Do 2018. Srpska će na otplatu dugova potrošiti 908 miliona

Do 2018, Republika Srpska će na otplatu dugova potrošiti više od 900 miliona maraka, pokazuju zvanični podaci Ministarstva finansija. Prema revidiranom dokumentu okvirnog bužeta, rate za otplatu veće su od planiranih, a u Vladi kažu da je osnovni razlog to što je Fond PIO sa sobom u trezor donio i dugove.

U opoziciji tvrde da se Vlada u dvogodišnjim projekcijama obavezno prevari, pa će samo ove godine na otplatu dugova potrošiti 220 miliona maraka više nego što je planirano 2014.

Dok vladajući vjeruju da će 2018. u budžetu biti više novca, opozicija upozorava da brojka od 908 miliona nije konačna.

– Praktično, za godinu dana dolazi do povećanja za više od 200 miliona maraka. Više puta smo govorili da je vrijeme da se Vlada prestane baviti populativnom politikom. Vrijeme je za ozbiljne zahvate kada je upitanju ekonomska politika, ali očigledno da ova livada ne zna ništa drugo nego da se zaduži i servisira obaveze- rekao je šef Kluba poslanika SDS-a Vukota Govedarica.

– Ako pričamo o sadašnjem stanju prihoda i 2018. nije isto. Vjerovatno je Vlada uzela u obzir prihode i projekcije za 2018. Ako pričamo na današnji dan onda nije realno da u sadašnjoj situaciji otplatimo milijardu, ali možda će 2018. biti realno- rekao je šef Kluba poslanika SNSD-a Radovan Višković.

Rate za otplatu dugova, ipak, rastu brže od projektovanih prihoda, pa ekonomisti vjeruju da Vlada neće više moći kratkoročno da se zadužuje. Zato sa MMF-om pregovara o aranžmanu sa dužim rokom otplate i grejs periodom od tri do pet godina.

– Nevezano za odobrenje ovog novog kreditnog aranžmana odavno je manje – više poznato svima da Vlada teško može da obezbjedi uredno vraćanje kredita koji nam dolaze u ovoj narednoj i 2018. godini. Ovo što je bitna razlika ovog kredita jesu rasterećeniji rokovi, gledajući kroz godišnje tranše- rekao je ekonomski analitičar Saša Grabovac.

U proteklih nekoliko godina najviše su porasle rate za otplatu unutrašnjeg duga, a razlog je zaduživanje obveznicama i trezorskim zapisima na domaćem tržištu kapitala. Osim što će vraćati kredite, građani i privreda vec trpe posljedice zbog povećanja kamatnih stopa. Kako bankari sve više kapital ulažu u državne hartije od vrijednosti, krediti privredi neprestalno se smanjuju, pokazuje i analiza direkcije za ekonomsko planiranje.

– Trebaju banke da shvate da ukoliko žele da ostanu na ovom područiju neće imati gdje i kome plairati sredstva niti će im biti dobra politika da uzimaju trezorske zapise i vrijednosne papire nego će se morati okrenuti realnom sektoru kao uostalom i Vlada jer će samo stvaranje nove vrijednosti, povećanje broja zaposlenih i broja poreskih obveznika pomoći da se puni budžet- rekao je direktor “Vitaminke” Žarko Mikić.

Uprkos upozorenjima iz poslovne zajednice, u iščekivanju dogovora sa MMF-om Vlada nastavlja sa zaduživanjem. Ove sedmice je bez problema prodala 39. emisiju trezorskih zapisa, a već je objavljen i poziv bankarima za uplatu 14. emisije obveznica.

(Atv)