Društvene mreže su donijele samo iluziju da će se naš glas čuti

Internet je doveo u pitanje autoritet znanja, društvene mreže su obesmislile privatnost a ljudi su danas sluđeni informatičkom bukom, smatra komunikološkinja Zorica Tomić

Ljudi su danas sluđeni informatičkom bukom, transparentnost društvenih mreža obesmislila je privatnost a internet je doveo u pitanje autoritet znanja i druge vrline,  Tomić.

Društvene mreže kreirane kao neka vrsta najdemokratskije, najotvorenije platforme, ali sa njima smo dobili samo iluziju o učestvovanju i da će naš glas neko čuti, rekla je Tomić za Tanjug.

Prema njenim riječima, sa internetom je rastočena kategorija “scene”, koja treba služiti da se pokaže izvrsnost, izuzetnost i vrline, i umesto toga sad imamo rastočenost na milijardu enklava, prenosi Politika.rs.

Tomić je upozorila da na društvenim mrežama “učestvujemo za krug poznanika, a naši iskazi su postali autoreferentni, potpuno obesmišljeni i nevažni”.

To sve ide u prilog tezi, koju je Tomić izložila u knjizi ”New$ Age”, “da se radi o kulturnom i komunikološkom imperativu izloživosti, da svako treba da se pokaže, da ima dva minuta na sceni”.

“Imperativ izloživosti je doneo užasnu stvar da je sve postalo transparentno i nema najvažnije demarkacione linije – između privatnog i javnog”, upozorila je komunikološkinja.

Prema njenim riječima, sve je počelo naivno sa rijaliti programima, a danas na instagramu “ljudi pokazuju sesiju kod zubara, neko ne znam šta radi sa svojim gaćama, neko čupa obrve, a to su stvari koji pripadaju sferi privatnosti”.

Redovna je profesorka na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde predaje uvode u kulturologiju i komunikologiju, istakla je da su društvene mreže dovele “do potpunog obesmišljavanja naših života”.

Empatija se izgubila, kao termin je mnogo popularizovana pa ljudi ne znaju šta znači, i Tomić dodaje da smo “izgubili interesovanje za druge ljude zato što nas kultura forsira da se bavimo sobom”.

“Radi se o fenomenu koji ima veze sa narcisističkim kulturnim obrascem i formama komunikacije – da druga osoba više nije moj cilj nego postaje moje sredstvo. I to je užasna stvar”, upozorila je Tomić.

Prema njenim rečima, ljudi ništa ne rade da stignu do druge osobe, nego je koriste za nešto treće, dok pitanje “šta je to, uglavnom ne postavljamo, a to je najvažnije”.

Tomić je dodala da je to i “zato što su nam glave zauzete budalaštinama, izložene su informatičkoj buci”.

“Prestali smo da budemo subjekti komunikacije i postali proteinska, biološka katodna cev kroz koju samo treba da prođe neka informacija, a ne znamo šta ćemo s njom. Čitava industrija marketinga i političkog marketinga se temelji na tome”, ocenila je Tomić.

Prema njenim riječima, informatička buka je napravljena da ljudi budu sluđeni.

“Svi su sluđeni, cijeli svijet. To je pokazatelj još jednog fenomena, kog sam ja detektovala, a to je da je internet omogućio pomaljanje krize autoriteta znanja”, naglasila je Tomić.

Pošto živimo u informatičkom blatu u kome svako može da se iskaže i kaže šta hoće, Tomić pita kako onda može da se razluči kukolj od žita, čovek sa kredibilitetom od onog bez njega.

Dodatan problem je što je poslednjih godina bilo mnogo lažnih informacija, tendenciozno artikulisanih pseudoistina, kroz koje ljudi lutaju u strahu od pandemije, rata i ekonomske krize, upozorila je komunikološkinja.

Prema njenim rečima, pored krize nauke danas imamo i dovođenje u pitanje moralnih vrijednosti.

“Kad se neko pozove na moral savremena kultura vas prva nabedi da ste zaostali, konzervativni, iz drugog veka. Ranije su ljudi imali ideju o Bogu. Sad ako se pozovete na bilo koju od tih kategorija niste u ”fulu””, primetila je Tomić.

Na udaru su i kategorije ljepote, hrabrosti i patriotizma “koji je danas retrogradna stvar”.

“Navedite jednu stvar koja nije načeta infektom razaranja vrednosti. Ne postoji. Vrijednosti su uklonjene sa scene”, navela je Tomić.

Govoreći o toleranciji, Tomić je podsetila da pojam potiče iz fizike i da je to sposobnost sistema da njegov jači dio može da podnese slabost slabijeg.

“Može da toleriše samo onaj ko se oseća da je jak. Najveća moć je sadržana u sposobnosti da odustanemo od mogućnosti da je pokažemo”, ocenila je Tomić.

Podsjetivši da je u teoriji komunikacije haos drugo ime za entropiju, Tomić je navela da usled ratova i razaranja imamo promociju haotičnog stanja sveta.

“Čim je svet u haosu, kad nemamo strukturu i vrednosti, ponašamo se kao jedinke koje su u obavezi da prežive”, naglasila je Tomić.

Prema njenim riječima, “onog časa kada je kategorija tolerancije promvisana kao modus operandi, to je bio znak da počinje haos u kome će netolerancija postati univerzalno načelo komunikacije”.

“Kad ljudi govore o vaspitavanju za dijalog, u stvari možda bi trebalo promijeniti formulu. Moramo da se vaspitavamo za različitost, jer razlike naš život čine bogatijim. Mi se dopadamo jedni drugima zato što smo različiti”, ocenila je Tomić.

Upitana koje bi bilo najvažnije pitanje koje moramo postaviti sebi kao društvo, Tomić je navela da je to “da li možemo da se složimo da otkrijemo šta bi bile vrednosti koje bi mogle da nas sakupe, šta je to što bi bilo opšte dobro”.

(Z.M)