno upozorava da je u Etiopiji pomoć u hrani potrebna za 12,5 miliona ljudi, dok u Liberiji, u izbegličkom centru u Monroviji, 200.000 ljudi zavisi od pomoći u hrani. Stotine hiljada raseljenih su nagomilane u izbegličkim kampovima bez medicinske pomoći, sanitarija i vode. Najveći od tih kampova je u Keniji, u njemu živi možda i 400.000 ljudi.”
Mrlja od farbe na pločniku nije se smanjivala. Čovek je počeo da se znoji i grubo grebe pločnik izdirući se na klinca: „Vidi šta si uradio, mamlaze jedan! Sve si mi upropastio!” Zgrabio je šakom zemlju i bacio je na mrlju.
Sa radija se čulo: „Unicef je saopštio da se 65.000 dece samo u Keniji suočava sa akutnim rizikom od umiranja. Pratite vesti. Pentagon će Ukrajini dati oko 300 miliona dolara u oružju. To je prvi najavljeni bezbednosni paket Pentagona za Ukrajinu od decembra. Najnovija vest: poginulo najmanje pet osoba nakon što je na njih pala humanitarna pomoć iz aviona.”
Neki tip dovikne: „Ala si našao vesti, burazeru, menjaj to, dosta mi je mojih muka! Daj neku muziku da se malo opustimo!”
Nebo se smračilo. Čovek besno ode do svoje garaže, iznese nekoliko dasaka i nastavi da pravi ogradu. Pošto je vetar počeo jače da duva, čovek je užurbano ukucavao eksere u ogradu kako bi je do oluje makar donekle završio, i nesmotreno se svom snagom udari čekićem po prstima. Preko njegovog jauka išle su dalje vesti: „Svaki peti srednjoškolac u Srbiji zloupotrebljava drogu. Došli smo do podatka da već sa 11 godina probaju drogu, a da u osmom razredu ima od pet do šest odsto onih koji su je i koristili. Srednjoškolci su glavna populacija koja je napadnuta, a istraživanja pokazuju da njih oko 14 odsto diluje drogu.”
U daljini iznad grada horizont su osvetljavale rascepkane, oštre munje. Sa radija se čuo reklamni blok: „Velika puška za velike dečake! Ova puška će oduševiti vašeg zvrka! Deca vole velike puške, a naročito one sa efektima. Ovaj veliki ’kalašnjikov’ ima zvučne i svetlosne efekte. Kada se pritisne obarač, puška vibrira. Na vrhu puške je laser za precizno gađanje. Dimenzije puške su 72x24x5 santimetara i napravljena je od čvrste i izdržljive plastike. Radi na baterije. Cena 1.890 dinara.”
Ženski stariji glas dovikne: „Gasi to bre, manijače!”
Radio je i dalje emitovao program. „Francuski lider upozorio je zapadne sile da ne pokazuju bilo kakve znake slabosti prema Rusiji i ponovio svoj stav da ne treba isključiti slanje trupa u Ukrajinu. Mediji bruje da je moguć treći svetski rat! Ruski lider odgovara da rizikuju da izazovu nuklearni sukob ako pošalju trupe da se bore u Ukrajini, upozorivši da Rusi imaju oružje koje može da pogodi mete na zapadnoj teritoriji i da sve ovo zaista preti uništenjem civilizacije. Oni zaboravljaju šta je rat, misle da je to crtani film!”
Promukli kašalj grmljavine čuo se sve jasnije i širio celim krajem. Glas spikera bio je neumoljiv: „Više od 13.000 dece ubijeno u pojasu Gaze!” Čuje se naglo zatvaranje prozora. „Unicef podseća da se deca danas suočavaju sa humanitarnom krizom kakva se ne pamti još od Drugog svetskog rata. Više od 400 miliona dece živi u oblastima sa aktivnim sukobima. Najmanje 36,5 miliona dece je raseljeno iz svojih domova, što je najveći dosad zabeleženi broj, a osam miliona dece mlađe od pet godina u 15 zemalja pogođenih krizom živi u riziku od smrti zbog teške neuhranjenosti. Prema svetskim procenama dečjeg rada, oko 160 miliona dece radi, od kojih je polovina na opasnim poslovima, a regrutovanje dece vojnika se nastavlja.”
Sunčevi zraci batrgali su se pod najezdom gustih crno-crvenih oblaka koji su ih usisavali i gutali moćnim čeljustima. Radio-program neumitno je tekao: „Svaki deseti učenik kod nas skoro svakodnevno trpi nasilje u školi, svaki peti je lično bio izložen rodno zasnovanom nasilju, dok svaki deseti priznaje da se i sam nasilnički ponaša prema vršnjacima.” Olujni talas približavao se velikom brzinom, a glas sa radija gubio je bitku sa grmljavinom. Bombardovanje vestima nastavljalo se: „Direktor osnovne škole potvrdio da je učenica šestog razreda donela sekiru u školu.” Huk vetra prerastao je u gromoglasni ton kovitlaca. „Danas je u rancu osmaka pronađen nož. – Sledi zanimljivo istraživanje: vaše dete je buntovno, tvrdoglavo i neposlušno i mislite da je problem u vaspitanju i nedostatku autoriteta, ali nauka tvrdi drugačije. Prema istraživanju ’Reserč gejta’, deca koja manje slušaju roditelje i odrasle imaju veće šanse da u budućnosti postanu uspešna.”
Na nebu su se smenjivale čeličnosiva, modroplava i ljubičasta boja. Činilo se da će olujni napad trajati večno. Snažno šutnuta dečja lopta udari u čovekovu ogradu i obori je. Daske počnu da se ruše poput domina. Čovek zaurla: „Bitango jedna!” Glas sa radija jedva je dopirao: „Mnoštvo smrtonosnih izazova na društvenim mrežama postalo je popularno i smrt najmanje dvadesetoro dece je povezana sa njima. Jedan od izazova uključuje zadržavanje daha kako bi se onesvestili. Nakon vremenske prognoze i reklamnog bloka sledi tema dana: uskoro se obeležava 25 godina od agresije NATO-a na SRJ. Bilans stradale, osakaćene i raseljene dece još nije obelodanjen, a za zločine niko nije odgovarao.”
Iz neba sine munja. Začuje se strašan prasak nakon koga nestane struja. Nastane muk.
(politika.rs)
Oznake: Ivana Mihić
