Euraktiv piše: EU pritiska Srbiju da popravi stanje u medijima “bez odlaganja”

Stalno pogoršavanje situacije u kojoj se nalaze mediji u Srbiji i neuspjeh Vlade da se pozabavi time izazvali su čuđenje u Briselu, kada je Evropska komisija izvršila pritisak na vlasti u Beogradu da sprovedu neophodne reforme „bez odlaganja“.

Prema indeksu slobode štampe za 2023. godinu, Srbija je na 91. mestu od 180 zemalja, što znači da je pala za još 12 mjesta u odnosu na prethodnu godinu.

Međunarodne organizacije kritikovale su Vladu Srbije zbog nedostatka medijskog pluralizma, a Reporteri bez granica (RSF) opisali su situaciju kao „toksičnu“.

Jedine zemlje u regionu koje su lošije rangirane od Srbije su Grčka (107), članica EU, i kandidat za članstvo u EU Albanija (96).

„Srbija je kandidat za članstvo u EU od 2012. godine, a pregovore o pristupanju EU otvorila je u januaru 2014. godine, ali je ostvarila vrlo mali napredak u poslednje dvije godine“, navodi briselski Euraktiv i prenosi izjavu portparola EU:

„Brisel slobodu medija smatra ključnim elementom procesa pridruživanja Srbije EU i „važnim privremenim mjerilom koje treba ispuniti u okviru poglavlja 23 pregovaračkog procesa. Očekujemo da Srbija stvori povoljno okruženje u kome se sloboda medija i sloboda izražavanja mogu nesmetano ostvarivati“.

Zvaničnik EU uperio je prst i u srpske političare, koji često javno kritikuju novinare.

„Novinari bi trebalo da budu u mogućnosti da rade svoj posao bez bilo kakve prijetnje nasiljem, uznemiravanjem i zastrašivanjem kako bi građani imali pristup svim informacijama… Takođe, očekujemo od visokih zvaničnika da se uzdrže od verbalnih napada i prijetnji novinarima“, rekao je zvaničnik EU za Euraktiv.

Euroactiv Srbija „nije prepoznao“ važnost teksta

Interesantno je da ovog teksta nema na srpskom sajtu Euraktiv, koji je krajem prošle godine preuzeo vlasnik Kurira Igor Žeželj.

Medijskom carstvu Igora Žeželja, vlasnika više medija među kojima je najuticajniji dnevni list Kurir, krajem 2022. godine se pridružio i sajt Euractiv.rs. Sajt je „filijala” medijske kuće Euractiv iz Brisela koja je, nakon 12 godina saradnje sa agencijom Beta, odlučila da za novog partnera uzme Žeželjevu firmu. Reč je, inače, o portalu koji je informisao domaću publiku o dešavanjima u EU, ali i evropsku publiku o relevantnim dešavanjima iz Srbije uključujući i afere poput Savamale, korupciji, pritiscima na medije, otkrićima istraživačkih novinara, prenio je ranije portal Raskrikavanje.rs.

Balkanska inicijativa za slobodne medije saopštila je nedavno na Tviteru da je „sramno da EUractiv dozvoljava sebi da postane platforma za očiglednu promociju srpske vlade, dok zanemaruje da se pozabavi napadima na slobodne medije i masovne proteste na ulicama Beograda“.

Sumnje da će srpska verzija Eurocativa selektivno prenositi vijesti iz Brisela u više navrata su se potvrdile, o čemu govori i njihovo zanemaravanje protesta i odbijanje da prenesu kritike koje iz Evropske unije dolaze na račun vlasti u Srbiji.

Tabloidi „podgrijavaju vatru“

Pitanje slobode medija u Srbiji vratilo se na dnevni red EU nakon što je pucnjava u školi početkom maja koštala života desetoro učenika.

Od tada na hiljade građana Srbije izlazi na ulice da protestuje protiv nasilja u zemlji, koje je, prema mišljenju analitičara, prvenstveno podstaknuto lošim kvalitetom mejnstrim medija u Srbiji, od kojih većina blisko podržava vlast.

Tamara Skrozza, zamjenica glavnog urednika novinske agencije FoNet, rekla je da demonstranti traže zatvaranje dva provladina tabloida koji ciljaju na opozicione aktiviste i istovremeno promovišu nasilje.

„Oni aktivno učestvuju u targetiranju političkih protivnika režima, pišu strašne priče o opozicionim aktivistima, novinarima“, rekla je ona za Euraktiv.

Ona je objasnila da nasilje ima ili oblik verbalnog napada na opoziciju ili smeća vesti koje se odnose na rijaliti programe.

Ovi tabloidi, bez obzira da li neko gleda ove rijaliti programe ili ne, uvek izvještavaju šta se tamo dešava.

„Dakle, možete čitati pornografske priče o tome ko koga tuče, kako su neki od učesnika rijalitija ubijali ljude u zatvoru“, rekla je Skrozza.

„Ovakva vrsta izveštavanja podgreva požar, koji je doveo do masakra početkom maja… Nije direktno inspirisan, već je, znate, uticao na masakre“, dodala je ona.

