DUGOVANJA MANJA ZA MILIJARDU MARAKA: Direktor Banjalučke berze o efektima multilateralne kompenzacije
Za šest godina, od kako je preko Banjalučke berze počela multilateralna kompenzacija, iznos neizmirenih obaveza privrede i javnog sektora smanjen je za više od milijardu maraka.
Prosječno je po kompenzaciji bilo 660 učesnika, a do sada je svoje obaveze i potraživanja kompenzovalo 2.046 subjekata. Ako se uzmu u obzir obaveze i potraživanja koja je bilo moguće “prebiti”, prosječna efikasnost kompenzacija je bila 22,6 odsto.
Direktor Banjalučke berze Milan Božić u razgovoru za portal CAPITAL podsjeća kako je sistem u potpunosti razvijen od Berze, pri čemu budžet Republike Srpske nije morao da finansira nabavku te da je svim poslovnim subjektima i institucijama javnog sektora omogućen besplatan pristup sistemu pomoću digitalnih certifikata.
“Rezultati sprovedenih multilateralnih kompenzacija ukazuju na značajne iznose izmirenih obaveza i naplaćenih potraživanja. U prosjeku je to iznosilo oko dva odsto bruto domaćeg proizvoda godišnje. Preduzeća su kroz multilateralne kompenzacije popravljala finansijski položaj, te je tako smanjenja potreba za uzimanjem kredita i plaćanjem kamata. Kompenzacije su doprinijele i da se lakše prevaziđu problemi izazvani virusnom pandemijom”, rekao je Božić.
On je dodao da je unaprijeđen finansijski položaj preduzeća jer su se kroz multilateralne kompenzacije mogle izmirivati i obaveze za poreze i doprinose bez angažovanja gotovine.
Komentarišući interes privrednih subjekata za sprovođenje multilateralnih kompenzacija, Božić ističe da je Zakon o multilateralnim kompenzacijama i donesen na osnovu iskazanog interesa privrednika, uz jednoglasnu podršku u Narodnoj skupštini Republike Srpske.
“Privrednici su prihvatili ovaj sistem jer preko njega rješavaju probleme u naplati potraživanja. Iako su u zakonu predviđene sankcije za učesnike koji ne prijave obaveze, one nikada nisu primjenjene. Stoga se može konstatovati da je učešće preduzeća isključivo motivisano poslovnim interesima. S tim u vezi su i određene primjedbe privatnog sektora koje se odnose na neprijavljanje dospjelih obaveza od strane njihovih dužnika. Koliko je sistem efikasan pokazuje i podatak da se oko 350 preduzeća iz FBiH priključilo na dobrovoljnoj osnovi”, rekao je Božić za CAPITAL.
Govoreći o prijedlogu da se u sistem kompenzacija uvede i plaćanje PDV-a, Božić je istakao da bi se na taj način značajno popravila likvidnost u uslovima kada se PDV plaća na fakturisanu prodaju.
“S obzirom da MLK sistem funkcioniše na modelu povezanih platnih transakcija, ulazak UIO u sistem bi u suštinu značio samo otvaranje još jednog žiro-računa preko koga se može izmirivati PDV, odnosno tehničko pitanje, pri čemu bi se ostvarili značajni benefiti i za javne prihode””, zaključuje Božić.
(N.S)
