Ekonomske posljedice pandemije psihičkih poremećaja
FOTO: Skynews
Po procenama Svetske zdravstvene organizacije, oko milijardu ljudi širom planete živi sa nekom vrstom mentalnog poremećaja. Slika postaje sumornija ako se doda da lica sa (teškim) psihičkim problemima umiru u proseku 10 do 20 godina ranije od opšte populacije, i to uglavnom zbog fizičkih bolesti koje se mogu sprečiti.
PIŠE: Goran Nikolić
Procenjuje se da direktni ekonomski efekti mentalnih bolesti (kao što je potrošnja na negu) i indirektni troškovi (kao što je gubitak produktivnosti) već koštaju globalnu ekonomiju više od srčanih bolesti i više od raka, dijabetesa i respiratornih bolesti zajedno. Imajući ovo u vidu, alarmantan je podatak da godišnja potrošnja na mentalno zdravlje iznosi skromnih dva dolara po osobi globalno, dok se u zemljama u razvoju troši tek 25 centi po osobi.
Stigma, diskriminacija i kršenja ljudskih prava ljudi sa mentalnim zdravstvenim problemima su široko rasprostranjeni (na primer, u 20 zemalja se i dalje kriminalizuje pokušaj samoubistva). Da stvar bude gora, najsiromašniji i najugroženiji u društvu su u najvećem riziku od mentalnog oboljenja i istovremeno oni su ti za koje postoji najmanja verovatnoća da će dobiti adekvatnu zdravstvenu zaštitu. Povezano s tim, mentalna bolest povećava šanse za beskućništvo, siromaštvo i zatvor – što sve predstavlja dodatno opterećenje za društvo.
Izvor invaliditeta
Upozoravajuće je da, čak i u SAD, mnogi ljudi ne traže niti dobijaju negu sve dok njihovi poremećaji ne postanu hronični i dramatično onesposobljavajući – prosečno im je potrebno 11 godina da se obrate lekaru za pomoć.
Slična situacija je i u našoj zemlji, gde će se svako treće lice sa ozbiljnim mentalnim problemima obratiti zdravstvenoj ustanovi. Da li je to posledica udaljenosti bolnice, manjka informacija, straha od stigmatizacije u zajednici, loše finansijske situacije, relativno niskog nivoa edukovanosti, ili pak autostigmatizacije, manje je važno. Naime, mnogi i ne znaju šta su u stvari mentalne bolesti i koji su im simptomi, odnosno da se većina njih može ili lečiti ili držati pod kontrolom.
Mentalne bolesti i poremećaji ponašanja krivac su za oko četvrtinu izgubljenog radnog vremena povezanog sa invaliditetom, što je daleko više od bilo koje druge vrste bolesti. Negativan uticaj mentalnih bolesti je uvećan činjenicom da ovakvi poremećaji – za razliku od drugih hroničnih nezaraznih bolesti, poput srčanih oboljenja ili raka, koji se uglavnom javljaju kasnije u životu – nadproporcionalno pogađaju mlade ljude.
Naime, mentalni poremećaji predstavljaju daleko najveći izvor invaliditeta, a time i gubitka produktivnosti za ljude između 15 i 44 godine, što je ključni period u životu tokom kojeg ljudi prelaze iz škole na posao, pronalaze partnere, zasnivaju porodice i grade karijeru.
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da svake godine oko 800 hiljada ljudi izvrši samoubistvo, pri čemu Američka fondacija za prevenciju samoubistava procenjuje da mentalna bolest igra ulogu u 90% samoubistava. Globalno, svake godine više se nego udvostruči broj ljudi koji izvrši samoubistvo u odnosu na broj stradalih od ubistava, a samoubistvo je drugi po redu razlog smrti osoba starosti od 15 do 29 godina (ispred su samo saobraćajne nesreće).
Alarmantna situacija u SAD
Na globalnom nivou situacija je obeshrabrujuća, ali je stanje alarmantnije u bogatim država. U najnovijoj studiji istraživača sa Jejl univerziteta procenjuje se da mentalne bolesti koštaju američku ekonomiju neverovatnih 282 milijarde dolara godišnje, što je čak 1,7% ukupne potrošnje u zemlji. To je iznos ekvivalentan trošku prosečne ekonomske recesije.
Ova procena je za oko 30% veća od prethodnih aproksimacija ukupnih troškova mentalnih bolesti. Dok su se ranije te studije fokusirale na gubitak prihoda u vezi s mentalnim bolestima i troškove lečenja mentalnog zdravlja, nova studija je objasnila i niz dodatnih negativnih ekonomskih ishoda povezanih s mentalnim bolestima (ljudi s mentalnim bolestima neskloni su trošenju, manje ulažu u nekretnine, akcije i drugu imovinu, biraju manje zahtevne poslove…). Konsekventno, mentalne bolesti smanjuju potrošnju, štednju i ponudu radne snage u zemlji.