Skrozza se protivi gašenju tabloida, rekavši da je najbolji način da se riješi problem da se ovi listovi pridržavaju zakona.

„Imamo dobre medijske zakone, ove novine i TV stanice bi bile dobre da se samo pridržavaju zakona. Oni svakodnevno krše medijske zakone”, prokomentarisala je ona.

Izvor iz EU: Reforme su zaustavljene

Pavol Zalai, šef Odeljenja za EU/Balkan RSF, rekao je da je situacija sa slobodom štampe u Srbiji „izuzetno zabrinjavajuća“, napominjući da mejnstrim mediji šire „vladinu propagandu”.

Zalai je rekao da su demonstranti tražili da se neki mediji suspenduju i da se raspusti nacionalni regulator za medije.

„Umjesto da reguliše medije i pluralizam […] Vlada je optužila nezavisne medije da su u osnovi odgovorni za pucnjave“, rekao je on.

U međuvremenu, Euraktiv je obaviješten da zemlja odugovlači sa reformama koje je tražila Evropska komisija, posebno onima koje se odnose na Regulatorno telo za elektronske medije (REM), koje je deo medijske strategije za 2020. koju je izradila sama Vlada.

Euraktiv saznaje da su zvaničnici Komisije izrazili zabrinutost zbog sporog napretka u vezi sa dugo očekivanom reformom Zakona o elektronskim medijima, čiji je cilj bio da se izbor Saveta REM-a učini transparentnijim i da se obezbedi bolje regulisanje i sankcionisanje medija koji ga krše.

„Napredak u reformi medijskog zakona išao je dobro sve do prije godinu dana kada je sve ponovo stalo“, rekao je anonimno izvor iz EU blizak tom pitanju, napominjući da se ovo kašnjenje ne može objasniti.

Komisija insistira da treba uložiti veće napore kako bi se osigurao medijski pluralizam i raznolikost, uključujući i transparentnost u vlasništvu nad medijima i oglašavanju. Takođe je naglašena potreba da se različitim političkim glasovima i mišljenjima omogući pristup mejnstrim medijima.

„S tim u vezi, očekujemo da medijski regulator REM počne u potpunosti da ispunjava svoj mandat“, rekao je portparol EU.

Na radaru Komisije je i stav nekih srpskih medija u vezi ruske agresije na Ukrajinu koja je počela u februaru 2022, uz dodatno prisustvo nekih ruskih medija u zemlji.

„Srbija takođe treba da preduzme hitne mjere da se suprotstavi narativima protiv EU i da se suprotstavi stranim manipulacijama informacijama i miješanju“, rekao je portparol EU.

Prema RSF-u, „rijetko je vidjeti tako snažnu rusku propagandu“ u mejnstrim medijima u Evropi.

Napori su u toku

Euraktiv je obaviješten da će godišnji izveštaj Komisije o Srbiji, koji treba da bude na jesen, ocijeniti stanje i napredak postignut u ovim oblastima.

„U tom kontekstu, mi smo u stalnom dijalogu sa srpskim vlastima. Pozdravljamo komentare premijerke Ane Brnabić da Srbija prepoznaje potrebu da se medijska strategija sprovodi sada. To bi trebalo da se desi bez daljih odlaganja“, dodao je zvaničnik Komisije.

Vlada Srbije je nedavno obećala da će preduzeti mjere za rešavanje pitanja slobode štampe.

Premijerka Brnabić je prošlog mjeseca izjavila da Beograd čini „sve što je moguće“ da riješi ovu situaciju i garantuje zdravo medijsko okruženje.

Osvrćući se na verbalne napade na novinare, ona je objasnila da su neki od njih riješeni, ali neki mediji namjerno nisu izvještavali o tome jer im to „nije odgovaralo“.

Njemački Zeleni u centru pažnje

U međuvremenu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izazvao je oštre reakcije nakon što je ranije ove nedjelje izjavio da njemačka partija Zelenih „finansira“ proteste u zemlji.

„Oni govore o mešanju Rusije u izbore u SAD, dok ovde, pre svake izbore, šalju novca koliko hoće kome žele, posebno onim Zelenima. A njima je svejedno, misle da mogu šta hoće“, rekao je Vučić.

Njegova izjava izazvala je ljutit komentar poslanice Zelenih Viole fon Kramon, koja je to odbacila kao „apsolutnu glupost“.

„Kategorično poričem sve optužbe da organizacije iz Njemačke – uključujući našu Zelenu stranku i našu Fondaciju Hajnrih Bel – finansiraju proteste u Srbiji“, rekla je ona za Nova.rs.

„Ove izjave su neosnovane, a njihova jedina svrha je da pokažu da protesti nisu iskrena reakcija srpskog naroda.

„Naprotiv, Njemačka je investirala u Srbiju i otvorila 80.000 radnih mjesta u Srbiji. To je pomoglo Vučiću da ostane na vlasti“, rekao je fon Kramon.

Koja je tvoja reakcija?

0% Srećno

0% Ravnodušno

0% Zabavno

0% Smiješno

0% Bijesno

0% Tužno