DRUŽENJE SA NAJMLAĐIM: Svetlana Kitić posjetila kamp RK Borac
Borčev rukometni kamp okupio je mnoga zvučna imena kao predavače i demonstratore. Djeca uživaju u radu, ali i u priči sa velikim asovima. Najviše pažnje izazvala je pojava najbolje rukometašice svijeta svih vremena, Svetlane Kitić.
Jedan školski čas popularna Ceca je odgovarala na pitanja polaznika rukometnog kampa Borac. Klince je interesovalo sve, od detalja iz bogate biografije do toga ko je zaslužan za Cecinu frizuru.
Strpljivo je i sa osmijehom odgovarala na sva pitanja. Ikona beogradskog Radničkog, nekada najmoćnijeg kluba na ovim prostorima i šire otkrila je da trenutno ne radi ništa, uživa u životu i u igri sa unučetom, te da za najmlađe uvijek ima vremena.
– Ovaj kamp je sjajna priča, vrši se sjajna promocija rukometa. Došla sam na poziv mog prijatelja Darka Savića. Ovde deca imaju izvanrednu priliku da se druže, da se socijalizuju. Znamo svi da su klinci poklonici telefona, a ovo je izvanredna prilika da se malo odmaknu od svega toga. U moje vreme je sve bilo drugačije, možda malo i retro, kako bi meni rekla moja ćerka. Da, ali treba ostaviti neke lepe stvari iz nekog ranijeg perioda, jer nemoguće je da sve staro ne valja, a novo dobro. Meni deluje da su nova vremena ubila ljubav za sportom, da je novac preovladao. U moje vreme bile su sekcije po školama, to sam i ja pokušala u Beogradu da pokrenem sa profesorima. Puno se radilo po klubovima. Za mene je nepojmljivo da danas neki klubovi nemaju mlađe selekcije. Nekad se puno više radilo po klubovima – rekla je Kitićeva.
Nekadašnja reprezentativka Jugoslavije prati dešavanja u nacionalnim timovima Srbije, BiH, Hrvatske, ali i ostalih republika bivše države.
– Mislim da Hrvati imaju najbolji sistem rada. Srbija je izgubila neki kontinuitet, oseka je i trenera. Liga nam je loša, to je prva i osnovna stvar. Ti kad imaš slabu ligu, ne možeš da imaš dobru reprezentaciju. Sve najbolje igračice su vani. Ovde u BiH je stalno neko saplitanje, nema jedinstva. BiH je jedina zemlja na svetu koja je imala ligu, a nije imala reprezentaciju. Ljudi su se smejali. Nažalost, nekada smo bili velika sila (Jugoslavija), Skandinavke su učile od nas. Sad su učenice bolje, dominiraju, a nas nema nigde. Žao mi je, dala sam svoje, malo mi je nezgodno i da analiziram, jer nisam u žiži. Lako je kritikovati. Moja titula im je ostala u amanet, pa eto, neka nekad opet, sutra, prekosutra imaju najbolju na svetu – poručila je Kitićeva.
Suze zbog Barselone
Ceca prati i ono što se dešava sa ruskim sportistima, koji zbog sankcija ne mogu igrati na najvećoj sceni. Prisjetila se čuvene žurke na splavu kod “Tome Pantera” kada su jugoslovenske rukometašice i rukometaši “zalili” tugu zbog neodlaska na OI u Barselonu 1992. godine.
– Bilo je baš ludo, da vam ne pričam sve detalje. Leteli su instrumenti. Tu je bilo toliko suza i sad sam se naježila. Kada vidite jednog Nenada Peruničića od “tri metra” kako plače kao dete… Ma, svi smo plakali, Beli Stojanović, Peša (Dragana Pešić Belojević), ja…Ne može čovek da shvati da četiri godine priprema propadaju. Sve je završeno u duboku zoru i mislim da je Toma Panter posle tog događaja proširio splav – rekla je Kitićeva, prenosi Glas Srpske.
(SB)
Oznake: Svetlana Kitić