Autori istraživanja ukazuju da bi proširenje dostupnosti usluga povezanih s lečenjem osoba s mentalnim bolestima (npr. eliminisanjem nedostatka stručnjaka za mentalno zdravlje) smanjilo obim mentalnih bolesti za 3,1% i donelo društvene koristi jednake 1,1% ukupne potrošnje u SAD. Istovremeno, analiza je pokazala da snižavanje troškova usluga mentalnog zdravlja daje samo male ekonomske dobitke, uz višestruko veće gubitke.
Inače, procenjuje se da više od 20% odraslih Amerikanaca živi s mentalnom bolešću, a oko 5,5% se suočava sa ozbiljnim mentalnim poremećajem. Istraživanja ukazuju da u Srbiji 4,1% ukupnog stanovništva ima simptome depresije i drugih psihičkih bolesti.
Interesantno je da su istraživači definisali mentalnu bolest kao stanje negativnog razmišljanja i nekontrolisanu i ponavljajuću preokupaciju negativnim mislima (ruminacija), koje se pojačava kroz obrasce ponašanja imanentne osobama s psihičkim problemima. Pojedinci koji pate od mentalne bolesti su pesimistični u pogledu svoje buduće produktivnosti, investicija i razvoja svog mentalnog zdravlja, i kao rezultat toga oni manje rade, troše i ulažu, uz istovremenu nesklonost ka fokusiranom lečenju (što pojačava njihovu mentalnu bolest).
Terapija i lečenje
Pomenuti izveštaj Svetske zdravstvene organizacije daje važne preporuke za akciju. Preporučuje se hitno povećavanje ulaganja u sistem prevencije i lečenja psihičkih bolesti, pre svega obezbeđivanjem odgovarajućih sredstava i ljudskih resursa. Nužno je preoblikovati sredine koje utiču na mentalno zdravlje, uključujući domove, zajednice, škole, radna mesta, zdravstvene usluge, prirodna okruženja. Naglašava se urgentnost sprovođenja konkretnih akcija za poboljšanje okruženja za mentalno zdravlje, kao što je jačanje akcije protiv nasilja od strane intimnog partnera i zlostavljanja i zanemarivanja dece (seksualno zlostavljanje u detinjstvu i viktimizacija maltretiranih glavni su uzroci depresije).
Dodatno, insistira se na uvođenju programa socijalnog i emocionalnog učenja uz suzbijanje maltretiranja u školama, kao i na povećanju finansijske i druge podrške za osobe s mentalnim zdravstvenim problemima. Procena da bi povećanje mogućnosti nege za uobičajena stanja mentalnog zdravlja (depresija i anksioznost) donelo pet puta veće koristi za društvo u odnosu na uložena sredstava motivišuća je za dalje akcije na planu prevencije i ublažavanja posledica mentalnih bolesti.
Ono što je najvažnije, dosadašnji napredak u terapiji i lečenju značajno je poboljšao efikasnost – i smanjio troškove – brige o ljudima koji pate od mentalnih bolesti, čak i na mestima koja tradicionalno nemaju pristup uslugama mentalnog zdravlja. Ohrabruje da su se najperspektivniji novi tretmani za najčešće poremećaje raspoloženja i anksioznosti pojavili zahvaljujući tehnološkim inovacijama. Povezano s tim, kako se internet i mobilna tehnologija šire, psihološki tretmani više nisu ograničeni na one koji mogu da posete ordinaciju psihoterapeuta.
Veoma je važna promena javnog diskursa o mentalnim oboljenjima i eliminisanja stava da je reč o „bolestima luksuza“. Naime, dok na Zapadu većina ljudi i dalje gleda na mentalne bolesti kao na problem s kojim se suočavaju pojedinci i porodice, ne posmatrajući ih kao društveni i politički izazov sa značajnim ekonomskim i političkim implikacijama, u zemljama u razvoju se briga za mentalno zdravlje vidi kao luksuz koji ljudi koji žive u teškom siromaštvu ili usred nasilnih sukoba ne mogu sebi priuštiti. U stvarnosti, u zemljama svih nivoa bogatstva i razvoja mentalne bolesti utiču na skoro svaki aspekt društva i ekonomije.
Ipak, daleko od toga da je problem jednako tretiran u bogatim i u zemljama Trećeg sveta. Naime, dok se u državama Zapada leči 70% osoba s psihozom, tek svaka osma osoba sa istom bolešću dobija mentalnu zdravstvenu zaštitu u siromašnim zemljama „Globalnog Juga“. Čak i u visokorazvijenim zemljama samo jedna trećina osoba s depresijom dobija formalnu mentalnu zdravstvenu negu, što je ipak deset puta veći obuhvat nego u zemljama u razvoju.
Da bi se situacija dodatno unapredila mora se menjati način na koji ljudi – uključujući i one s mentalnim poremećajima – razmišljaju i govore o psihičkim bolestima. Naime, kreatori politike i službenici javnog zdravlja vide mentalne bolesti kao fundamentalno različite od drugih medicinskih problema. Međutim, baš kao i druge bolesti, mentalna oboljenja su poremećaji telesnog organa – mozga, i u tom pogledu se ne razlikuju od drugih bolesti.
Oznake: Goran Nikolić, kolumne
