FON KRAMON: Sankcije EU na uvoz ruske nafte u Srbiju uvedene zbog sporazuma Lavrov – Selaković

Države Evropske unije glasale su za osmi paket sankcija Rusiji koje podrazumevaju ograničavanje cena ruske nafte koje izvoze treće zemlje. Nakon usvajanja ove odluke, Srbija neće moći da uvozi naftu iz Rusije preko Janafa, čime su se sankcije uvedene Moskvi praktično prenele i na Srbiju.

Prvobitni predlog Evropske komsiije predviđao je izuzetak kad je reč o snabdevanju sa Jadranskog naftovoda, ali je na insistiranje pojedinih država članica EU taj predlog odbijen, jer je stav da nema opravdanja zbog kog bi Srbija bila izuzeta.

Po objavljivanju ove vesti, mediji bliski vlasti su preneli da je šef srpske države „u šoku“, da ga je ova odluka iznenadila i ajavljen je njegov „žestoko odgovor EU“. Odmah je stiglo objašnjenje da iza svega stoji Hrvatska i da je reč o neprijateljskom aktu prema našoj zemlji.

S druge strane, iz Hrvatske stižu poruke da ta država nije jedina koja je podržala zabranu uvoza ruske nafte i da je reč o zajedničkoj odluci država članica EU.

Da EU ne može da toleriše ponašanje vlasti u Srbiji, rekla je za Nova.rs poslanica Zelenih u Evropskom parlamentu i izvestilac iz senke za Srbiju, Viola fon Kramon.

„Srbija je bila izuzeta u prethodnim rundama sankcija i imala je privilegovan položaj, odnosno položaj koje uživaju i druge zemlje srednje Evrope – Češka, Slovačka i Mađarska“, navela je ona.

Prema rečima Viola fon Kramon, neusklađivanje sa sankcijama EU i dalje produbljivanje veza sa Rusijom uticalo je na poslednju odluku Evropske unije.

„Potpisivanje „plana konsultacija” između Lavrova i Selakovića u Njujorku, navelo je mnoge države članice EU na zaključak da takvog izuzeća ne bi treblao da bude. Možemo to da tolerišemo i razumemo u određenoj meri, s obzirom na veliku energetsku zavisnost, ali saglasnost sa ruskom stranom u budućim akcijama, usred besnog rata i brutalne agresije na Ukrajinu, doživljava se kao otvorena i nepotrebna provokacija Beograda“, kazala je ona.

Naša sagovornica dodaje da bi volela da ovakva odluka bude signal za buđenje srpskim vlastima.

„Politika balansiranja i ‘sedenja na dve stolice’ praktično došla do kraja i sada bi Srbija mogla da bude kolateral zbog svoje „neutralne“ pozicije. Štaviše, današnji samit Evropske političke zajednice u Pragu biće važan korak ka evropskom jedinstvu, kad je reč o Rusiji, i očekujem da će poslužiti i za usklađivanje sa Srbijom“, zaključuje Fon Kramon, prenosi nova.rs.

(SB)